„Istorijski dan za pravdu“, naslov je koji je doneo Zidojče cajtung na prvoj strani, ispod slike Ratka Mladića iz 1993. godine, na kojoj on, u uniformi, pokazuje nešto svojim saborcima. U pratećem tekstu su najvažnije informacije o Mladićevom hapšenju i reakcije najvažnijih faktora međunarodne zajednice.

Na 2. strani je hronologija hapšenja najvažnijih aktera balkanskog rata uz opširniju priču o hapšenju „pčelara iz Lazareva“ i među zaključcima i rečenicu: „(Boris) Tadić je nesumnjivo veliki pobednik“.

Tu je i priča o tome kako su „dugo godina, srpske snage bezbednosti torpedirale traganje za Ratkom Mladićem, da bi sada odjednom postale kooperativne – sa dobrim razlogom“, koji je objašnjen kao potreba da se Srbija ponovo približi Evropskoj uniji posle najnovijeg izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji te države sa Tribunalom u kome ona – nije dobila dobre ocene.

Na strani 3 je poduži članak pod naslovom „Đavolji general“ sa tekstom u podnaslovu: „Ratko Mladić, koljač iz Srebrenice, kao niko drugi simboliše ubijanje u balkanskom ratu. 16 godina nije bio uhvaćen. Sada, međutim, ovaj Srbin mora da snosi odgovornost pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu“. U tekstu su posebno velikim slovima odštampana tri iskaza u vidu međunaslova: „Posle rata, u Beogradu je Mladića štitilo i opsluživalo 50 ljudi“, „Nadgledao je ubijanje muslimana, koje je počeo jednim jedinim gestom“ i „Njegovim nestankom, čitav srpski narod se našao na sramnom stubu sveta“.

A na strani 4 je i komentar sa zaključkom: „Masovna ubistva moraju biti sprečena, masovne ubice moraju biti zaustavljene. To je najvažniji nauk iz Mladićevih krvavih dela. Ako zločinac poput njega još bude, makar i mnogo kasnije, uhvaćen i izveden pred sud – utoliko bolje.“

Evo i izvoda iz komentara regionalne štampe.

Mitelbajeriše cajtung (Regensburg). „Otkako je na dužnost stupio novi ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, više nije bilo sumnje u ozbiljnost traganja za odbeglim generalom. U traganju ga nije sprečavao manjak ozbiljnosti, već manjkavost kontrole. Policija i tajna služba su od Miloševićeve ere korumpirani. Ali sada svi znaju: ministar je jači. Put u Evropu je otvoren.“

Miteldojče cajtung (Hale): „Čovek mora da se zapita kakav je to uopšte moral iz hapšenja koje očigledno služi određenom cilju – da se dopre do briselskih kasa. (…) Vest o hapšenju balkanskog koljača je – dobra vest. Ali, tačno je i da je put Srbije u Evropu još uvek – dalek…“

Nirnberger cajtung (Nirnberg): „Sada bi (približavanje Srbije Evropskoj uniji) moglo da ide mnogo brže. Jer, Brisel bi želeo da integriše Srbiju – šta košta da košta. Jer, tako će biti ućutkan onaj ko ometa mir a istovremeno će i Kosovo lakše da se integriše u Evropu.“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Srbija nije uhapsila Mladića jer je ubeđena u njegovu krivicu, već da bi zauzvrat bila uskoro primljena u Evropsku uniju (…) No, izručenje Mladića će ojačati one snage u Srbiji koje su spremne da se suoče sa istorijom.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Hapšenje koljača iz Srebrenice je pobeda srpske nacije. Ona je konačno zatvorila mračno poglavlje balkanskih ratova, a sebi široko otvorila vrata ka Evropi. U Beogradu, doduše, još ima nacionalista koji će večito ostati u jučerašnjici, i koji u masovnom ubici vide heroja. Ali, Srbija želi u Evropu…“

Obermajn tagblat (Lihtenfels): „Srbi su izručili svog poslednjeg velikog ratnog zločinca. To zaslužuje priznanje – i kredit.“

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Proteste zbog Mladićevog hapšenja – ne treba očekivati. Barozo i kompanija trenutno u Beogradu nemaju boljeg partnera od Tadića.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „U Srebrenici su Ujedinjene nacije i SAD, kao i iznad svega apatični Evropljani, morali da uvide da je ponekad bolje pravovremeno posegnuti za oružjem nego kasnije tugovati zbog smrti hiljada nevinih ljudi. Brutalno i beskrupulozno je Mladić svetskoj zajednici očitao lekciju, koju ona nije htela da nauči pre toga, prilikom opsade Sarajeva i etničkih čišćenja u Bosni.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „I pored svega, zadovoljstvo je čuti da je Mladić konačno pao. Međunarodni sud je postao simbol za dugi dah pravosuđa. Česta su i razočaranja zbog toga što krivci za zločine dobijaju prava. Ali, to je granica koje naša civilizacija ne sme da se odrekne. Ozloglašeni proces po kratkom postupku, kakav poznajemo iz mnogih diktatura, užasna je vizija. Uspostavljanje prava je težak i dugotrajan proces.“

Libeker nahrihten (Libek): „EU sada ne bi smela da poslušnoj balkanskoj državi odmah izda blanko ček. Ima dovoljno zemalja kojima je pod hitno potrebna finansijska infuzija Evropske unije. Upravo zbog toga računica mora biti pedantna i precizna – jedna Grčka je dovoljna.“

Der noje tag (Vajden): „I to treba da bude slučajno? Na dan kada je opunomoćenica Evropske unije u Beogradu ponovo zatražila hapšenje ratnog zločinca Ratka Mladića, to joj je i prezentirano. 15 godina su ga Srbi, sa hiljadama policajaca i pripadnika snaga bezbednosti tražili, a sada je odjednom uhapšen. Tu niko ne veruje u slučaj…“

Štutgater nahrihten (Štutgart): „Suočavanja sa užasima rata u Bosni i Hercegovini do danas nije bilo. Sada, kada balkanske zemlje – pre svega iz ekonomske nužde – žele u Evropsku uniju, moraju da ubede svet u svoje civilizacijske kvalitete. Brisel pametno postupa kada pregovore o pristupu uslovljava načinom na koji se Srbija i Hrvatska ophode prema ratnim zločinima“.

Folksštime (Magdeburg): „I sada, kada je srpska državna sila, posle svih ovih godina, napokon skleptala generala i želi da ga izruči Hagu, zvanični Beograd se ponaša kao trgovac koji je izneo svoju robu na bazar i za nju traži cenu. (…) Gospodine moj, pa ovo nije šibicarenje!“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević