„Signali koji trenutno dolaze iz područja, u kojima žive Srbi – pravoslavna ruska braća - su zabrinjavajući. Osim što se to odnosi na samu Srbiju, to važi i za BiH, Kosovo, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Pre svega u većinski srpskom delu BiH, Republici Srpskoj, preti katastrofa. Tamošnji moćni čovek, Milorad Dodik, mesecima uz blagoslov Moskve intenzivira svoj dugoročni projekt: odvajanje RS od zajedničke države", piše Špigel.

„Tačno 30 godina od izbijanja rat u BiH, u kojem je oko 100.000 ljudi izgubilo živote, učestala su upozorenja o još jednom oružanom sukobu u bivšoj Jugoslaviji. Govori se o ratno sposobnoj osovini, koja se proteže od Moskve preko Beograda do Banja Luke i tome da bi velikosrpski separatisti mogli da osiguraju podršku iz Kremlja. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je početkom aprila u svojoj analizi rizika izričito spomenuo BiH", piše u svojoj analizi nemački list i postavlja pitanje:

„Usuđuje li se Vladimir Putin da na bosanskom tlu ponovi model ukrajinskih “Narodnih republika” Donjecka i Luganska?"

Dodik je samo piun

List podseća da RS od prošle jeseni po Dodikovom nalogu blokira većinu zajedničkih institucija, te da je više od 200 zakona stavljeno van snage. „Plan nema ništa drugo za cilj nego uništavanje krhke strukture koja je stvorena Dejtonskim sporazumom na kraju rata 1995.", piše Špigel.

„Dodik je samo piun na velikoj šahovskoj tabli Vladmira Putina, ali gurnut daleko prema zapadu. Od njegove kancelarije nema više od 50 kilometara do spoljne granice EU. Srpski ultranacionalista pred očima ujedinjene Evrope podstiče vatru i hvali se svojim kontaktima sa šefom Kremlja, koji ga je poslednji put primio u decembru. Redovna strateška uputstva Dodik dobija od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i ruskog ambasadora Igora Kalabuhova", piše Špigel.

List piše i o srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću za kojeg takođe navodi da održava intenzivne kontakte sa Kremljom i da je redovan Putinov gost. „Vučić slovi za velikog majstora u izbegavanju toga da bude jasan. Svojom zemljom, koja ima najviše stanovništva među zemljama bivše Jugoslavije, ovaj efikasni autokrata vlada čvrstom rukom i brižljivo izdiferenciranom politikom neopredeljenja".

Ruski i srpski svet

„Srbija je kandidat za prijem u EU, ali to ne odvraća predsednika od toga da flertuje sa Kremljom, hvali srpsko-kinesko prijateljstvo i da se u Vašingtonu prodaje kao sidro stabbilnosti na Balkanu", ocenjuje ovaj list.

„Baš kao što Rusija svoje imperijalne ambicije prikazuje frazom "ruski svet" tako i Srbija opet sve više govori o "srpskom svetu" – pojam koji u sebi sadrži obavezu brige za sva područja gdje žive Srbi".

Mnogo toga sada zavisi od ponovo izabranog francuskog predsednika Emanuela Makrona. Hoće li uspeti da u preostala dva meseca francuskog predsedvaanja EU ubrza integraciju Zapadnog Balkana u EU, da ubrza pristupne pregovore s Albanijom i Severnom Makedonijom, postignei napredak po pitanju Kosova? Način kako će i kada EU reagovati na napetosti u svom neposrednom susedstvu biće odlučujući. Takođe za Kremlj", ocenjuje Špigel.

Kinesko oružje Srbiji

„Kina naoružava – na granici s EU", naslov je teksta u listu Velt u kojem se govori o tome da „usred rata u Ukrajini, Peking isporučuje Srbiji moderni sistem protivvazdušne odbrane.

„Bila je to prva isporuka kineskih rakata u Evropu. Šest ogromnih vojnih transportnih aviona koji su sredinom aprila sleteli u Beograd izgledali su kao demonstracija sile Pekinga prema NATO. I podstakli su strah da bi Kina mogla da naoruža Balkan usred rata u Ukrajini", piše ovaj list.

„Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ta operacija "nema nikakve veze s trenutnom situacijom" - što znači s ratom u Ukrajini. Srbija je potom u subotu prvi put javnosti predstavila moderni sistem protivvazdušne obrane FK-3".

List piše da stručnjaci smatraju malo verovatnim da iza isporuka oružja stoji nova balkanska strategija Pekinga. „Ali to nije razlog da se Zapad umiri", ocenjuje list.

„Jer slučaj Srbije pokazuje koliko se Narodna Republika Kina poslednjih godina enormno naoružala. Država više ne želi da bude samo ekonomska, već i vojna sila. A za određene kupce je oružje "Made in China" u međuvremenu vrlo atraktivno. Peking godinama održava bliske veze s Beogradom, što EU i susede Srbije čini sve nervoznijim, pogotovo jer je Beograd takođe u kontaktu s Moskvom. Zemlja još nije otvoreno osudila rusku invaziju na Ukrajinu. Srbija je u UN tri puta glasala protiv Moskve pod pritiskom Evrope, ali je jedina evropska zemlja osim Belorusije koja se nije pridružila međunarodnim sankcijama", piše Velt.

Priredila: Zorica Ilić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.