Tog 7. januara 1951. bila je nedelja i 4.000 građanki i građana Landsberga su se lepo obukli i okupili na istorijskom Pijačnom trgu - skoro svaki treći građanin grada, udaljenog 60 kilometara zapadno od Minhena. Nije prošlo ni šest godina od kraja rata a Nemačka je već doživljavala takozvano. „privredno čudo".

Demonstranti su izašli sa navodno hrišćanskim ciljem: traže od Amerikanaca da ne izvrše smrtnu kaznu nad 28 muškaraca uhapšenih u Landsbergu. Presude su doneli sudije američkog vojnog suda. I u Landsbergu su se proširile glasine da će pogubljenja biti izvršena u najkraćem roku.

Manfred Dajler zabeležio je ovaj događaj. On je šef Evropskog memorijalnog centra Holokausta u Landsbergu. „Tog dana se zaista okupio presek gradskog stanovništva. Bio je prisutan i gradonačelnik Landsberga, gradski većnici a došli su i poslanici pokrajinskog parlamenta iz drugih mesta."

Milost za komandante SS

Građanska solidarnost se nije odnosila na tamo neke zatvorenike. To su bili muškarci koji su bili odgovorni za najgore zločine u ljudskoj istoriji.

Na primer Osvlad Pol: kao šef Glavne kancelarije SS za ekonomsku adminsitraciju u vreme nacionalsocijalizma imao je jdnu od ključnih uloga u sprovođenju Holokausta.

Ili Oto Olendorf, kao komandant Specijalnih jedinica SS bio je odgovoran za ubistva više od 90.000 civila. U septembru 1941. njegov štab je iz Sovjetskog Saveza javio sledeće komandantu SS Hajnrihu Himleru i Glavnom uredu bezbednosti Rajha: „U područjima pod mojom komandom nema više Jevreja. Od 19.8. do 25.9. ubijeno je 8.890 Jevreja i komunista. Ukupan broj 17.315. Trenutno se rešava jevrejsko pitanje u Nikolajevu i Hersonu."

Pol i Olendorf su nakon Drugog svetskog rata uhapšeni i, kao i stotine drugih zatvorenika, stacionirani pred vratima Minhena u Landsbergu na Lehu u „Američkom zatvoru za ratne zločince br. 1".

Landsberg: grad sa burnom istorijom

Landsberg je na početku XX stoleća imao burnu istoriju. Adolf Hitler je ovde bio u zatvoru 1924. i napisao antisemitsku knjigu Majn kampf. Tokom nacističkog vremena i u Drugom svetskom ratu tu je bio deo jednog koncentracionih logora: prema smrtonosnom standardu nacističke države - „uništavanje radom" tu je za nemačku vojnu industriju radilo 23.000 ljudi, većinom Jevreji iz istočne Evrope.

Posle rata u gradu su ostale da žive hiljade prognanih Jevreja: u nekadašnjoj kasarni u takozvanom logoru za „Raseljena lica" čekali su da emigriraju u SAD ili u 1948. osnovanu državu Izrael.

Kontra-protesti preživelih žrtava Holokausta

Tog 7. januara 1951. godine, solidarnost građana Landsberga sa ratnim zločincima naravno nije mogla da promakne žrtavama Holokausta u susednom logoru, izveštava Manfred Dajler. „Došli su oni - i demonstrirali za žrtve nacionalsocijalizma."

Morali su da slušaju vatrene apele istaknutih nemačkih političara upućene američkom vojnom pravosuđu. „Poslanik u Bundestagu i glavni govornik Gerhard Zelos u svom govoru je pre svega napadao Nirnberške procese i Amerikance optuživao da ne predstavljaju pravnu državu", kaže Manfred Dajler. „Potom su usledili neredi sa kontra-demonstrantima koji su se okupili u blizini trga. Čulo se ‚Jevreji napolje!‘ ili ‚Idite u Palestinu!‘.

Duh vremena pre 70 godina živi i danas

Ali, šta je nagnalo hiljade građana - osim još uvek raširenog antisemitizma kod Nemaca - da se solidarišu sa masovnim ubicama? Za Manfreda Dajlera je to odbrana od krivice, koja je u posleratnoj Nemačkoj bila široko rasprostranjena. „U glavama mnogih ljudi Amerikanci su u to vreme bili još uvek okupatori, iako je Savezna Republika Nemačka već bila osnovana. A mislili su i da je jedan nemački ratni zločinac još uvek vredniji nego jedan američki okupator."

Za angažovane građane Landsberga, kao na primer za Manfreda Dajlera duh vremena pre 70 godina još nije nestao. „Kad pogledam ankete, sa brojkama koje idu Alternativi za Nemačku (AfD) i njihove nekadašnje slogane, rekao bih: 20 procenata stanovništva se i danas drži duha tog vremena."

Protest pre 70 godina je bio uspešan. Od 28 smrtnih kazni u juni 1951. izvršeno je samo sedam, uključujći i one nad Polom i Olendorfom. To su poslednje smrtne kazne izvršene na tlu Savezne Republike Nemačke. Jer, sa Hladnim ratom SAD dobija novog neprijatelja - Sovjetski Savez. Nemci su od tada bili saveznici. Ova promena kursa je mnogim nemačkim masovnim ubicama omogućila narednih godina povratak na visoke pozciije u politici i privredi mlade nemačke posleratne republike.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android