Pandemija korone je za Nemce pre godinu dana bila daleko najvažnija tema – baš kao i sada, na pragu 2022. Međutim, postoji i jedna ključna razlika: pre godinu dana predstojeća kampanja vakcinacije ulivala je nadu da uskoro sledi kraj pandemije. Međutim, posle daleko više od sto miliona datih doza vakcina, broj infekcija u zemlji je znatno veći nego tada.

„Cela Nemačka je jedno veliko žarište“, rekao je sredinom novembra o situaciji u vezi sa koronom Lotar Viler, šef Instituta Robert Koh.

-pročitajte još: Mrtva trka protiv omikrona

Da bi se što više ljudi vakcinisalo, uskoro bi moglo doći i do opšte obavezne vakcinacije. To bi bilo očigledno kršenje reči: jer, do pre samo nekoliko nedelja obaveznu vakcinaciju su isključivali sada bivša kancelarka Angela Merkel, kancelar Olaf Šolc, kao i lider FDP Kristijan Lindner.

Društvo je već podeljeno – jaz pogotovu postoji između većine koja podržava vakcinaciju i manjine koja joj se protivi.

Ambiciozni klimatski planovi

Nakon 16 godina pod Angelom Merkel (CDU), nova Vlada Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala želi da širi duh optimizma i napretka. Šta koalicija pod tim podrazumeva? Iznad svega, više zaštite klime putem obnovljivih izvora energije i odustajanje od uglja već 2030.

Politikolog Florijan Hartleb posebno ističe „brzi dogovor“ koalicije: „Pokazali su se kao timski igrači, za razliku od onoga što se tokom predizborne kampanje moglo videti kod CDU i CSU.“

-pročitajte još: Kabinet kancelara Šolca: konačno vlada koja želi da vlada

Šta ljudi misle o politici nove Vlade verovatno će pokazati na izborima u četiri pokrajine: na proleće u Sarskoj oblasti, Šlezvig-Holštajnu i Severnoj Rajni-Vestfaliji, a na jesen u Donjoj Saksoniji. Prema dosadašnjim anketama, uspon Socijaldemokrata mogao bi da se nastavi.

Da li CDU skreće udesno?

Teško uzdrmana CDU nada se da će živnuti početkom sledeće godine kada bude izabran novi predsednik stranke. To će takođe odrediti budući kurs te partije demohrišćana.

Ukoliko pobedi Fridrih Merc, CDU bi krenula udesno, dok bi druga dva kandidata, Norbert Retgen i Helge Braun, radije zadržali srednji kurs koji je sledila Angela Merkel.

„Fridrih Merc će biti novi gazda“, smatra Hartleb. Merc je „više solista“ u partiji i „neće to biti novi početak“.

Novi – stari predesenik?

U svakom slučaju, kontinuitet se može očekivati u februaru prilikom imenovanja osobe na najvišu funkciju u državi. Frank-Valter Štajnmajer (SPD) želi da to ostane Savezni predsednik i ima dobre šanse.

-pročitajte još: Štajnmajer: Posle pandemije moramo da se pogledamo u oči

Za sada nema drugih kandidata, a stranke vladajuće koalicije imaju većinu u Saveznoj skupštini, telu koje bira Saveznog predsednika.

Izazovi: Kina i Rusija

U spoljnopolitičkom smislu, Nemačka će 2022. moći da zablista pre svega predsedavanjem grupi G7 – mada je reč „zablista“ verovatno neprikladna u vreme rastućih kriza: ruska agresija protiv Ukrajine i Kina koja sve više trijumfuje u globalnoj politici samo su dva od velikih spoljnopolitičkih izazova.

Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je u intervjuu za list „Tagescajtung“ nagovestila preokret, aludirajući na politiku Merkelove u Kini: „Elokventno ćutanje nije oblik diplomatije na duže staze“. Berbok želi da vodi spoljnu politiku zasnovanu na vrednostima i da više pokreće pitanja ljudskih prava u totalitarnim državama.

No, kancelar Olaf Šolc izgleda želi da nastavi opreznu spoljnu politiku svoje prethodnice i jasno je stavio do znanja da svojoj ministarki spoljnih poslova neće u potpunosti prepustiti teren. Ubrzo nakon što je položio zakletvu rekao je na ZDF-u: „U svetu mora biti uzajamnih odnosa, čak i sa vladama koje su veoma različite od naše.“

-pročitajte još: Sukob u najavi: Berbok, Šolc i nemačka spoljna politika

U tom kontekstu biće zanimljivo videti da li će nova savezna Vlada stati uz američkog predsednika Džozefa Bajdena i dozvoliti da bude uvučena u jaču konfrontaciju s Kinom.

Kada je reč o Rusiji, Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku savetuje da se „gasovod Severni tok 2 koristi kao sredstvo pritiska na Moskvu – a u slučaju agresije na Ukrajinu, ne treba ga puštati u rad“.

-pročitajte još: Severni tok 1 i 2 – simboli različitih epoha

Što se tiče kineske politike, on smatra da Nemačka mora da se „odmakne od nepotrebne zastrašujuće tvrdnje da bez kineskog tržišta nemačka industrija nema budućnost, ka mnogo jačoj strateškoj politici koja će se suočiti s kineskim rivalstvom sistema“.

S druge strane, Johanes Varvik sa Univerziteta u Haleu, predviđa da će Analena Berbok „uskoro osetiti pritisak funkcije koju obavlja i realne politike. To posebno vidim kada je reč o pitanju da li ljudska prava zaista mogu biti uzeta kao glavno merilo za spoljnopolitičko delovanje.“

Cilj: Evropska savezna država

Koalicioni sporazum govori o dugoročnom cilju u okviru evropske politike – o Evropskoj uniji kao „evropskoj federalnoj državi“. Tako uzvišene ideje odavno se nisu čule u EU. Istovremeno, Vlada se zalaže za relativno liberalnu politiku azila i izbeglica, takođe na evropskom nivou.

Koliko su o osetljive teme postalo je jasno u dve zemlje EU koje su posebno važne za nemačku Vladu – u Francuskoj i Poljskoj. Jaroslav Kačinjski, šef poljske vladajuće stranke PiS, rekao je da politika nove nemačke vlade ugrožava suverenitet evropskih zemalja. Govorio je i povratku hegemonijalnoj politici.

-pročitajte još: Postoji li raskol EU na istok i zapad?

U Francuskoj je reakcija važna ne samo zbog bliskog partnerstva s Nemačkom, već i zbog toga što se u toj zemlji na proleće održavaju predsednički izbori – najvažnija tema je borba protiv neželjene imigracije.

Predsednik Emanuel Makron želi da iskoristi francusko predsedavanje Savetu EU u narednih šest meseci da obezbedi spoljne granice EU, što pak za Berlin nije prioritet. A konzervativac i bivši evropski komesar Mišel Barnije je u francuskoj predizbornoj kampanji zahtevao da Francuska treba da povrati „suverenitet u svim pitanjima migracija“ i da relevantne zakone više ne diktiraju Sud pravde EU i Evropska konvencija o ljudskim pravima.

-pročitajte još: Olaf Šolc u Parizu: Prva državna poseta od velikog značaja

I po ovom pitanju se mišljenja dvojice spoljnopolitičkih eksperata razilaze. Hof smatra da su „ambicije nemačke Vlade u oblasti evropske politike ne samo ispravne već i neophodne. Ako EU želi da postane suverenija i ako želi da opstane, neće moći da izbegne strukturalni razvoj.“

S druge strane, o cilju evropske savezne države u koalicionom sporazumu Varvik kaže: „To će brzo propasti zbog realnosti evropske politike. U Evropi to zapravo niko ne želi“. On je pohvalio to što se u koalicionom sporazumu u vezi sa evropskom politikom pominje izraz Servant Leadership (biti vođa jer najbolje služiš svima, a ne zato što komanduješ, prim. prev). „Radi se o tome da se Nemačka angažuje tako da njena težina ne pokreće mehanizme odbrane, već otvara prostor za kreativnost.“

„Rođeni naslednik Angele Merkel“

Na globalnoj diplomatskoj sceni, kancelarka Angela Merkel je imala veoma važnu, a u evropskoj politici čak i apsolutno vodeću ulogu. Da li će Olaf Šolc želeti i moći da krene njenim stopama?

Hening Hof smatra da Šolc ima važne liderske kvalitete „razboritost i pragmatizam orijentisan na rešenje“. A Johanes Varvik čak kaže: „Naravno da niko ne može da se takmiči sa iskustvom Angele Merkel, ali nemačka politička težina je velika, bez obzira na to ko je kancelar. Sa svojim nepretencioznim, uravnoteženim stilom, Olaf Šolc je nešto kao rođeni naslednik večne kancelarake.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu