Svaka dvanaesta osoba u Nemačkoj ima ekstremno desničarski pogled na svet. To je ustanovio tim Bilefeldskog univerziteta u istraživanju koje mu je poverila Fondacija Fridrih Ebert (FES), koja je bliska Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SDP). Istraživanje se  sprovodi od 2002. svake druge godine.

Januara i februara ove godine u istraživanje je uključeno skoro 2000 ispitanika u starosnoj dobi između 18 i 90 godina. Osam odsto njih imaju jasnu ekstremno desničarsku orijentaciju. U ranijim istraživanjima takav stav pokazivalo je između dva i tri odsto ispitanika.

- pročitajte još: AfD nije jedina – pomak udesno u EU

Sve više njih žele diktaturu

Između pet i sedam odsto ispitanika u svim starosnim grupama želi diktaturu u Nemačkoj sa jednom partijom i jednim vođom. Taj broj se udvostručio u odnosu na dugogodišnji prosek. Franciska Šreter koja je u Fondaciji Fridrih Ebert na čelu projekta protiv desnog ekstremizma, u svom predgovoru istraživanja objašnjava ovaj porast simpatija za autoritarne stavove krizama u nedavnoj prošlosti i sadašnjosti:

“Posledice pandemije još nisu prevaziđene, klimatska kriza je u punom jeku, a od februara 2022. ruska invazija u Ukrajini donosi dodatnu nesigurnost i strahove u pogledu energetske bezbednosti i rasta cena. Takve višestruke krize mogu se dočekivati zajedništvom i solidarnošću ili izolovanjem i marginalizovanjem drugih”.

- pročitajte još: Svaki treći istočni Nemac želi vođu

Desni ekstremizam je i pitanje novca

Istraživanje je objavljeno pod naslovom “Distancirani centar”. Potpisala su je tri saradnika okupljena oko socijalnog psihologa iz Bilefelda Andreasa Cika. On ukazuje na to da su ekstremno desna ubeđenja više rasprostranjena tamo gde ljudi zarađuju manje: “Sve više ljudi shvataju krize kao nacionalne krize. A one teže pogađaju ljude koji raspolažu sa manje kapitala. U slojevima koji zarađuju malo, svaki drugi ispitanik (48 odsto) smatra da je lično pogođen krizom, dok taj stav ima samo 27,5 odsto ljudi iz srednjeg sloja, ili  samo 14,5 odsto onih koji bolje zarađuju".

- pročitajte još: Hitlerov pozdrav i kukasti krst u nemačkim školama

 Opada poverenje u državu

Očigledno je sa tim povezano i sve manje poverenje u državne institucije i u funkcionisanje demokratije. Čak 38 odsto ispitanika zastupaju pozicije povezane sa teorijama zavere, 33 odsto imaju populističke stavove, a 29 odsto imaju etno-nacionalističke, autoritarne i buntovne stavove. U poređenju sa pandemijskim vremenom iz 2021. i 2022. radi se o porastu za trećinu. I odbijanje klasičnih medija se povećava. U međuvremenu čak 32 odsto veruju da mediji šuruju sa politikom, a pre dve godine u to je verovalo 24 odsto ispitanika.

Da li je demokratija u opasnosti?

Mnogi se pitaju kako se može zaustaviti i preokrenuti taj trend. To pitanje postavlja sebi i Andreas Cik. On kaže da u ovom vremenu samo delimično pomažu apeli i dobra socijalna politika da se prevaziđu konflikti, nezadovoljstva i protesti.  “U kriznim vremenima se ljudi politički pokreću i iznova pozicioniraju. A to pozicioniranje može da se pokrene iz političkog centra nadesno”, kaže priređivač publikacije o istraživanju.

- pročitajte još: Rast broja ekstremističkih krivičnih dela

On je zabrinut: „Kada ljudi iz političkog centra, koji sami sebe ne posmatraju kao ekstremne desničare i nisu u tom smislu organizovani, usvoje stavove sa ekstremno desne margine društva, onda je demokratija u opoasnosti".

Pandemija je poljuljala dosta toga

Andreas Cik ukazuje na istraživanje o autoritarizmu Lajpciškog univerziteta, koja je sprovedena prošle godine.  Prema rezultatima istraživanja, u drugoj pandemijskoj godini je opao broj ljudi sa ekstremno desnim stavovima, ali je nezadovoljstvo demokratijom i dalje bilo veliko. Osim toga, mnoge predrasude su bile široko prihvaćene.

„Danas je poznato da ekstremni desničari u velikom broju streme organizacionom povezivanju sa drugim radikalnim desničarima, grupama koje veruju u teorije zavere i grupama koje su neprijateljski raspoložene prema demokratiji“, kaže Andreas Cik. U to vreme mnogi su se približili „Građanima Rajha“ ili su čak formirali terorističke ćelije.

Ukazivanje na nacističku diktaturu

Direktor  bilefeldskog Instituta za interdisciplinarno istraživanje nasilja i konflikata smatra da su ovakva istraživanja srednjeg sloja i političkog centra deo kulture opomene i sećanja u Nemačkoj: „Nacionalsocijalizam je nastao u centru društva i centar ga je nosio, mada su nacističke organizacije razvile i sprovele ideologiju i fašističko oblikovanje društva uključujući propagandu, agitaciju i državni teror“.

Preko polovine ispitanika za navodne nemačke vrednosti

U istraživanju je postavljeno pitanje kako društvo može da se suoči sa brojnim krizama. Čak 53 odsto ispitanika zagovara vraćanje nacionalnom. Oni zagovaraju ograđivanje prema spolja i smatraju da su navodne nemačke vrednosti, vrline i osećaj dužnosti bitni za postupanje u krizama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.