„Strukturalno slaba“ – tim eufemizmom se u Nemačkoj nazivaju ruralna područja u kojima se takoreći ništa ne događa. Sela u kojima žive uglavnom stari ljudi, u kojima više nema posla, ni pekare, ni trgovine, ni doktora, ni vatrogasaca.

Ruralna područja širom Evrope pate od iseljavanja. Ljudi se sele u velike gradove.

Prema Eurostatu, između 2015. i 2020. je 355 od 406 pretežno ruralnih regiona u EU zabeležilo više iseljavanja nego useljavanja. Posebno je smanjen broj mlađih osoba i radno sposobnih. Broj meštana starijih od 65 godina pak raste za 1,8 odsto godišnje.

Vizije EU za ruralna područja

Posledice su ozbiljne. Gradovi postaju sve pretrpani, život sve skuplji. Stambenog prostora je malo i raste pritisak da se zida i na poslednjoj zelenoj površini.

U ruralnim područjima sve je više slobodnih upražnjenih mesta, kao i osećaja zapostavljenosti. Pruge se proređuju i ukidaju, infrastruktura se ne obnavlja, a digitalizacija se zanemaruje. To podstiče frustraciju, a ima i politički uticaj.

Evropska unija je to prepoznala i pokušava da obuzda ruralni egzodus programima kao što su „Pakt za ruralna područja“ i „Akcioni plan za ruralna područja“. Pre dve godine dogovorena je „Vizija za ruralna područja EU“. Puno se novca troši na oživljavanje zapostavljenih mesta.

Depopulacija u istočnoj Nemačkoj

I u Nemačkoj je unutrašnja migracija tri decenije poznavala samo jedan smer: iz sela u gradove. Nakon ponovnog ujedinjenja 1990, to je posebno važilo za istočne nemačke pokrajine, koje su doživele ogroman odliv stanovništva u nekim područjima.

S druge strane, gradovi poput Lajpciga, Minhena ili Berlina povećali su broj stanovnika za više od dvadeset odsto u poslednje dve decenije.

No čini se da je ovaj trend zaustavljen, kao što pokazuju statistički podaci od 2008. do 2021. godine. Dok se studenti, učenici i stranci i dalje sele u gradove, od 2017. sve više ljudi od 30 do 49 godina se seli na selo sa svojom maloletnom decom, a tamo odlaze i mladi ljudi između 25 godina i 29 godina starosti.

Iznenađujuće je da je gotovo svejedno jesu li sela ili mali gradovi u blizini velikog grada ili na periferiji. Fondacija berlinskog Instituta za stanovništvo i razvoj govori o novoj „žudnji za selom“.

Zajedno sa Fondacijom „Vistenrot“, berlinski Institut analizirao je statističke podatke. U 2021. godini – još je trajala pandemija – dve od tri ruralne zajednice zabeležile su više pridošlih nego otišlih, kaže socijalni psiholog Frederik Sikstus s berlinskog Instituta. Deceniju ranije to se odnosilo samo na jednu od četiri ruralne zajednice.

San o sopstvenom domu nedostižan je u gradu

Zbog analize migracija, istraživači su proveli sedam dana u poseti u šest zajednica u različitim ruralnim područjima širom Nemačke koje trenutno doživljavaju poseban rast i tamo su održali mnoge rasprave. „Novi na selu – kako doseljavanje menja život na selu“ naziv je studije koja je iz toga proizašla.

„Ja sam svesno odlučio da dođem na selo jer su ovde prilike pogodnije za porodicu“, citiran je u studiji jedan pridošlica. „I biću iskren, ako želite graditi, cena je naravno veliki problem. I naravno, to je potpuno drugačije na selu.“

U brojnim razgovorima istraživači su saznali da se pre svega traži više i jeftinijeg prostora za život, više prirode i čistija životna sredina.

Mogućnost rada od kuće – i ona se sasvim etablirala tokom pandemije – znači da prihvataju veću udaljenost od gradova. „Više ne postoji apsolutna potreba za tim da se bude na radnom mestu“, objašnjava socijalni psiholog Sikstus.

Pridošlicama je važna infrastruktura, što pre svega uključuje brzi internet. „Naravno, škole i vrtići su stvari koje jednostavno moraju postojati. Čak i da je ovde bila najlepša i najjeftinija nekretnina na svetu, to bi bio ključni kriterijum“, kaže jedan novi stanovnik sela.

Navikavanje na seosku blizinu

Istraživači su ispitivali i kakve posledice ima useljavanje na lokalno stanovništvo. „Funkcionalna seoska zajednica nije nešto što se podrazumeva“, kaže Katerina Hinc, direktorka Berlinskog instituta.

„Došljaci i dugogodišnji stanovnici moraju aktivno da oblikuju način na koji žive zajedno“, kaže ona. Neki došljaci, dodaje, prvo moraju da nauče kako živeti zajedno na selu.

Ali, demografski razvoj ostaje problem čak i za mesta u koja se više ljudi useljava nego iseljava. Jer i tamo, u trećini slučajeva, više ljudi umire nego što se rađa.

U studiji se pozivaju mala mesta da razmisle o gradnji primerenoj starosti stanovnika. Recimo, o stambenim zgradama koje nisu uobičajene na selu. To bi mogla da bude alternativa za starije ljude koji više ne mogu da brinu o celom gazdinstvu – a u prazne kuće se mogu useliti mlađe porodice.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.