Nemački ministar privrede Peter Altmajer početkom nedelje je najavio da vlada želi da uđe u vlasničke strukture biotehnološke kompanije CureVac iz Tibingena. To je saopšteno u zajedničkoj objavi s preduzećem Dievini koje je s 80 odsto i glavni ulagač u toj kompaniji. Dievini je žerka-firma softverske kompanije SAP. I još je saopšteno da vlada neće uticati na poslovnu politiku firme CureVac.

Država u vlasničke strukture te strateške kompanije ulazi s 23 odsto udela u novim emisijama deonica. Za to je nemačka državna banka za obnovu KfW izdvojila 300 miliona evra.

-pročitajte još: Mrtva trka za vakcinom, u igri su milijarde

CureVac već neko vreme radi na razvoju vakcine protiv korona-virusa, a u medijima je postala poznata nakon što su američka vlada, a pre svega predsednik Donald Tramp, u martu pokušali da utiču na tu firmu i tako obezbede ekskluzivan pristup vakcini kada ona jednog dana bude gotova.

Više od 160 potencijalnih vakcina

Nemački ministar privrede tvrdi da tehnologija CureVac „ima potencijala“ za razvoj i pronalazak vakcine protiv virusa Covid19. Ulazak države u strukturu te kompanije je i deo planirane strategije vlade da se podržave strateški važne industrije, koje ujedno, ulaskom države, dobijaju i finansijsku sigurnost. Pre nekoliko dana Nemačka je, zajedno sa Italijom, Holandijom i Francuskom isto tako ušla u saradnju s farmaceutskom kompanijom AstraZeneca, čime su te zemlje obezbedile 400 miliona ampula vakcine protiv korona-virusa kada ona bude stigla na tržište.

-pročitajte još: „Super vakcine“ protiv korone možda nikada neće biti

Prema jednoj studiji, trenutno više od 160 kompanija radi na pronalasku nove vakcine. Uz to dolazi i oko 260 novih preparata koji bi trebalo da ublažavaju probleme koji nastaju nakon zaraze novim korona-virusom. Jedan od tih preparata je i Remdesvir kompanije Gilead Sciences koji je razvijen u borbi protiv ebole, a trenutno se radi na njegovoj pripremi za upotrebu protiv korona-virusa.

Državi bi to moglo i da se isplati

I dok su cene za dodatni razvoj preparata koji već postoje relativno niske, kada je u pitanju potraga za medikamentom od nulte tačke onda je tu reč o izuzetno skupom procesu. A zbog nesigurnosti kad je u pitanju konačni rezultat, i velikom riziku za kompaniju koja na vakcini radi. I to je bio jedan od razloga zbog kojih je nemačka vlada odlučila da uđe u vlasničku strukturu CureVac. I na drugim mestima država ulazi u strukture farmaceutskih kompanija koje rade na vakcini, jer ogromna sredstva nisu potrebna samo u postupku razvoja, već i tokom kasnije proizvodnje velikih količina vakcine, odnosno preparata. Procenat preparata koji na kraju i dospeju na tržište izuzetno je nizak – čak 97 odsto istraživanja na kraju ne dovede do rezultata.

Troškovi istraživanja su u porastu. Već prošle godine dvadesetak najvažnijih farmaceutskih kompanija na svetu povećalo je svoje troškove za istraživanje za 14 odsto, a ove godina bi, zbog potrage za korona-vakcinom taj procenat mogao još više da se poveća.

„Rast farmaceutske industrije započeo je i pre korona-pandemije“, kaže Gerd Štirc iz savetničke firme EY. A trka za profitom tek je započela. Pobedniku u toj trci smeši se dobit koja će se meriti milijardama. S te strane, ulazak nemačke vlade u vlasničke strukture jedne kompanije koja je od samog početka u trci, na kraju bi za državu mogao i da se isplati.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android