Pred razgovore nemačke vlade s opozicionim Demohrišćanima (CDU/CSU) i predstavnicima pokrajinama o migracionoj politici i posledicama napada nožem u Zolingenu, Savez nemačkih okruga i opština zatražio je uvođenje znatno strožih mera od do sada planiranih. U zahtevu se navodi da još uvek nedostaje „sveobuhvatan plan za suštinski drugačiju migracionu politiku“.

Dodaje se i da nijedna država nije obavezna da „prima izbeglice u obimu koji predstavlja akutnu pretnju za funkcionisanje njenih institucija“.

Pokazatelji preopterećenosti mogu biti preopterećena administracija i nedostatak kapaciteta za smeštaj ili integraciju, a tu su granice „u mnogim aspektima dostignute ili već pređene“, piše u predlogu, koji prenose nemački mediji.

Navodi se i da, kao „krajnju meru“, Nemačka mora da zadrži i pravo na nacionalnu zabranu prijema migranta.

Osim toga, izbeglicama čiji su postupci za dobijanje azila u nadležnosti neke druge zemlje EU, treba zabraniti ulazak u Nemačku „odbijanjem na nemačkim granicama“. Ako to nije moguće po pravu EU, odgovarajući propisi moraju biti prilagođeni, predlaže Savez nemačkih okruga i opština.

Nema azila bez ličnih dokumenata, mogućnost oduzimanja azila

Savez dalje traži da „zahtevi za dobijanje azila osoba čiji identitet nije sa sigurnošću utvrđen putem ličnih karti, pasoša ili sličnih dokumenata, mogu biti odbijeni kao neprihvatljivi“.

Takođe, Savezni zavod za migracije i izbeglice (BAMF) trebalo bi da reaguje na poboljšanja bezbednosne situacije u zemljama porekla - i da ima pravo da oduzme već dodeljen azil.

Takozvani „status supsidijarne zaštite“, koji u Nemačkoj dobija većina izbeglica iz zemalja u kojima se vodi građanski rat, nije se pokazao kao uspešan, smatraju okruzi i opštine i ukazuju da bi oni koji nisu pod pretnjom individualnog političkog progona, trebalo da dobiju zaštitu u susednim zemljama uz podršku EU, a ne u Nemačkoj.

Deportacije u Siriju trebalo bi da se sprovode, „ne samo za osobe koje predstavljaju pretnju i kriminalce, već generalno“, navodi se u dokumentu. Dodaje se i da bi pokrajine trebalo da značajno povećaju kapacitete za pritvor radi deportacije.

Davanja tražiocima azila, koji „samo zbog tzv. ’duldunga’, odnosno privremene dozvole boravaka, još uvek legalno borave u Nemačkoj“, trebalo bi da budu smanjena na nivo osnovne pomoći. To bi pogođene osobe moglo da podstakne da dobrovoljno napuste zemlju.

Vladin „Paket bezbednosti“ nije dovoljan?

Razgovori savezne vlade, pokrajina i opozicije ovog utorka (3. septembar) vodiće se na osnovu „paketa bezbednosti“ koji je nedavno predstavila savezna nemačka vlada. Taj paket sadrži značajno pooštrene mere o pravu o azilu i boravku, strože zakone o oružju, posebno u vezi s nošenjem noževa, kao i mere protiv nasilnog islamizma.

Poverenica nemačke vlade za migracije, Rim Alabali-Radovan (SPD), upozorila je uoči sastanka na „jednostrani fokus na pooštravanje migracione politike“. „Paket bezbednosti“ treba da ojača zaštitu od terorizma, nasilja i kriminala, ali „važno je da se to uradi bez generalne sumnje i generalizacija“, rekla je ta političarka vladajućih Socijaldemokrata (SPD).

Konzervativni opozicioni Demohrišćani vladin paket već su kritikovali ocenivši da je „nedovoljan“.

Odbijanje na granicama, oduzimanje državljanstva

Lider CDU Fridrih Merc ponovio je zahteve za značajnim smanjenjem imigracije u Nemačku. Problem nisu zakoni o oružju i deportacije, rekao je, „pravi problem je i dalje nekontrolisani pritisak migracija.“ Merc je insistirao na „odbijanju na nemačkim granicama“.

Predsednik konferencije pokrajinskih premijera, premijer Hesena Boris Rajn (CDU), slično reaguje: „Savezna vlada mora da nastavi sa kontrolama na unutrašnjim granicama EU i da konačno počne s doslednim odbijanjem na granicama.“

Takođe je, kaže, potrebno dosledno sprovođenje Dablinskih pravila na nivou EU, ali i proširenje spiska sigurnih zemalja porekla, kao i uvođenje postupaka za azil u trećim zemljama.

„Naravno, deportacije se moraju vršiti i u Avganistan i Siriju, kriminalcima i onima koji predstavljaju pretnju treba oduzeti državljanstvo, a mogućnosti za deportaciju i pritvor trebalo bi proširiti“, rekao je premijer Hesena.