U četvrti u Berlinu u kojoj su zgrade Vlade Nemačke, nalazi se i takozvani „sat duga“. Postavio ga je Savez poreskih obveznika i on prikazuje koliki je trenutno nemački državni dug. Brojka se neprestano menja i ubrzano raste. Oko podne ovog ponedeljka, 6. jula 2026, pokazivao 2,78 biliona evra. A u isto vreme, samo nekoliko stotina metara dalje, kabinetu nemačkog kancelara, usvojen je nacrt budžeta za 2027. godinu.

To će dodatno da ubrza rast brojki na satu duga. Savezni ministar finansija Lars Klingbajl (SPD) za 2027. godinu planira rashode u visini od 555,4 milijarde evra. Od toga je 109,7 milijardi evra predviđeno za odbranu – trećinu više nego 2026. godine. Rashodi znatno premašuju poreske prihode. Zbog toga Klingbajl ponovo mora da posegne za zaduživanjem. Planira ih u iznosu od gotovo 119 milijardi evra. Ali to nije sve.

Krediti za Bundesver i infrastrukturu

Uz to – kao svojevrsni paralelni budžet – tu su još i izdaci iz posebnih fondova finansiranih zaduživanjem. To su višegodišnji izdaci i zato nisu navedeni u aktuelnom budžetu. Za obnovu i modernizaciju infrastrukture, kao i za postizanje klimatske neutralnosti, predviđeno je 500 milijardi evra. Tim sredstvima, raspoređenim tokom dvanaest godina, između ostalog će se sanirati dotrajali mostovi, putevi i železnička mreža.

Dodatni posebni fond uspostavljen je i za Bundesver. Nemačka želi da svoje izdatke uza odbranu do 2029. postepeno poveća na 3,5 odsto BDP. Do 2035. godine trebalo bi da dostignu novi cilj NATO od pet odsto izdvajanja za odbranu.

„Mir u Evropi ugrožen je Putinovim imperijalističkim ludilom“, rekao je ministar finansija socijaldemokratski ministar Klingbajl nakon sednice vlade. „Sa crnom nulom (uravnoteženim budžetom, prim.red.) ne možemo da se branimo od Putina.“ Nemačka mora u veoma kratkom roku da nadoknadi tri decenije tokom kojih se štedelo na Bundesveru, dodao je šef resora: „A to nije moguće bez novih dugova – odnosno to je kao da se želi da se na Mesec odleti bez rakete.“

Šta je s „dužničkom kočnicom“?

Ako se saberu dugovi iz redovnog budžeta i posebnih fondova, novo zaduženje u 2027. godini trebalo bi da bude oko 203 milijarde evra. Već sada je jasno da će i u sledećim godinama biti potrebni krediti sličnog obima. Nemačka industrijska i trgovinska komora izračunala je, na osnovu saveznih finansijskih planova, da će rashodi do 2030. da rastu prosečno pet odsto godišnje. Poreski prihodi pritom će da rastu upola sporije, odnosno za oko tri procenta godišnje.

Što država gomila više dugova, to mora da plaća veće kamate. Prema sadašnjim procenama, 2030. godine one će iznositi 80 milijardi evra. Savez poreskih obveznika upozorava da bi time bili „progutani“ svi dodatni poreski prihodi savezne administracije.

Nemački Osnovni zakon – odnosno njen ustav – propisuje da država sme da troši samo onoliko koliko i prihoduje. To se u Nemačkoj zove „dužnička kočnica“. Dodatni krediti ne smeju da premaše 0,35 odsto BDP. Međutim, izdaci za odbranu i bezbednost uglavnom su izuzeti od tog pravila. Uz to, u vreme privredne slabosti dozvoljene su veće granice zaduživanja. Kao najveća privreda Evrope i treća najveća u svetu, Nemačka sebi može da priušti takvo zaduživanje, naglašava ministar Klingbajl i objašnjava: „Nivo našeg duga znatno je ispod proseka evrozone.“

Privredni rast? Nema ga!

U evrozoni je dozvoljen nivo duga do 60 odsto privredne snage zemlje. Nemačka će 2027. biti na nivou od 69,5 procenata. Istovremeno, zemlja se nalazi duboko u ekonomskoj krizi, a konjunkturni tempo iz godine u godinu slabi. Vlada sastavljena od konzervativnih stranaka CDU/CSU i socijaldemokrata (SPD), prilikom preuzimanja dužnosti u maju 2025. najavila je ponovno pokretanje privrede. Umesto toga, kriza se nastavlja.

„Neodgovorni rat Donalda Trampa protiv Irana prepolovio je privredni oporavak koji smo očekivali ove godine“, kritikovao je Klingbajl u Berlinu. „Taj rat Nemačku košta novca.“

Dodatne prihode trebalo bi da donesu nova naknada na plastiku, uvođenje poreza na šećer te povećanje poreza na duvan i alkohol. Predviđeno je i oporezivanje imućnijih građana, ili „porez za superbogate“, kako ga naziva Klingbajl. Ali to je samo kap u moru. Uštede su neizbežne. One će da pogode i savezna ministarstva i njihove budžete, ali i finansijsku pomoć kojom savezna država stabilizuje sisteme socijalnog osiguranja. Penzioni i zdravstveni fondovi hronično pate od besparice i svake godine su im potrebne milijarde evra saveznih subvencija. One bi sada trebalo da budu smanjene – jer više nema dovoljno novca.

Nemački savez sindikata govori o „ogromnoj neravnoteži“, jer bi socijalni sektor trebalo da snosi teret sanacije javnih finansija, dok vojni izdaci, kako napominju, istovremeno snažno rastu.

Ekološka udruženja oštro protestuju

Ministar Klingbajl planira da iskoristi i sredstva iz Fonda za klimu i transformaciju (KTF), koji se finansira prihodima iz evropskog sistema trgovanja emisijama. To oštro kritikuju ekološke organizacije, ali i opozicioni Zeleni. Taj novac ne sme da se koristi za krpljenje budžetskih rupa, rekao je predsednik te stranke Feliks Banasak u nedelju uveče za portal table.media.

„Prihodi od cene emisije CO₂ nisu samoposluga za ministra finansija. Oni služe za finansiranje klimatski neutralne transformacije naše privrede, potporu preduzećima u procesu transformacije te rasterećenje građana od troškova zaštite klime.“

Gotovo svi moraju štedeti

Klingbajl je od svih ministarstava tražio i traži paušalne rezove. Izuzetak je samo Ministarstvo odbrane. Za 2027. radilo se konkretno o smanjenju od jedan posto svakog pojedinog proračuna. Pregovori su bili teški, rekao je ministar finansija: „Neki su resori zbog toga došli do granice izdržljivosti, ali to je ispravno i nužno."

Godine 2028. ministarstva bi trebalo da smanje rashode za tri odsto. „Svako je odgovoran da to reši unutar sopstvenog ministarstva. No moramo konsolidovati javne finansije, od toga ne možemo pobeći.“

Tim više što finansijski planovi do 2030. već sada pokazuju kolike će se rupe otvoriti u budžetima. Kada se očekivani prihodi oduzmu od predviđenih rashoda, ostaju ogromni nepokriveni iznosi. Prema vladinom predlogu, finansijska rupa 2028. iznosiće 22 milijarde evra, 2029. godine 38 milijardi, a 2030. čak 47 milijardi evra.

Već sada je jasno da će ministarstva imati sve manje sredstava na raspolaganju. Posebno je poslednjih godina pogođena razvojna pomoć. Ona bi 2027. trebalo da raspolaže s dodatnih 500 miliona evra manje, pa se njen budžet smanjuje na 9,5 milijardi evra.

Krovna organizacija za razvojnu politiku Venro upozorila je u Berlinu na „dramatične posledice“ takvih rezova. Pozivajući se na jednu studiju, Venro navodi da bi zbog globalnih smanjenja finansiranja do 2030. više od 9,4 miliona ljudi dodatno moglo umreti od posledica siromaštva, gladi, bolesti i klimatskih promena.

Nada u Bundestag

„Savezna vlada verovatno uopšte ne shvata šta upravo radi“, komentarisao je Mihael Herbst, član uprave Venra. Već sada je čitav sistem humanitarne pomoći „u velikoj meri nedovoljno finansiran“. Rezovi u Nemačkoj u tome igraju značajnu ulogu, dodaje.

Ministar finansija kaže da su donesene „teške odluke“. To, međutim, kako naglašava, ne menja činjenicu da Nemačka na međunarodnom nivou ostaje „zasta verodostojan partner“. Klingbajl podseća: „Nakon povlačenja Sjedinjenih Država iz međunarodnog finansiranja razvoja danas smo najveći donator.“

Organizacija za pomoć deci Save the Children u međuvremenu je pozvala Bundestag da nacrt budžeta „u parlamentarnom postupku značajno doradi i sredstva za humanitarnu pomoć i razvojnu saradnju poveća u skladu s potrebama“.

Parlament će se nacrtom budžeta baviti nakon letnje pauze – od septembra. Konačno usvajanje budžeta za 2027. predviđeno je krajem novembra.