Bundesveru su potrebni ljudi, kao deo napora Nemačke da ojača svoje vojne sposobnosti kao odgovor na ruski rat u Ukrajini.

Bundesver ima oko 180.000 vojnika – od toga su 24.000 žene, ne računajući civile koji rade za vojsku. Prema podacima vlade, u Bundesveru žene čine 9,5 odsto ljudstva, a medicinsko-sanitetskom sektoru 45 procenata. Njihov udeo se povećao imajući u vidu da se ukupan broj vojnika smanjio od kraja Hladnog rata.

Kabinet kancelara Olafa Šolca usvojio je nedavno niz mera kako bi se poboljšala jednakost polova u vojsci, čiji je cilj usklađivanje procedura u Bundesveru s nedavnom reformom zakona koji se primenjuju na vladu u celini. Prema vladinoj definiciji, udeo žena trebalo bi bude veći od 20 odsto, a u oblasti odbrane se želi da žene čine najmanje polovinu medicinskog korpusa.

„Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u Bundesveru“, rekao je novinarima portparol vlade Štefen Hebeštrajt. Nemačka vlada smatra da veći broja žena u uniformama Bundesvera „doprinosi“ Agendi UN 2030 za održivi razvoj, rekao je Hebeštrajt. „Jačanje žena i devojčica“ je jedan od stubova agende prema UN.

Učiniti posao atraktivnim za žene

Pomenute reforme prvenstveno se fokusiraju na plate, kako na aktivnoj dužnosti, tako i u rezervi. Takođe, njima se želi da se poboljša podrška za brigu o deci i brigu o starim i bolesnim članovima porodice.

Vlada se nada da će to stvoriti podsticaj da se žene odvrate od neplaćenog rada u kući gde još uvek snose najveći teret, te da se pridruže radnoj snazi – a to uključuje i rad za vojsku.

-pročitajte još: Traže se šefice za nemačke firme

Takvi napori već postoje na drugim mestima, u javnom i privatnom sektoru. Neke političke stranke, na primer, zahtevaju da odnos muškaraca i žena bude pola-pola kada se radi o kandidatima za funkcije. Bundestag je ojačao zakone kako bi više žena dobilo vodeće pozicije u kompanijama.

Istočna i zapadna Nemačka

Kada je 1955. osnovana vojska Zapadne Nemačke, ženama je bilo zabranjeno da budu u vojsci. Tako je bilo sve do 1975. kada je ženama bilo dozvoljeno da se pridruže vojsci, ali samo u sanitetskom korpusu. Čak i 2001, nakon što su sve vojne uloge bile otvorene za žene, sanitetski korpus je ostao područje s najvećim ženskim kontingentom.

U socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj priča je bila drugačija. Njene oružane snage osnovane su 1956. i dozvoljavale su učešće žena u svim oblastima vojske. Međutim – muškarci su bili regrutovani, dok su žene služile dobrovoljno. I tamo uglavnom su radile medicinske i administrativne poslove.

Velika Britanija i SAD

Nemačka nije jedina koja ima malo žena vojnika. U većini zemalja, uključujući i najbliže saveznike, vojska je „još uvek svet muškaraca“, kako je navedeno u izveštaju britanskog parlamenta iz 2021. gde su žene su činile 11 odsto redovnih snaga. To je bio rekord svih vremena, prema Ministarstvu odbrane u Londonu, ali zadati cilj od 15 odsto žena ipak nije ispunjen. Taj cilj je sada povećan na 30 odsto do 2030.

U Sjedinjenim Državama, te iste 2021, više od 17 odsto aktivnog osoblja bile su žene, prema američkom Ministarstvu odbrane. To je uzlazni trend.

Ranije ovog meseca, predsednik Džozef Bajden je imenovao Lizu Frančeti da vodi mornaricu. Ako to potvrdi Kongres, ona će postati prva žena koja će se pridružiti generalštabu, najvišem telu oficira u zemlji.

Bundesver u konkurenciji sa privatnim sektorom

Zalaganje Bundesvera za više žena nije samo pitanje jednakih mogućnosti. To je u skladu sa sveobuhvatnim unapređenjem nemačkih vojnih sposobnosti. Ministar Boris Pistorijus, najavio je cilj angažovanja još oko 20.000 vojnika do 2031.

To neće biti jednostavno. Kada je u pitanju zapošljavanje, Bundesver se takmiči s drugim vladinim agencijama i privatnim sektorom za istu grupu potencijalnih kandidata.

Nemačka čije je stanovništvo u proseku sve starije, suočava se s nedostatkom radne snage, a to pogađa i vojsku, rekla je portparolka Ministarstva odbrane u izjavi za DW. „Postoji sve veća potražnja poslodavaca za kvalifikovanim kadrovima za praktično sve oblasti“, rekla je ona.

Vojska ima dodatni problem: treba da privuče mlade ljude koji žele „visok stepen fleksibilnosti i individualne slobode u radnom životu“, dodala je ona. Ta očekivanja su generalno u suprotnosti sa rigidnom hijerarhijom i komandnom strukturom vojske.

Još jedan izazov koji vojska deli sa privatnim sektorom: bezbednost na radnom mestu, posebno za žene. Radi se o seksualnom uznemiravanju: prema Terre des hommes, nevladinoj organizaciji za prava mladih, u Bundesveru je u periodu 2018-2020 bilo skoro 850 takvih slučajeva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.