Pitanje migracija veliki je izazov, a istovremeno i složena tema predizborne kampanje za sve političke stranke koje nisu krajnje desne u Evropi. To važi i za Nemačku, za Socijaldemokratsku stranku (SPD) i za još uvek aktuelnu ministarku unutrašnjih poslova Nensi Fezer. Tokom dvodnevne posete Grčkoj, nemačka političarka razgovarala je sa svojim kolegama o jačanju nemačko-grčke suradnje u upravljanju migracijama.

Fezer je posetila izbeglički kamp na ostrvu Kos kako bi se lično uverila u uslove života izbeglica koje su se nasukale na tom ostrvu Egejskog mora i čekaju na rešavanje svojih zahteva za azil. Pre toga, u Atini se konsultovala s grčkim ministrom za migracije Nikosom Panajotopulosom i ministrom policije Mihalisom Krisohoidisom.

Na konferenciji za novinare govorila je o „zajedničkom razumevanju“ problematike migracija i o „solidarnosti“ s Grčkom koja je odgovorna za zaštitu granica EU i upravljanje primarnim migracionim tokovima. Složila se sa svojim sagovornicima da su migracije zajednički evropski izazov koji se ne može rešavati parcijalno, odnosno samo na nacionalnom nivou, već koordiniranim merama i zajedničkim rešenjima u okviru jedinstvene evropske strategije.

Teoretski, jedinstvena strategija već postoji. U maju 2024. godine EU je, nakon višegodišnjih pregovora, donela novi Pakt o migracijama i azilu. Ali, nova pravila trebalo bi da počnu da se primenjuju tek od 2026. godine. Tek će se videti da li će ona tada zaista doprineti zaštiti izbeglica, ali i rasterećenju grčkih ostrva i nemačkih opština. U svakom slučaju, ta tema će igrati ulogu u izbornoj odluci mnogih građana u Nemačkoj. Vanredni izbori za Bundestag održaće se 23. februara 2025, a Nensi Fezer se kandiduje za SPD u Hesenu i nada se jednom od vodećih mesta na izbornoj listi te stranke.

Pitanje povratka

U Atini su i očekivali da će predizborna kampanja igrati ulogu tokom posete Nensi Fezer Grčkoj. U grčkim medijima nagađalo se da će ona vršiti pritisak na Atinu da prihvati povratak migranata. Nije tajna da je nekoliko hiljada ljudi, koji su u Grčkoj zatražili azil, ali ga nisu dobili, otputovalo dalje u Nemačku. Očekivalo se, dakle, da će nemačka ministarka unutrašnjih poslova insistirati na tome da se mnogi od tih ljudi – medijski propraćeno – vrate u Grčku.

Utoliko je veće iznenađenje bilo kada je Fezer pokazala pomirljiv i kooperativan stav. Nije vršila nikakav pritisak, rekao je Panajotopulos za DW. Umesto toga, oboje su se složili da bi Evropska komisija trebalo intenzivno da pregovara s trećim zemljama kako bi zemlje EU lakše sprovodile povratke u te zemlje. Za grčku vladu važno je da Evropska komisija uveri Tursku da ponovo primi izbeglice i migrante koji su uspeli da pređu kopnenu granicu u Evrosu ili preko Egejskog mora da dođu do Grčke.

Ni 20 povrataka

Što se tiče povratka iz Nemačke u Grčku, ministarka unutrašnjih poslova i grčki ministar za migracije govorili su o „veoma dobroj saradnji“ i pohvalili prvi zajednički pilot-projekt. Mešutim, do sada je veoma malo ljudi vraćeno u Grčku. Prema Panajotopulosu, grčka vlada je odlučna da ispuni svoje obveze i nije protiv povratka.

Ali, s nemačke strane je samo mali broj ljudi vraćen. Od početka 2024. godine Nemačka je željela vratiti oko 200 osoba, Grčka je odmah prihvatila povratak njih oko 180, ali na kraju je stiglo samo njih 18. To je jedva deset posto. Nemačke vlasti očigledno nisu uspele da pronađu preostale osobe kako bi ih vratile u Grčku.

Samo na evropskom nivou

Uprkos predizbornoj kampanji Nensi Fezer, i uprkos desno-konzervativnim pogledima Nikosa Panajotopulosa na migracije, oboje su se na konferenciji za novinare u Atini predstavili kao prijateljski nastrojeni prema migrantima.

Panajotopulos nije koristio uobičajeni ratnički jezik koji se često koristi u Grčkoj za izbeglice i migrante („invazija“, „migranski tokovi“, „hibridni napadi u Evrosu“). Umesto toga, govorio je o „izvrsnoj“ saradnji između Grčke i Nemačke na području migracija i zajedničkom razumevanju složenih izazova s kojima su obe zemlje suočene.

Fezer je, sa svoje strane, priznala da je pitanje migracija nemačka predizborna tema koju, „zanimljivo, ne pokreću samo desničari, već i neki levičari“, ali je naglasila da se rešenja mogu pronaći samo na evropskom nivou. O jednostranom uvođenju graničnih kontrola nije govorila, a njeni grčki sagovornici nisu je javno kritikovali.

Ne u Siriju

Kad obe strane govore o rešenjima, onda prvenstveno misle na odbijanja i povratke migranata. Ali kuda? Ni u kom slučaju u Siriju, rekao je Panajotopulos na pitanje DW, a Fezer je odobravajući klimnula glavom.

Nova eskalacija u Siriji zabrinjava Grčku. Posebno se pažljivo prati situacija u Alepu, jer je taj grad na severu Sirije veoma prisutan u grčkoj svesti. Pre otprilike sto godina tamo su mnogi Grci iz Male Azije pronašli utočište.

Ofanziva islamista u Siriji ponovo je vratila taj zaboravljeni građanski rat u sećanje – a time i izbegličku krizu iz 2015. godine. Koliko god veliki bili strah ili propaganda – ili oboje – zbog „migrantskih tokova“ u Grčkoj još uvek postoje saosećanje i osećaj solidarnosti s ratnim izbeglicama iz komšiluka. Zato grčki političari trenutno sebi i mogu da priušte da isključe mogućnost povratka u Siriju.

Van toga, političari i javnost u međuvremenu su prilično otupeli na patnje izbeglica. Povodom posete Nemačke ministarke očekivale su se reči saosećanja o dve brodske nesreće sredinom novembra u blizini Samosa i Lezbosa. U njima je poginulo devet ljudi, uključujući i šestoro dece. Ali, to na konferenciji za novinare u Atini uopšte nije spomenuto.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku