Danas je diplomcima u Nemačkoj teže da uđu na tržište rada nego što je to bio slučaj pre recimo 20 godina. To je tako kombinacije ekonomskih i strukturnih faktora. Privredni rast je poslednjih godina značajno usporen, što dovodi do opreza poslodavaca i smanjenog zapošljavanja, naročito na početničkim pozicijama.
Kada su izgledi neizvesni, kompanije često „zamrzavaju“ nova zapošljavanja i traže već iskusne radnike umesto mladih bez prakse. Istovremeno, broj oglasa za početničke poslove opada, pa konkurencija među diplomcima postaje znatno veća nego ranije.
Pored toga, tržište rada se brzo menja zbog digitalizacije, automatizacije i veštačke inteligencije, dok mnogi studijski programi ne prate te promene dovoljno brzo. Klasični poslovi početnog nivoa nestaju ili se transformišu, a od mladih se sve češće očekuju konkretne praktične i digitalne veštine koje nisu uvek deo formalnog obrazovanja.
Pre dvadeset godina prelazak sa studija na posao bio je direktniji, dok danas zahteva veću fleksibilnost, dodatno usavršavanje i često prihvatanje praksi ili privremenih poslova kao prvog koraka.