Jedan takav požar, na jugozapadu pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija, upravo je nakon tri dana stavljen pod kontrolu i 160 evakuisanih stanovnika može da se vrati svojim kućama. Ipak, potrajaće dok se požar u potpunosti ugasi.

Opasnost od požara postoji i u drugim delovima zemlje, upozorava Nemački meteorološki zavod (DWD). Ugrožena područja, označena tamno crvenom bojom, nalaze se i u Donjoj Saksoniji, Hesenu, Porajnju-Palatinatu i Bavarskoj. Meteorolog Andreas Bremzer za novinsku agenciju dpa objašnjava da su gornji slojevi tla u mnogim delovima zemlje potpuno isušeni, što je inače uobičajeno za avgust.

I to će, prema prognozama, potrajati. Meteorolozi predviđaju da skoro neće biti dugotrajnih kiša koje su potrebne za napajanje dubljih slojeva tla. Naime, kod kratkotrajnih, jakih pljuskova, pada doduše velika količina vode, ali isušeno tlo nije sposobno dovoljno brzo da upije te količine.

Klimatske promene

Ovaj sušni period u Nemačkoj usledilo je nakon izuzetno vlažne zime. Takve dugotrajne suše postale su još verovatnije zbog klimatskih promena, kaže Kirsten Tonike s Instituta za istraživanje klimatskih posledica u Potsdamu. Ona podseća da se Nemačka već godinama bori s veoma suvim razdobljima. „Uprkos obilnim kišama krajem ove zime, još uvek nam nedostaje čitava jedna godišnja količina padavina kako bismo nadoknadili nedostatke iz proteklih godina“, kaže naučnica.

-pročitajte još: Plantaže maslina u opasnosti: suša i astronomske cene

I Andreas Marks, šef odeljenja za praćenje suše u Helmholc-centru za ekološka istraživanja (UFZ) iz Lajpciga, kaže da bi se trebalo podsetiti onih izuzetno suvih meseci u prošloj godini. Recimo, avgust 2022. bio je u čitavoj Nemačkoj najsušniji mesec od 1951. godine. „To je moguće objašnjenje zašto ova, u stvari dobra zima, nije bila dovoljna za sprečavanje suše: jer je polazna situacija bila tako neverovatno nepovoljna“, objašnjava Marks.

On ističe da je zima bila „skoro fantastična“, ali i dodaje: „Već od decembra je u načelu bilo previše vlage. I mart i april su bili veoma vlažni. Pri tom proleće nije bilo previše toplo. Do aprila je situacija bila stvarno dobra.“

No, od maja nema dovoljno kiše. „U pojasu od istočne Donje Saksonije, preko Saksonije-Anhalt, do Berlina i Brandenburga, imamo situaciju da je tamo već pet godina neprestano previše suvo“, upozorava Marks.

Posledice po čoveka i poljoprivredu

U Nemačkoj, ali i u ostatku Evrope, sve je veća opasnost za zdravlje koju uzrokuju ekstremne vremenske prilike kao što su velike vrućine. Prema izveštaju Evropske ekološke službe (EAA) objavljene ove srede 14. juna, u Evropi je zbog poplava, oluja, velikih vrućina i hladnoća, šumskih požara i odrona zemlje, od 1980. do 2021. umrlo gotovo 195.000 ljudi.

Dug sušan period predstavlja problem i za poljoprivrednike. Meteorolog Bremzer kaže da su posebno ugrožene tek posađene biljke, kao i one koje ne puštaju duboko korenje. S druge strane, biljke s dubokim korenjem, kao što su vinova loza i voćke, još uvek profitiraju od obilnih kiša ovog proleća.

U pojedinim nemačkim pokrajinama poljoprivrednici moraju da plaćaju naknade za zaštitu podzemnih voda ako crpe vodu za zalivanje. Nemački savez poljoprivrednika tu meru kritikuje i traži izgradnju dodatnih akumulacionih jezera. Osim toga, ističu da su potrebne i nove, otpornije vrste biljaka.

Čovek kao faktor rizika

No, sama suša ne uzrokuje šumske požare – već u najvećem broju slučajeva ljudska nepažnja. „Logorska vatra, roštilj ili nemarno odbačen pikavac od cigarete nose veliki rizik“, upozorava Torge Brining, inženjer za zaštitu od požara u osiguravajućoj kući „R+V“. U Nemačkoj postoje strogi propisi za zaštitu šuma. Tako je u šumama i zaštićenim područjima zabranjeno paljenje vatre, i to ne samo logorske, nego i korišćenje roštilja i kamperskih kuvala.

Osim toga, od marta do oktobra u čitavoj Nemačkoj je na snazi apsolutna zabrana pušenja u šumama. Onaj ko prekrši to pravilo, može da računa s velikim novčanim kaznama.

ajg (dpa/afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.