Severna Koreja je tokom ove godine izvela do sada neviđen broj testova balističkih raketa. Strahuje se da priprema i sedmi nuklearni test. Severnokorejski diktator Kim Džong Un želi oružje za masovno uništenje (WMD) i sposobnosti njegove vojske ubrzano se povećavaju.

Takva poboljšanja ne bi bila moguća bez napretka u nauci i tehnologiji, zbog čega je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo sankcije na akademsku razmenu i transfer tehnologije. Protiv Pjongjanga je na snazi ukupno devet paketa sankcija.

U novembru 2016, nakon petog nuklearnog testa koji je sproveo komunistički režim, UN su zatražile od svojih članica da prekinu svu naučnu saradnju sa Severnom Korejom – osim u retkim slučajevima i sa posebnim dozvolama.

Japanski stručnjak za razoružanje Katsuhisa Furukava bio je član panela stručnjaka UN za Severnu Koreju od 2011. do 2016. Zadatak tog tela je nadzirati sankcije. Furukava za DW objašnjava: „Te sankcije su UN uvele na osnovu uverenja da bi [Severna Koreja] mogla da stekne znanje i informacije vezane za oružje za masovno uništenje, a sprovođenjem temeljnih ili primenjenih istraživanja u civilnim oblastima.“

Saradnja berlinskog instituta i Univerziteta u Pjongjangu

Ta poruka je, međutim na berlinskom Institutu Maks Born (MBI) prošla izgleda nezapaženo. Institut je specijalizovan za civilna laserska istraživanja i nastavio je saradnju sa Severnom Korejom, uglavnom s grupom istraživača sa sedištem na Univerzitetu Kim Il Sung u Pjongjangu.

Radi se o elitnom univerzitetu Severne Koreje. Istraživanja koja se tamo sprovode ključna su za nuklearne i balističke programe te zemlje. Furukava sada kaže da se sprovodi istraga zbog „višestrukih kršenja sankcija“.

Berlinski MBI nastavio je zajednička istraživanja, ne samo nakon pooštravanja sankcija 2016, već i nakon šestog, za sada poslednjeg, severnokorejskog nuklearnog testa 2017. godine.

„Kršenje sankcija UN od strane Nemačke“

Između 2017. i 2020 istraživač berlinskog MBI, doktor Joahim Herman, objavio je devet zajedničkih radova sa severnokorejskim naučnicima. Furukava procenjuje da ta saradnja „vrlo verovatno predstavlja kršenje sankcija UN od strane Nemačke“.

Svih devet radova bavi se temeljnim istraživanjima u laserskoj tehnologiji, gde primene u realnom svetu nisu odmah vidljive. Ali, vojni stručnjaci se slažu: laseri su uveliko deo načina na koji će se voditi budući ratovi.

Dr Joahim Herman je pre svega radio sa severnokorejskim fizičarem Im Song-jinom. Im je ranije proveo gotovo dve godine na MBI u Berlinu kao gostujući naučnik. Dvojica stručnjaka su tu počeli da sarađuju, a nakon što se Im 2010. vratio u Pjongjang, oni su ostali u kontaktu putem i-mejla i nastavili da sarađuju na daljinu.

Pretnja je „opasno stvarna“

DW je o njihovom najnovijem zajedničkom radu odvojeno razgovarao s deset nezavisnih stručnjaka – šest fizičara i četiri stručnjaka na području rada na neširenju oružja.

Šest fizičara imalo je podeljena mišljenja – polovina u toj saradnji nije videla opasnost, a polovina kaže da bi mogli da zamisle da u budućnosti to potencijalne bude upotrebljeno u vojne svrhe.

Istovremeno, sva četiri stručnjaka za neproliferaciju bila su uznemirena zbog rizika tzv. „dvostruke namene“, tj. da se istraživanje koristi i u civilne i vojne svrhe.

„Moguću primenu naprednih istraživanja u vojne svrhe generalno je teško potkrepiti, a veoma jednostavno negirati ili prikriti. Ali pretnja od takvog prenosa znanja je opasno stvarna“, rekao je za DW jedan izvor iz UN koji je želeo da ostane anoniman.

Ko je kriv?

Dr Joahim Herman odbio je da razgovara sa DW. Više rukovodstvo berlinskog instituta je za DW u pisanoj izjavi saopštilo da MBI „ne sprovodi nikakva vojna istraživanja, već isključivo civilna, osnovna istraživanja s laserima“. Iz MBI su takođe naveli da nisu upoznati s pooštrenim sankcijama UN: „Ni u jednom trenutku, recimo, nismo dobili zahtev od Ministarstva obrazovanja i istraživanja da obustavimo naučne kontakte sa Severnom Korejom.“

Da li su dakle krivi nemački političari?

DW je s tim pitanjem suočio Kaja Geringa iz stranke Zelenih, predsednika Odbora za obrazovanje i istraživanje u Bundestagu.

„Obaveze postoje sa obe strane“, rekao je Gering. „A za one u naučnoj zajednici koji nisu primetili da postoji opsežan režim sankcija protiv Severne Koreje, stvarno bih imao neka pitanja o tome kako to može da se dogodi“, rekao je političar Zelenih.

Nadležne službe nisu konsultovane

Sloboda nauke zaštićena je nemačkim Ustavom. Vlada se zato uzdržava od povlačenja nekakvih crvenih linija, tako da odgovornost za procenu opasnosti leži na naučnicima. Ako su u nedoumici da li postoji mogućnost „dvostruke upotrebe“, od njih se traži da se obrate telima za kontrolu izvoza radi provere.

U slučaju MBI to se nije dogodilo. Istraživač očigledno nije video nikakvu opasnost, a njegovi nadređeni su vrlo kasno saznali za saradnju. Do provere, dakle, nije došlo. Sankcije su prošle nezapaženo.

Poslednji zajednički rad MBI sa severnokorejskim istraživačima objavljen je 2020, jer je MBI na kraju ipak prekinuo saradnju. Na pitanje DW o razlozima za prekida saradnje, iz MBI su odgovorili: „Razlog za to bila je sve veća zabrinutost u menadžmentu oko uloge Severne Koreje u međunarodnoj politici. MBI ne sarađuje s predstavnicima režima u Severnoj Koreji i želi da izbegne čak i privid saradnje.“

Da li su naučnoj saradnji potrebne crvene linije?

Sankcije UN mogu da budu efikasne samo ako ih države-članice „unesu“ u zakone i sprovode, odnosno ako je javnost o tome upoznata. U ovom slučaju, Evropska unija izdala je odgovarajuću uredbu koja je za Nemačku obavezujuća.

Uprkos svemu tome, niko u Nemačkoj nije dovodio u pitanje saradnju MBI i univerziteta u Severnoj Koreji. Naučna samokontrola je zakazala. Komunikacija svih uključenih strana bila je nedovoljna, iako MBI kao institucija prima državna sredstva.

Ako su, kao u ovom konkretnom slučaju, takvi propusti mogući tokom perioda od gotovo četiri godine, razumno je pretpostaviti da čitav sistema ima slabosti. Bivši službenik UN Furukava predlaže „mnogo bližu saradnju između naučne zajednice i organa za nacionalnu bezbednost“.

Nemački zakonodavci još uvek oklevaju da povuku crvene linije, iako se sve svodi na ključno pitanje: gde završavaju rezultati nemačkih istraživanja ako autokratske države, poput Severne Koreje, Kine ili Rusije, mogu na kraju da ih iskoriste?

Zbog agresorskog rata protiv Ukrajine, obustavljena je sva nemačka istraživačka saradnja s Rusijom. I naučna saradnja s Kinom predmet je žestokih rasprava. Nemačka još nije pronašla ravnotežu između liberalnih vrednosti i interesa državne bezbednosti u oblasti nauke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.