Preti li opasnost da se raspoloženje prema izbeglicama u Nemačkoj promeni? Mnoge opštine i gradovi prijavljuju da ne znaju kuda više sa izbeglicama, sve su češći protesti ispred prihvatnih centara, a broj zahteva za azil opet beleži rekorde.

Prema Evropskoj agenciji za azil, broj zahteva u prvoj polovini godine prevalio je pola miliona u EU, Švajcarskoj i Norveškoj. Samo u Nemačkoj je do kraja avgusta bilo preko dvesta hiljada zahteva za azil. Već to su rekordi još od vrhunca izbegličke krize 2015. i 2016. godine.

Ali, tome valja dodati preko četiri miliona Ukrajinaca koji su od početka ruske agresije ušli u EU. Zvanično, oni nisu tražioci azila već automatski dobijaju privremenu zaštitu. No, i njih treba zbrinuti.

Kuda bi stvari mogle da idu pokazuje i redovna anketa Dojčlandtrend gde se za Nemce pitanje migracije i izbeglica u avgustu popelo na drugo mesto gorućih problema u zemlji, tik iza ekonomskih problema.

Istraživač Štefan Merc iz instituta za ispitivanje javnog mnjenja Infratest dimap kaže da ta tema dovodi do gubitka poverenja u vlasti. „Ako političari ne uspevaju da stvore utisak u javnosti da kontrolišu broj ljudi koji dolazi u zemlju, onda se poverenje u političare i saveznu vladu neće vratiti“, kaže on. 

U mnogim opštinama alarmantna situacija 

Savezna i pokrajinske vlade su „u istom čamcu“. Obe strane su odgovorne za migracionu politiku. Ali uspevaju li da stvore utisak da imaju sve pod kontrolom?

Ne izgleda tako. Iz opština nadležnih za smeštaj izbeglica pozivaju na uzbunu. Mnoge opštine više nisu u mogućnosti na smeste sve koji dolaze. 

Pokrajina Saksonija-Anhalt privremeno je suspendovala smernice za smeštaj izbeglica. Sada više ljudi može biti smešteno na manjem prostoru.

„Ako ste suočeni sa pitanjem da li da sobe u zajedničkom smeštaju popunite sa još nekoliko ljudi, ili da se preselite u fiskulturnu salu ili postavite šatore, onda mislim da je bolje za tražioce azila da zaista imaju stalan smeštaj“, rekla je pokrajinska ministarka unutrašnjih poslova Tamara Cišang iz redova Demohrišćana. 

Spor u vezi sigurnih zemalja 

Reaguje i savezna vlada. Na zatvorenoj sednici partija vladajuće koalicije nedavno je postignut dogovor da se Gruzija i Moldavija uvrste na listu sigurnih zemalja. Na toj listi već su Srbija i susedne balkanske zemlje.

To znači da se tražioci azila iz tih zemalja rutinski mogu deportovati, osim ako nemaju baš ubedljive dokaze da im preti politički progon.

I to je vodilo svađi u vladajućoj koaliciji. Socijaldemokrate i Liberali su hteli da se sigurnim zemljama proglase i Jermenija, Maroko, Tunis, Alžir i Indija, ali su Zeleni to sprečili.

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) očigledno razmišlja i o drugim merama. U dokumentu u koji je javni servis ARD imao uvid, navodi se da će se pooštriti krivično delo krijumčarenja u Zakonu o boravku.

To bi nadležnim organima omogućilo da znatno lakše izdaju naloge za deportacije i poništavaju dozvolu boravka. 

U dokumentu se navodi i da savezna ministarka unutrašnjih poslova takođe želi bolju komunikaciju sa matičnim zemljama kako bi se ljudi na maternjim jezicima upozorili na opasnosti krijumčarenja i kako bi se istovremeno usmerili ka legalnim migracijskim putevima. 

Fezer je pored toga predložila da se deportacioni pritvor produži sa 10 na 28 dana, kao i da policija ima pravo da traži migrante ne samo u njihovim sobama već i u drugim. Takođe, ukoliko ne pokažu lična dokumenta po dolasku u Nemačku, policija bi imala pravo da im pretraži telefon kako bi utvrdila identitet. 

Meloni traži mornaricu

Nije napeto samo u Nemačkoj. U nedelju je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zajedno sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni obišla ostrvce Lampeduzu. Dočekalo ih je glasno negodovanje meštana.

Na to ostrvo koje meri jedva dvadeset kvadratnih kilometara, prošle sedmice je u samo tri dana stiglo dve stotine čamaca i brodića sa oko 8.500 migranata. To je podstaklo Meloni da od EU zahteva da se pristup italijanskim vodama blokira.

Fon der Lajen i Meloni su pozvale evropske partnere da pomognu Italiji u upravljanju migracionim tokovima iz severne Afrike i da prihvate deo migranata koji su prešli Sredozemno more. 

Zeder za strože ograničenje prihvata izbeglica 

I bavarski premijer Markus Zeder takođe poziva na ograničenja, ali više računa na samu Nemačku nego na EU. Povodom sve većeg broja izbeglica, Zeder je u intervjuu za tabloid Bild rekao: „Potreban nam je nemački pakt protiv nekontrolisanog doseljavanja.“

U suprotnom je, kako je ocenio, ugrožena stabilnost Nemačke, koja je, s obzirom na uspon desničarske Alternative za Nemačku, „već na putu ka destruktivnoj demokratiji“. 

Lider Hrišćansko-socijalne unije Zeder podsetio je na raniji model ograničenja prijema izbeglica, na kojem je insistirala njegova stranka. On predviđa dolazak maksimalno 200.000 migranata godišnje.

Savezna vlada je, dodaje on, nemarno odustala od toga, tako da Nemačka sada ide ka rekordnom broju migranata. Zeder se takođe založio za više deportacija, kao i za sporazume o deportaciji osoba sa kriminalnim dosijeom.

Zedera inače kroz dvadesetak dana čekaju izbori u Bavarskoj. I tamo, ali i širom zemlje i posebno na istoku Nemačke, sve više jača desničarska Alternativa za Nemačku čija su omiljena tema izbeglice.

br/nr (ard, dpa, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.