Pacijentkinja je na odeljenju intenzivne nege Univerzitetske klinike Bergmanshajl u Bohumu, na zapadu Nemačke. Bez svesti je. Crte njenog lica teško se mogu razaznati, ima velike rane. Žena se bori za život. Priključena je na razne instrumente. Tetjanu Burjak i Dmitroa Zadiraka taj prizor ne šokira. Oni stoje mirno pored kreveta na kojem je pacijentkinja, slušaju šta priča njihov nemački kolega i postavljaju pitanja.

Burjak i Zadirak su anesteziolozi. Tetjana je iz grada Dnjepra, a Dmitro iz Kijeva. Oni se brinu za pacijente s teškim opekotinama. Među njima su brojni vojnici, ali i civili. To su žrtve ratnih operacija u Ukrajini.

Njih dvoje su već treći ukrajinski lekarski par u bohumskoj klinici. U Nemačku su došli u okviru programa koji je tokom prošlogodišnje posete Ukrajini inicirao nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah. Cilj je da se nemačka znanja i iskustva podele sa ukrajinskim doktorima koji se u svojoj zemlji brinu za teško ranjene ljude. Do kraja 2022. program je prošlo 30 ukrajinskih medicinara, a deset ih je tokom januara ove godine stiglo u Nemačku. U Bohumu su, kao i u klinikama u Ludvigshafenu, Duisburgu, Haleu, Hamburgu, Murnauu i Tibingenu.

-pročitajte još: Više od milijarde dobrovoljnih priloga Nemaca za Ukrajince

Praktična znanja za ukrajinske lekare

Ukrajinski lekari tokom obuke ne smeju sami da se staraju za nemačke pacijente, objašnjava Markus Lenhart, direktor bolnice u Bohumu. On je nadležan za provođenje programa stažiranja doktorki i doktora iz Ukrajine.

„Oni ujutro idu s nama u vizitu, idu s nama u salu za operacije, na odeljenje intenzivne nege. Obučava se u onim područjima o kojima najviše pitaju. Pitaju i mi im objašnjavamo. Onda i oni sarađuju u tom procesu“, kaže Lenhart i dodaje: „Ukrajina je sasvim razvijena zemalja, tako da je nivo znanja naših gostiju veoma, veoma visok. Ipak, ima i stvari koje se mogu naučiti. To su neka malo detaljnija pitanja ili stvari koje mi radimo drugačije, možda bolje.“

Tetjana Burjak je tokom dve nedelje naučila mnogo praktičnih stvari – o tome kako lekari komuniciraju tokom operacije, kako se pacijente pere, kako se brije, kako mu se daju lekovi, koji povezi se koriste za rane. Ona kaže da njena bolnica u Dnjepru dobija mnogo pomoći iz inostranstva, pa i lekove i potrošni materijal. „Ali, ponekad ne znamo šta je to. Kad sam ovamo došla, fotografisala sam i poslala slike mojim medicinskim sestrama da im objasnim šta čemu služi. I te sitnice pomažu u pružanju pomoći“, kaže Tetjana, koja je u bolnici u Dnjepru šefica odeljenja za fiziologiju i intenzivnu negu.

-pročitajte još: Svakodnevica u ratu: kako žive ljudi u Bahmutu

Uspesi nakon obuke

Njene kolege sa hirurgije, koji u praksi već koriste stečeno znanje, program obuke u Nemačkoj završili su pre nje. Burjak kaže da njena bolnica već sada može da uporedi rezultate medicinskih tretmana. Na primer, u kliniku je stiglo pet rudara s opekotinama. Trojica su lečena uz pomoć nemačkog znanja i oni su se oporavili brže od dvojice koji su lečeni dosadašnjim metodama, kaže lekarka.

Ona ukazuje na još jednu inovaciju koja se sada koristi u njenoj klinici – to je „Team-Time-Out“. O čemu se radi? To objašnjava dr Markus Lenhart: „Pre nego što počne neka operacija, mi imamo taj takozvani Team-Time-Out. Nakratko stanemo, pogledamo da li je to pravi pacijent? Da li se radi o pravoj indikaciji? Da li je to prava strana? Da li imamo sve instrumente? Da li smo na sve mislili? To je poslednja provera prije nego što krenemo s operacijom.“

Nakon razgovora s ukrajinskim kolegama Lenhart zaključuje da u Ukrajini ne nedostaje znanja ili sposobnosti, već više svega materijalne podrške, na primer zavoja za rane.

Veliki izazovi za ukrajinske lekare

Centar za opekotine kijevske Bolnice broj 2 već je poslao nekoliko svojih lekara na stažiranje u Bohum. Svi oni se slažu u oceni šta su razlike u radu nemačkih i ukrajinskih klinika. Nemačke klinike, prema njihovom mišljenju, raspolažu s više opreme i potrošnog materijala, ali pre svega imaju više osoblja. Ukrajinski lekari kažu da je zbog rata znatno povećano opterećenje medicinskog osoblja u njihovoj zemlji, a da u isto vreme ne da nema više, već često ima manje lekara nego pre rata – neki su naime na liniji fronta gde rade, a neki su napustili zemlju.

„Postalo je teže, slučajevi su postali teži. Mnogo je više vojnika, a manje je dece, zato što su mnoga deca u inostranstvu. Teže je i zato što se isključuju struja ili voda“, priča Andrij Šernov o situaciji u njegovoj kijevskoj bolnici. On je u Nemačkoj boravio u novembru prošle godine.

Njegov kolega, anesteziolog Dmitro Zadiraka, koji je u januaru bio u Bohumu, kaže da su rane od mina posebno veliki izazov za ukrajinske lekara. Osim vidljivih opekotina postoje i povrede koje se na prvi pogled ne vide, povrede unutrašnjih organa. A još jedan izazov i velika opasnost, kako dodaje, jesu infekcije kod ranjenika na frontu. „Prljavština, zemlja… Možda su nekog vukli po tlu, možda nisu mogli odmah da se pobrinu za rane. Možda je neko čitav dan ležao negde u šatoru na frontu. Neke prebacuju iz bolnice u bolnicu, a oni tako skupljaju infekcije. Ili se spasilačka vozila ne dezinfikuju dovoljno pažljivo“, nabraja Zadiraka.

Razmena s nemačkim kolegama

Markus Lenhart iz klinike Bergmanshajl u Bohumu zadovoljan je zbog toga što ukrajinski lekari mogu da dođu na stažiranje u njegovu bolnicu: „Naravno da je uvek lepo razmenjivati iskustva s kolegama, saznati šta oni tamo rade, a reći im i čime se mi ovde bavimo. Pa i veoma je pozitivan osećaj da u ratnoj situaciji ovde imamo nekoga kome možemo nešto da pokažemo. Svi smo mi relativno bespomoćni, možemo da učinimo relativno malo toga. A kad neko ode, onda imamo osećaj da pružamo ipak malu podršku. To je naravno nešto lepo“, dodaje nemački lekar.

A na pitanje šta planiraju uveče, nakon celog dana provedenog u klinici, Tetjana Burjak i Dmitro Zadiraka kažu: „Da se odmorimo, naspavamo i da jedno vreme vodimo miran život. Zbog rata i velikog opterećenja, u Ukrajini dodatne obuke nisu moguće, kaže Burjak. Zato ona svojim ukrajinskim kolegama preporučuje da apsolviraju hospitaciju u Nemačkoj. „Ovamo bi trebalo da dođe što je moguće više kolega, ali i medicinskih sestara.“ A sada ona zna koji materijali i uređaji su Ukrajini potrebni, kako bi lekari što bolje mogli da se pobrinu za ranjenike.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.