Nemačka savezna vlada udovoljila je zahtevima pokrajina za veću finansijsku podršku za zbrinjavanje izbeglica. Ali, samo delimično. Ove godine će paušalni iznos koji vlada u Berlinu stavlja na raspolaganje pokrajinama biti uvećan za milijardu evra, objavio je sinoć nemački kancelar Olaf Šolc nakon punih šest sati pregovora s liderima nemačkih pokrajina.

Tim novcem bi pokrajine trebalo da pomognu opštinama u troškovima zbrinjavanja izbeglica, ali i u digitalizaciji baze podataka službe za strance. Savezna vlada je već ranije pokrajinama odobrila podršku u iznosu od 2,75 milijardi evra, od čega su milijarda i po za izbeglice iz Ukrajine, a ostatak za ostale migrante koji su došli u Nemačku.

Ono što pokrajine nisu uspele da dobiju od savezne vlade, jeste da se novčana podrška automatski računa po broju izbeglica i migranata koji su došli u neku od pokrajina. Isto tako, odložen je i sporazum po kojem savezna vlada u znatno većoj meri učestvuje u zbrinjavanju.

-pročitajte još: Većina Nemaca je za izmeštanje postupka za azil van EU

Šta su tu tačne brojke i koliko je to zaista novca – to bi trebalo da utvrde radne grupe, ali već sinoć na sastanku dogovoreno je da to bude što pre kako bi se konačni sporazum postigao već na sastanku ovog novembra.

„Poštena pomoć“

Premijeri nemačkih pokrajina ipak su zadovoljni rezultatima sastanka. Predsednik Konferencije saveznih pokrajina, premijer Donje Saksonije Štefan Vajl (SPD) zadovoljan je, kaže, što su se duhovi smirili. Dodatnu milijardu evra treba „pošteno vrednovati“, smatra i premijer Severne Rajne Vestfalije, Hendrik Vist (CDU). On ipak naglašava da i savezna vlada mora da preuzme odgovornost koja bi se „orijentisala na zbivanja u migraciji“, a i njegov kolega Vajl smatra da savezna podrška ne može da bude „krut mehanizam“, već bi to trebalo da bude „sistem koji će moći da diše“.

-pročitajte još: Koliko izbeglica može da primi Nemačka?

U zaključcima sa sastanka o izbeglicama navodi se čitav niz mera i najava toga šta će se učiniti kako bi se ubrzalo donošenje odluka o azilu i dosledno proterivale one osobe kojima je taj zahtev odbijen. Nemačka vlada je između ostalog obećala da će u skorije vreme predstaviti predlog zakona po kojima će i Gruzija i Moldavija biti svrstane u sigurne zemlje porekla. Kancelar je takođe obećao da će mera uskraćivanja slobode kretanja osobama koje čekaju progon biti produžena sa 10 na 28 dana.

Migranti opet dolaze

Berlin je isto tako obećao da će intenzivno da radi na sporazumu o migrantima kojim će zemlje porekla brže prihvatati njihove državljane kojima je u Nemačkoj odbijen zahtev za azilom. Kancelar Šolc naglašava da je to neophodno kako bi u Nemačkoj dobili zaštitu oni kojima je ona zaista i potrebna. Premijer Vajl tu pak ukazuje da oni koji nemaju pravo na boravak treba što pre da napuste Nemačku.

Izbeglice iz Ukrajine su daleko najveća grupa koja je 2022. došla u Nemačku: oko milion. Ali, oni i ne moraju da podnose zahtev za azilom. Raste međutim broj onih koji beže iz drugih kriznih područja i traže azil u Nemačkoj. U prva četiri meseca nemački Ured za migrante i izbeglice primio je gotovo 102.000 zahteva za dobijanje azila, 78 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najviše ljudi i dalje dolazi iz Sirije, Avganistana i Turske. Sve to dovodi mnoge opštine do samih granica mogućnosti da izbeglice i migrante na adekvatan način zbrinu.

aš (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.