Promena predsedavanja Evropskoj uniji ovog 1. jula u normalnim okolnostima nije nešto što izaziva posebnu pažnju. Od osnivanja Ekonomske zajednice 1957, svakih šest meseci po utvrđenom rasporedu jedna od država-članica preuzima vođenje sastanaka, organizaciju dnevnog reda i vođenje pregovora u svim mogućim političkim oblastima.

„Predsedavajući Savetu EU deluje kao pošteni posrednik“, kaže nepisani briselski zakon. Pronaći kompromise i usaglasiti sve interese glavni je moto predsedavanja Evropskoj uniji. „To je nekad manje, nekad više uspešno“, kaže jedan iskusni EU-diplomata. U principu tu nema posebnog uzbuđenja?

„Najveći izazov“

Ipak ima! Ovaj put je sve drugačije. Pandemija korona-virusa okrenula je svet naopačke i dovela do najveće ekonomske krize u poslednjih sto godina. „Nije preterano reći da se suočavamo s najvećim ekonomskim izazovom u istoriji EU. I mere koje preduzimamo moraju biti u skladu s tim“, rekla je nova predsednica Saveta EU, nemačka kancelarka Angela Merkel, uoči preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji.

-pročitajte još: Nemačka na čelu EU: zanimljive strane predsedavanja

Slučaj je hteo da pod nemačkim predsedavanjem, pored borbe protiv posledica korone, mora biti dogovoren i sedmogodišnji budžet EU. Ekonomski najmoćnija i najveća država-članica sada predsedava Uniji i to s Angelom Merkel na čelu, kao iskusnom kriznom menadžerkom. To bi mogla da bude sreća u nesreći, kaže Sofi Pornšlegel iz briselskog istraživačkog centra Evropski politički centar (EPC). „Nemačka takođe ima izrazito proevropsku vladu, koja želi nešto da preduzme i koja shvata da se ovoga puta radi o velikom zalogaju“.

Korona kao prioritet

„Zalogaj“ je ogroman, jer je reč o fundamentalnoj pomoći za zemlje smlavljene pandemijom. Reč je o ogromnoj financijskoj preraspodeli koja bi trebalo da iznosi 1,85 biliona evra. To je čin solidarnosti bez presedana, namenjen tome da se obezbedi dalje postojanje EU. „Naš zajednički cilj sada mora biti zajedničko i održivo rešavanje krize s pogledom u budućnost. To će biti vodeći princip našeg predsedavanja Savetu EU“, najavila je Angela Merkel.

Zajednički francusko-nemački prijedlog za osnivanje „razvojnog fonda“ za ekonomski podsticaj, kao i nacrt sedmogodišnjeg budžeta, Angela Merkel će predstaviti 26-orici šefova država i vlada i pokušati da ih pridobije za njega – za nekoliko nedelja, na prvom samitu na kojem će se svi lično pojaviti u Briselu. Evropska unija bi po prvi put od kako postoji trebalo da preuzme zajedničke dugove koje bi države-članice morale da otplate u sledećih 30 godina.

U razgovoru za DW, nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pritom je jasno rekao da će Nemačka tokom svog predsedavanja EU gledati i na sopstvene interese. „Zemlja poput Nemačke, koja je veliki izvoznik, ima koristi od činjenice da nam je svima u Evropi dobro. Zato želimo da obezbedimo pomoć zemljama poput Italije ili Španije koje su posebno teško pogođene pandemijom korone, kako bi što brže izašle iz krize. To nije dobro samo za te zemlje, već i za Evropu i za Nemačku“, rekao je Mas.

Velika očekivanja

Zemlje koje će primiti pomoć odobravaju predlog o formiranju „razvojnog fonda“, ali Angela Merkel bi u to tek trebalo da uveri države donatore, posebno tzv „štedljivu četvorku“ (Austriju, Švedsku, Dansku i Holandiju). To će biti teško, priznaje kancelarka, kojoj je ovo, inače, drugo predsedavanje Evropskoj uniji nakon 2007. godine: „Mostovi koje bi tek trebalo da izgradimo su veliki, to je bez sumnje tako.“

Janis Emanuilidis iz Evropskog političkog centra ukazuje da su očekivanja od nemačkog predsedavanja u ovim izuzetnim vremenima velika. „Ako do dogovora ne dođe, EU će se suočiti s još ozbiljnijom političkom krizom. Zato nam je potreban rezultat i zato je važno nemačko predsedavanje EU.“

Angela i Ursula

„Muti će to umeti da odradi“, poručuju pojedine diplomate EU iz Brisela, a potom, ozbiljnijim tonom, ukazuju na ogromno iskustvo Angele Merkel na mestu šefice vlade s najdužim mandatom u Evropi. Nadimak „Muti“ (mama) dali su joj članovi njene demohrišćanske poslaničke grupe u Bundestagu.

I druga Nemica na čelu EU, Ursula fon der Lajen, takođe igra važnu ulogu u potrazi za kompromisom, podseća Emanuilidis. „Činjenica da se Ursula fon der Lajen i Angela Merkel već duže vremena ne samo poznaju, već i da blisko sarađuju, znači i da između njih postoje bliske veze. Pretpostavljam da će se blisko sarađivati i usaglašavati s Berlinom, odnosno Angelom Merkel i mislim da je to neophodno.“

Pre odlaska u Brisel prošle godine, Ursula fon der Lajen dugo godina bila je ministarka u vladi kancelarke Merkel.

Kineski samit, životna sredina, migracije i Bregzit 2.0

Ekonomska kriza izazvana koronom zasenila je ostale projekte kojima je Nemačka želela da se bavi tokom svog predsedavanja EU. Ipak, sporazum o budućim trgovinskim odnosima, ali i o putničkom saobraćaju s Velikom Britanijom morao bi da bude zaključen do oktobra. Međutim, nakon Bregzita, Britanci ne pokazuju mnogo spremnosti za pregovore. Krajem godine moguć je težak izlazak iz zajedničkog tržišta.

Samit s kineskim rukovodstvom posebno je bio važan za nemačku kancelarku. To je, međutim, na neodređeno vreme odloženo, a možda i potpuno otkazano – zbog pandemije i nedostatka napretka oko postizanja sporazuma o zaštiti investicija.

Samit s Afričkom unijom biće održan. Potraga za novim pravilima koja će regulisati pitanja azila i migracije u EU, što traje već godinama, neće biti završena ni pod nemačkim predsedavanjem Evropskoj uniji. Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer želi da postigne politički dogovor, a da neugodne detalje, poput raspodele izbeglica, prenese na sledeću zemlju koja predsedava – Portugaliju.

-pročitajte još: Male šanse za novu izbegličku politiku

Mogao bi da bude postignut i određeni napredak u usaglašavanju oko novih ciljeva u zaštiti klime – iako to nije sigurno.

Tokom predsedavanja Evropskoj uniji nemačka misija pri EU u Briselu biće povećana za 150 službenika iz svih resora i imaće ukupno 400 ljudi. Ambasador Nemačke pri EU-institucijama Mihael Klaus upravlja svakodnevnim poslovanjem aparata koji priprema stotine konferencija i sastanaka. Međutim, zbog korona- ograničenja u zgradi Saveta EU, na raspolaganju za sastanke je samo 25 odsto kapaciteta, odnosno konferencijskih dvorana. Video-konferencije su manje efikasne, a sastanci na kojima će učesnici fizički da prisustvuju počinju u septembru. „Mašinerija EU radi samo s pola snage, pa ipak bi tokom nemačkog predsedavanja trebalo da bude donet veliki broj odluka.“ Ambasador Klaus priznaje da zbog toga on već sada noću slabo spava.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android