1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka na meti špijuna

11. avgust 2023.

Nemačka je odavno na meti stranih tajnih službi. To potvrđuje i slučaj Tomasa H. koji je ove nedelje uhapšen u Koblencu. Donosimo neke od najspektakularnijih slučajeva špijunaže u Nemačkoj.

Dobro zaštićeni? Sedište BND-a u Berlinu
Dobro zaštićeni? Sedište BND-a u BerlinuFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Ruski rat protiv Ukrajine je „prekretnica i po pitanju unutrašnje bezbednosti“, rekla je savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja Službe za zaštitu ustavnog poretka za 2022. u junu ove godine. Nemačka pruža pomoć Ukrajini i zato je posebno u fokusu ruske tajne službe.

Fezer je sada ponovo upozorila na kampanje dezinformisanja javnosti, kibernetičke napade i špijunažu stranih obaveštajaca. Povod za to je jedan aktuelni slučaj: hapšenje Tomasa H. u Koblencu ove srede (9. avgust).

Savezno državno tužilaštvo tog oficira nemačkog Bundesvera sumnjiči za špijunažu u korist ruskih vlasti. On je, kako se smatra, ruskoj tajnoj službi odao informacije o materijalu i oružju kojim raspolože nemačka vojska. Prema navodima lista „Tagesšpigel, Tomas H. je i ranije u Bundesveru bio poznat po svojim simpatijama za desnoekstremnu stranku Alternativa za Nemačku (AfD), odnosno kao neko ko podržava njihovu politiku prema Rusiji.

-pročitajte još: Nemačka: Pojačane aktivnosti protivničkih obaveštajnih službi

Dvostruki agent u redovima BND?

Krajem 2022. jedan sličan slučaj našao se na naslovnim stranama nemačkih medija. Karsten L, tadašnji šef „Odeljenja za ličnu bezbednost“ u nemačkoj tajnoj službi BND, proglašen je za bezbednosni rizik. Taj takođe bivši oficir Bundesvera optužuje se, naime, da je kao dvostruki agent radio i za rusku tajnu službu FSB, odnosno da je Rusima odavao državne tajne.

Kako su tada pisali mediji, FSB se posebno interesovao za podatke o pozicijama PVO-sistema koje su zapadne zemlje isporučile Ukrajini. Karsten L, međutim, očigledno nije imao pristup tim podacima. Uhapšen je 21. decembra prošle godine i protiv njega, kao i protiv osobe koja mu je, kako se sumnja, pritom pomagala, pokrenut je istražni postupak zbog sumnje u veleizdaju.

Građanski paravan špijunske porodice

Špijuni iz Nemačke ne dojavljuju informacije u Moskvu tek od početka agresije u Ukrajini. I u prošlosti je bilo više primera takvih obaveštajnih aktivnosti. Na primer, ruski špijunski par koji je pod imenima Andreas i Hajdrun Anšlag decenijama „glumio“ običan građanski par, on kao inženjer, a ona kao domaćica. U stvarnosti su gospodin i gospođa Anšlag još od kraja osamdesetih godina prošlog veka bili aktivni kao špijuni na platnoj listi Moskve.

„Andreas Anšlag“ na sudu u Štutgartu 2013.Foto: Bernd Weißbrod/dpa/picture alliance

Oni su, najpre za sovjetsku, a onda i za rusku tajnu službu, u Nemačkoj prikupljali informacije o NATO i Evropskoj uniji. Naredbe iz Moskve primali su preko kratkih talasa, bile su to kodirane poruke. U ta vremena, špijunaža nije bila digitalizovana kao danas. Tek u jesen 2011. porodica Anšlag je „pala“ – njihov stvarni identitet otkriven je zahvaljujući dojavi američke tajne službe. Osuđeni su 2013. na višegodišnje zatvorske kazne i na kraju proterani u Rusiju.

„Izviđači mira“

„Izviđači mira“. Tim izrazom su se u Istočnoj Nemačkoj (DDR) označavali agenti koji su špijunirali po nalogu tajnih službi te bivše socijalističke zemlje. Tokom Hladnog rata između Zapada i Istoka, po nalogu zloglasne tajne službe DDW-a, Štazija, na području Zapadne Nemačke je, kako se procenjuje, bilo aktivno oko 12.000 tih „izviđača mira“. Među njima je bila i Gabrijele Gast, koja je raskrinkana tek nakon sloma DDR-a, odnosno neposredno pre ujedinjenja Nemačke.

Gabrijele Gast (druga zdesna) i drugi bivši špijuni 1995. zatražili su da budu rehabilitovaniFoto: Michael Jung/dpa/picture alliance

Gast je bila poreklom iz Zapadne Nemačke, a vrbovao ju je jedan oficir Štazija 1968, tokom istraživačkog putovanja koje je obavila za potrebe izrade svoje disertacije „Politička uloga žena u DDR-u“. Gast je odmah počela da izveštava tajnoj službi DDR-a, a, a istovremeno je, pod drugim identitetom, gradila karijeru i u BND-u, tajnoj službi Zapadne Nemačke. Danas se može reći da je Gast bila vrhunska obaveštajka koja je za DDR radila na Zapadu.

Jedan takođe dobar primer iz te kategorije bio je i Alfred Špuler. On je bio visokopozicionirani službenik BND-a, a po nalogu Štazija razotkrio je na stotine zapadnih agenata koji su delovali na području DDR-a. Špuler je uhapšen u novembru 1989.

Čovek sa bezbroj lica: Hajnc Felfe krije se iza fascikle uoči suđenja pred Saveznim sudom pravde 1963.Foto: Fritz Fischer/dpa/picture alliance

Dvostruki agent bio je i Hajnc Felfe, dugogodišnji šef BND-ovog odeljenja „Kontrašpijunaža Sovjetskog Saveza“. Taj bivši SS-ovac je sve do 1961. slao u Moskvu informacije. Tokom svog života, Felfe je, kako se pretpostavlja, radio za sedam različitih tajnih službi, među njima i za britanski MI6.

Špijun zbog kojeg je Brant podneo ostavku

Verovatno najspektakularniji primer špijunaže iz ere Hladnog rata u Nemačkoj bio je slučaj Gintera Gijoma. On je u tadašnju Zapadnu Njemačku stigao 1956. „prerušen“ u izbeglicu iz DDR-a. S njim je došla i njegova supruga Kristel. Njihov zadatak je bio da Štaziju dojavljuju interne informacije o Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD). Gijom je napredovao i na kraju je čak postao i sekretar socijaldemokratskog kancelara Vilija Branta.

Vili Brant (levo) podneo je ostavku jer je njegov sekretar Ginter Gijom (desno) razotkriven kao špijunFoto: picture-alliance / akg-images

Nakon što je Gijom raskrinkan kao špijun, Brant preuzima odgovornost i 6. maja 1974. se povlači sa dužnosti saveznog kancelara. Ginter Gijom je osuđen na 13 godina zatvora, a njegova supruga na osam. Zahvaljujući programu razmene agenata između Zapadne i Istočne Nemačke, oni su 1981. pušteni na slobodu.

Egzekucija Eli Barcatis i Karla Laurenca

O zapadnim agentima koji su delovali u DDR-u zna se manje nego o njihovim koleginicama i kolegama koji su po nalogu DDR-a špijunirali na Zapadu. Možda i zbog toga što su mnogobrojni špijuni Štazija raskrinkani nakon pada Berlinskog zida. Za postojanje brojnih BND-ovih agenata u DDR-u nikada se nije saznalo, baš kao ni za agente prijateljskih zemalja poput SAD, koji su takođe špijunirali na tlu Nemačke – i koji su, između ostalog, nadzirali čak i komunikaciju preko zvaničnog mobilnog telefona bivše kancelarke Angele Merkel.

-pročitajte još: Američka špijunaža u nemačkom Ministarstvu odbrane?

Tragičan je slučaj zapadnih špijuna Eli Barcatis i Karla Laurenca, koji su već početkom Hladnog rata, ranih pedesetih godinama prošlog veka, na Zapad prebacivali dokumenta DDR-a.

Eli Barcatis je formalno radila kao glavna sekretarka DDR-ovog premijera Ota Grotevola, a svom ljubavniku Laurencu dostavljala je uglavnom banalna vladina dokumenta. Laurenc dakle vlastima BRD-a nije mogao da dostavlja nikakve državne tajne. Ali, nemačko-nemački odnos je u to vreme bio izuzetno napet, a DDR je bila čvrsto pod uticajem staljinizma. Nakon što je zapadni špijunski par raskrinkan, Barcatis i Laurenc su osuđeni na smrt, a 1955. su i pogubljeni – na giljotini.

Berlin – grad špijuna

26:03

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.