Kad ode voda, ostaje blato. I ostaje čekanje. U nedelju (18. jul) Dernau u okrugu Arvajler na zapadu Nemačke podseća na radnu akciju. Selom gamižu traktori, kamioni, cisterne sa pijaćom vodom. Ispred kuća su ljudi blatnjavi od glave do pete, sa lopatama u rukama. Reka Ar se prošle srede izlila čitavih dvestotinak metara iz korita, preko pruge, vinograda, groblja, do većine dvorišta.

„Mi smo čak i imali sreće", kaže nam jedan stanovnik. „Dva stepenika su falila da voda iz podruma dođe do prizemlja."

Dolina je ušuškana između strmih brda na kojima se sunča vinova loza. Inače prizor sa razglednice, ali prošle sedmice opasna klopka.

U ovom kraju je bilo najmanje 117 žrtava. Neki su uhvaćeni na spavanju u suterenu, drugi zarobljeni u podrumima gde su pokušavali da spasu stvari ili isključe struju, trećima su pak kuće padale na glavu. U obližnjem Zincigu je stradalo dvanaestoro štićenika doma za osobe sa teškim invaliditetom.

Nevreme je otišlo na jug

Ukupno Nemačka broji preko 160 žrtava nevremena koje je počelo istorijskom kišom prošle srede (14. jul) kada je ponegde bilo i po dvesta litara padavina po kvadratnom metru, u samo nekoliko sati.

„Radilo se o desetak minuta. Toliko je trajalo od vode do članaka, pa do vode koja nosi automobile", kaže nam jedan vatrogasac koji je prethodne dane proveo u akciji.

Za naredne dane Nemačka meteorološka služba ne najavljuje nove obilne padavine. Nevreme se bilo preselilo južnije, ka Bavarskoj, Austriji i Švajcarskoj, ali tamo katastrofa nije poprimila razmere kao na tromeđi Nemačke, Belgije i Holandije. U Belgiji su do sada potvrđene 24 žrtve.

Dunav kod Pasaua, na granici Nemačke i Austrije, bio je blizu da dostigne najviši nivo od 8,5 metara. Tamo je situacija i dalje napeta.

Inače, meteorolozi su još prošlog ponedeljka i utorka upozoravali na kiše kakve nikad nisu bile zabeležene u ovim predelima.

Traži se ostavka ministra

Da li su toliki ljudi stradali jer je zakazao sistem za rano upozoravanje? Zašto ljudi nisu evakuisani? Kako se voda povlači, sve više pljušte kritike na račun ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, čiju ostavku traže neke opozicione partije. Na udaru je i Savezni zavod za zaštitu stanovništva i pomoć u katastrofama (BBK).

„Naša infrastruktura za upozoravanje je funkcionisala", brani se Armin Šuster, šef tog zavoda. „Poslali smo preko 150 upozorenja preko naših aplikacija i medija", rekao je on.

Oko devet miliona ljudi koristi aplikaciju Nina preko koje BBK obaveštava o dolazećim katastrofama. Međutim, niti su ojačani nasipi, niti je neko pokušao da evakuiše ljude. Šuster nije znao da kaže u koliko se mesta uopšte oglasila sirena za slučaj opasnosti.

Nemačko Udruženje gradova i opština izjasnilo se za jačanje sistema za upozoravanje, kao i informisanja stanovništva kako da se ponaša u slučaju opasnosti. Tada valja isključiti struju i gas, izbegavati podrum i imati spremnu zalihu hrane, rekao je Gerd Lansberg, prvi čovek tog udruženja.

Takođe, svaka kuća treba da ima tranzistor na baterije kako bi mogla da čuje vesti.

Ostaje čekanje

Prema rečima savezne ministarke za nauku Anje Karliček, nepogode poput pljuskova, oluja i suše praktično su se udvostručile u prethodnih 30 godina.

Trenutno se godišnje u Nemačkoj izdvaja 65 miliona evra za istraživanje efekata klimatskih promena. Karliček kaže da to treba pojačati: „Radi se o zaštiti ljudskih života, imovine i neprocenjivih kulturnih dobara."

Sve te inicijative dolaze prekasno za Dernau i slična mestašca koja, izvesno, neće uskoro ponovo biti pitoreskna kao pre katastrofe. Onaj meštanin, kojem je voda poplavila ceo podrum, pokazuje nam dvorište sa pola metra naslaga blata. Valjda će, kaže, doći neko sa bagerom da to pokupi.

„Ali, ovde se sada ne može živeti. Kažu da ćemo struju, vodu i gas dobiti tek oko Božića", priča on. Iz osiguravajuće kuće će, kad stignu, navratiti da procene štetu. Ovaj čovek je, za razliku od mnogih, barem imao osiguranje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu