Na zapadu Nemačke značajno je poraslo odobravanje ksenofobičnih stavova i približava se stavovima na istoku zemlje. Istovremeno je na istoku Nemačke zadovoljstvo demokratijom na najnižem stepenu još od 2006. godine. To su ključni rezultati studije o autoritarnosti za 2024. godinu, koja je predstavljena u Berlinu. Autoritarizam se definiše kao diktatorski oblik vladavine s ograničenim pluralizmom i bez izražene ideologije.

„Ujedinjeni u resentimentu“ – pod tim naslovom je Centar za istraživanje desnog ekstremizma i demokratije Univerziteta u Lajpcigu sumirao odgovore 2.500 ispitanika. Studija je realizovana u saradnji s Fondacijom Hajnrih Bel, bliske nemačkim  Zelenima, a u njenoj realizaciji učestvovala je i Fondacija Oto Brener, bliska nemačkom Sindikatu metalaca.

Ksenofobija na zapadu snažno raste

Pogled unazad pokazuje da je od početka te serije istraživanja, odnosno od 2002. godine, podrška ksenofobičnim i šovinističkim stavovima na zapadu Nemačke je opadala, dok je na istoku varirala. Sada se donedavno velike razlike smanjuju. Procenat onih s izraženim ksenofobičnim svetonazorom na zapadu je od 2022. godine porastao sa 12,6 na značajnih 19,3 odsto. Na istoku je taj procenat blago opao sa 33,1 na 31,5 odsto.

„Ksenofobija se razvila u opšte prisutan osećaj ogorčenja u čitavoj zemlji“, kaže sociolog i psiholog Elmar Breler, koji je istraživanje sproveo u saradnji s ekspertom koji istražuje pojave desnog ekstremizma Oliverom Dekerom i njegovim timom. S ispitanicima je lično razgovarano, a oni su popunjavali upitnike o svojim stavovima.

Najksenofobičniji stavovi među biračima AfD-a

Oko 31 odsto ispitanika na zapadu složilo se s tvrdnjom da je Nemačka „preplavljena morem stranaca“. U 2022. godini je ksenofobične stavove imalo 22,7 odsto učesnika istraživanja. Na istoku je taj broj sa 38,4 porastao na 44,3 odsto.

Ksenofobični pogled na svet najizraženiji je kod birača Alternative za Nemačku (AfD): 61 odsto. To je stranka, koju Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka u nekoliko istočnonemačkih pokrajina jasno ocenjuje kao desno-ekstremnu.

Posebno je uočljivo, ukazuje Deker, da „studija ove godine, pre svega na zapadu Nemačke, beleži jasan pomak.“ To se vidi i po porastu antisemitskih stavova sa tri na 4,6 odsto, dok su na istoku sa istog nivoa pali na 1,8 procenata.

Istočna Nemačka sve više pokazuje otklon od demokratije

Zadovoljstvo stanjem demokratije širom Nemačke opada, iako 90,4 odsto ispitanika smatra da je to teoretski dobra ideja. Međutim, samo 42,3 odsto je zadovoljno načinom na koji se taj oblik vladavine doživljava i ispoljava u praksi.

Dok je 2022. godine 53,5 odsto bilo zadovoljno demokratijom, dve godine kasnije taj procenat iznosi 29,7 odsto. Na zapadu je taj procenat pao sa 57,7 na 46 odsto. Istovremeno, nacionalistički stavovi postaju sve izraženiji.

Prvi put su ispitanici mogli da izraze svoja razmišljanja o demokratiji i u pisanom obliku. Najčešće su se žalili na nezadovoljstvo strankama, političarkama i političarima, kao i na nedostatak mogućnosti za učestvovanje. Studija jasno pokazuje da mnogi ljudi budućnost doživljavaju kao neizvesnu.

„Udaljavanje od stvarnosti“

Otvoreno je pitanje koje bi posledice rezultati studije mogli da imaju za politiku i društvo, ocenuju istraživači. „Iako se na demokratiju gleda sa skepsom, nije jasno da li će želja za autoritarnim ili ekstremno desnim rešenjima potrajati i opstati na duže staze. Pa ipak, postoji tendencija udaljavanja od stvarnosti“, zaključuje voditelj studije Oliver Deker.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku