Nemački izvoz oružja i vojne opreme je još uvek sićušan u poređenju s izvozom SAD, Rusije i čak Francuske. No izvoz volumena od 13,2 milijarde evra u 2024. je za čitavu milijardu veći nego prošle, takođe već rekordne godine.

To je izveštaj nemačkog ministarstva privrede sa zaključno 17. decembrom o dozvolama koje je izdala Vlada za izvoz oružja i vojne opreme.

Lavovski deo (62%), odnosno oprema u vrednosti od 8,1 milijarde evra, otišao je u Ukrajinu. „Ove brojke svedoče da i dalje čvrsto stojimo na strani Ukrajine u njenoj odbrani od ruske agresije“, stoji u saopštenju ministarstva.

Nemačka izbirljivost kod izdavanja dozvola je stara muka nemačkih partnera u zajedničkim vojnim projektima – kao što je na primer avion Jurofajter.

I sada je najveći deo izvoza ( 86%) odobren u zemlje gde nema velikih sumnji: u zemlje NATO-a, Evropske unije i države koje imaju isti status. Tu nije samo Ukrajina, nego i Južna Koreja, ali i Singapur, gde je ove godine izvezeno vojne opreme u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Jednostavnije za Bundesver

Uprkos pravilima o dozvoli izvoza vojne opreme, još uvek se nemačko oružje izvozi i u zemlje gde je veliko pitanje za šta će se to oružje koristiti.

Tako Maks Mučler iz Međunarodnog centra za istraživanje konflikata u Bonu kritikuje ovu nemačku vladu jer je odobrila isporuke i u „izuzetno problematične zemlje kao što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar“.

Za neke u Nemačkoj je problem što je među zemljama s posebnim i povlašćenim statusom kod izvoza oružja i Izrael, gde je ove godine izvoz nemačkog oružja i opreme povećan za deset puta, na preko 326 miliona evra.

Utoliko su za nemačku vojnu industriju još važnije narudžbine gde neće biti takvih rasprava treba li dozvoliti izvoz, dakle za domaću, nemačku vojsku.

Nemačko povereništvo za budžet na stolu ima čak 38 takozvanih „projekata od 25 miliona“ za razvoj oružja i oružanih sistema. Tu je reč o 21 milijardi evra, od čega je sedam milijardi iz posebnog fonda za nemačku vojsku.

S obzirom na pad nemačke Vlade, najveći deo tih projekata još uvek čeka na odluku, ali ove nedelje je objavljeno da je jedan od njih dobio „zeleno svetlo“ i od strane opozicije iz redova Demohrišćana, što znači da ipak kreće u realizaciju.

Reč je o narudžbini još četiri podmornice tipa U212 CD u čijem razvoju učestvuje i Norveška u ukupnoj vrednosti od 4,7 milijardi evra. Taj sporazum o saradnji sklopljen je 2021. i predviđena je gradnja šest tih podmornica, četiri za Nemačku i dve za Norvešku.

Nema opozicije kad je reč o bezbednosti

Podmornica U212 proizvođača Tisen Krupa je ratno plovilo „klasičnog“ pogona.

Iako je atomski pogon idealan za podmornice jer im omogućava neograničen boravak ispod površine, Nemačka nema i ne želi imati takve podmornice.

No i U212 CD je već prilično blizu osobinama atomskih podmornica, a na njena 72 metara dužine su, osim oružjem, nakrcana elektronikom i senzorima koji posadi govore šta se dešava oko njih.

To je dugoročni projekat: prva podmornica tog tipa će zaploviti tek 2029. godine pod zastavom Norveške, a mnogi od 30 članova posade nemačke podmornice možda sada tek pohađaju školu – zaploviće 2032.

No s obzirom na čitav niz incidenata usmerenih protiv Nemačke na Baltičkom i na Severnom moru, trenutni nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je jasan: „Moramo se postaviti tako da možemo garantovati bezbednost uprkos Putinovoj agresiji, to jest upravo zbog Putinove agresije.“

Tome nije imao šta da prigovori ni političar Demohrišćana Johan Vadenpul rekavši da odluka pokazuje da i u „doba žestoke predizborne bitke moramo od toga izuzeti pitanja naše odbrane i naše nacionalne bezbednosti.“

Nije slučajno ni da je saglasnost najpre postignuta oko podmornica: „Koliko je moderna podmornica važno oružje pokazuje i mnoštvo vesti o pretnjama našim podvodnim infrastrukturama, a i o pretnji impozantne ruske flote podmornica koje se ubrzano modernizuju uprkos ratu u Ukrajini.“