Bad Krojcnah, idilična varoš nedaleko od Majnca, zapravo bi trebalo da se bavi drukčijim temama. Recimo, nedavno su lokalni političari iz tog okruga raspravljali kako da prošire mrežu gradskog prevoza.

Ali, onda se prešlo na pitanje migranata. Komentarisala se vest da pokrajinske vlasti Porajnja-Palatinata u ovom okrugu žele da otvore kolektivni smeštaj za još trista izbeglica. Debata se potom usijala.

„Čuli smo ovde od jednog gradonačelnika ono što i ja govorim sve vreme: Puni smo, ne možemo više!“, rekla je načelnica okruga Betina Dikes iz redova Demohrišćana.

„Isto ćete čuti od načelnika okruga širom Nemačke, i to svejedno iz koje partije dolaze. Takvo je i raspoloženje na ulicama. Nije to ksenofobija, već strah da ćemo se preopteretiti“, rekla je Dikes.

Ova lokalna političarka postala je nešto poput glasnogovornice za skoro trista načelnika okruga, koliko ih ima u Nemačkoj.

Njene izjave iz popularne debatne TV emisije na javnom servisu postale su viralne na društvenim mrežama. Dikes kaže da je otada dobila stotine mejlova, svi puni podrške.

„Nemamo stambenog prostora. Nema šanse da uspe integracija jer nemamo ljude koji bi se time bavili i jer ljudi žive u kolektivnim smeštajima. Nemamo perspektivu za ove ljude koji dolaze“, kaže ona za DW.

„Zbog toga kažem da nešto mora da se promeni“, dodaje ova političarka.

I kancelar hoće manje izbeglica

Savezna Vlada u Berlinu već je donela paket mera, ističući kao cilj smanjivanje broja došljaka u Nemačkoj. Produžene su granične kontrole, otežano doseljavanje porodica, smanjena su socijalna davanja za tražioce azila.

Kancelar Olaf Šolc kaže da je vreme da se „konačno u velikom stilu deportuju oni koji nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj“.

Osam godina nakon što je kancelarka Angela Merkel rekla čuveno „Uspećemo!“, primajući migrante koji su išli Balkanskom rutom – ton u Nemačkoj potpuno se promenio.

Načelnica okruga Bad Krojcnah primećuje da je i građanima dosta. To je, kaže, spirala – što više došljaka, to je sve lošije raspoloženje prema izbegličkoj politici.

„U starosnoj dobi od 16 do 25 godina, čak 85 odsto izbeglica su muškarci. Ako i uspemo da nađemo stambeni prostor, onda uspevamo samo za porodice“, priča Dikes.

„U vidu kolektivnih smeštaja stvaramo ostrva izbeglica usred našeg društva. Žestoko je opala spremnost građana da prihvate takve kolektivne smeštaje“, kaže ona.

„Dogorelo do noktiju“

Pokrajinska vlada je nameravala da smeštaj za 300 migranata otvori u selu Zajberbahu, koje ima jedva 1.300 stanovnika. Kad je načelnica Dikes za to čula, pozvala je telefonom lokalnog gradonačelnika Mihael Cifku, partijskog kolegu.

„Prvo sam mislio da je šala“, priča on. Što se tiče situacije sa izbeglicama, kaže da je u mesnim zajednicama koje vodi „dogorelo do noktiju“.

Cifka se od 2015. bavi ovom temom, smeštajem ljudi, traženjem slobodnih stanova i kuća. Na početku ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, ovaj lokalni političar je na svoju ruku poručio 50 poljskih ležajeva za ukrajinske izbeglice.

I danas se, kaže, dešava da preko noći mora da primi nekoliko novih izbeglica. Smešta ih najpre u lokalni hotel.

„Ne mogu ja čarolijom da stvorim nove stanove. Mnogi građani mi kažu da će izdati stan za izbeglice, ali samo ako im dovedem Ukrajince“, priča Cifka.

„Uz to, veoma je opao nivo volonterskog angažmana među građanima. Zato mi u lokalnim sredinama odavno više ne možemo govoriti o integraciji, već samo o zbrinjavanju došljaka“, dodaje on.

„Zatrovana“ rasprava o izbeglicama

Ali, ima i drukčijih mišljenja. Jan Kamerer iz Saveza radnika i Samarićana, koji pomaže izbeglicama, kaže da je 2015. bilo zaista teško pripremiti se za tolike izbeglice, a da su danas stvari uhodane.

„Nismo još sve savladali, ali je ipak način na koji se o temi govori u Nemačkoj previše zatrovan“, kaže ovaj čovek koji se brine o izbeglicama u Bad Krojcnahu.

Seća se da su pre osam godina jastuci kupovani na brzinu u Ikei, a zavodi za javno zdravlje nisu imali pojma kako da pregledaju izbeglice koje pristižu.

Danas kolektivni smeštaj ima svog kućnog lekara, hranu donosi firma za ketering, tu je i socijalni pedagog. U smeštaj dolaze i iz lokalnog biroa rada da povežu izbeglice sa poslodavcima koji nude obuku ili posao.

„Većina ljudi ovde legitimno uživa zaštitu. Izbeglice bi trebalo da integrišemo kroz radno mesto, umesto što se u Berlinu raspravlja kao da ih deportujemo“, kaže Kamerer.

„Tačno, imamo problema sa stambenim prostorom, ali smo se dosetili da za to okrivimo samo migraciju“, dodaje ovaj čovek.

Rekordan broj došljaka

U Nemačkoj je ove godine do oktobra podneto 286.000 zahteva za azil – najviše od 2016. godine koja je sa 745.000 zahteva bila rekordna.

Međutim, od početka rata u Ukrajini u februaru prošle godine u Nemačku je stiglo i preko milion ukrajinskih državljana. Oni se ne broje u tražioce azila jer, odlukom EU, odmah dobijaju privremenu zaštitu.

U brojnim anketama građani navode izbegličku tematiku kao najbitniju stvar. Oko dve trećine građana kaže da bi Nemačka trebalo da prima manje izbeglica.

tekst je izvorno objavio DW na nemačkom jeziku

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.