Nemačka neće slati kopnene snage u Siriju
9. jul 2019.
Bez obzira na to kako bude izgledala misija nemačkih oružanih snaga u Siriji, jedno je sigurno: Bundesver neće slati kopnene snage za borbu protiv terorističke organizacije „Islamska država“ (IS)– to je u ponedeljak (8.7.) novinarima rekao portparol nemačke vlade Štefan Zajbert. On je takođe rekao da se sa američkom stranom razgovara o tome kako bi dalje trebalo da se odvija angažovanje u regionu. Radi se čitavom nizu vojnih i civilnih komponenti u cilju stabilizacije regiona. Međutim, „kada kažem da Savezna vlada planira da nastavi sa svojim prethodnim merama u okviru anti-IS koalicije, onda je dobro poznato da tu ne spadaju kopnene trupe.“
U međuvremenu, američka strana je jasno stavila do znanja da ne razmišlja prvenstveno o borbenoj misiji. Jer „IS se može bolje potisnuti sa sirijskim lokalnim snagama“, rekao je Džejms Džefri, poverenik američke vlade za Siriju i za borbu protiv IS, nemačkoj novinskoj agenciji dpa. On je u petak (6.7.) o tome vodio razgovore u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. „Ali određeno međunarodno prisustvo je potrebno – da bi se pružila vazdušna podrška, za logistiku, obuku i tehničku pomoć.“ Misija o kojoj je reč ima za cilj da doprinese stabilnosti u Severoistoku Sirije.
„Takozvana islamska država još uvek je izazov“
Nemačka vlada se u principu slaže sa američkom administracijom o neophodnosti daljeg angažovanja u Siriji. „Takozvana Islamska država je još uvek izazov“, rekao je Zajbert. Međutim, „nemačka vlada pre svega razmišlja o nastavku svih dosadašnjih mera“.
Savezna vlada je u principu otvorena za zahtev SAD, izjavio je član Bundestaga Roderih Kizevter, predsednik poslaničke grupe CDU/CSU u Odboru za spoljne poslove i zamenik člana te grupe u Odboru za odbranu. Treba trezveno proceniti nemačke interese kao i pretnju, rekao je on za DW.
„Naravno, moraju se analizirati i okvirni uslovi: pravni okvir, koje sposobnosti, koji partneri, koji je cilj moguće misije, koja sredstva bi se koristila, pravila misije, trajanje…“ Parlament će svakako temeljno i kritički raspravljati, a zatim glasati o razumno donesenoj odluci Vlade, rekao je Kizeveter. „Ali ne vidim razlog da od samog početka misiju u principu odbijemo ili da je euforično pozdravimo.“
Trenutna misija
Bundesver je uključen u rat u Siriji do kraja oktobra ove godine. Nakon toga, mandat ističe. Četiri aviona tipa Tornado doprinose izviđanju iz vazduha. Prema rečima portparola Ministarstva odbrane, ti avioni su do sada obavili skoro 2.000 misija. Na licu mesta nalazi se i avion Bundesvera koji u vazduhu kerozinom snabdeva nemačke avione, kao i one drugih zemalja.
U središtu moguće rasprave o kopnenim snagama jeste pitanje koliko bi ti vojnici mogli da pomognu da se održi sadašnje, relativno primirje u Siriji.
Kao rezultat tog prekida vatre, u Nemačku dolazi manje izbeglica iz Sirije. Prema podacima Saveznog zavoda za migracije i izbeglice, 2016. je iz Sirije došlo 266.000 osoba, a njihov broj se od tada kontinuirano smanjuje: 2018. je oko 44.000 Sirijaca došlo u Nemačku, a u ovoj godini stiglo ih je oko 19.500.
Političko rešenje kao preduslov
U raspravi o misiji kopnenih snaga, poslanik liberala (FDP) Aleksandar Graf Lambsdorf istakao je osnovne teškoće proširene misije. „Sve dok ne postoji političko rešenje za Siriju, ne bi trebalo da govorimo o nemačkim kopnenim snagama“, rekao je on za list „Velt am Zontag“. Ako Evropa treba da dâ veći doprinos, onda samo pod jednim uslovom: „da Evropa bude ravnopravno uključena u koncipiranje novog političkog poretka u Siriji.“
Lambsdorf time ukazuje sledeće: proširena misija Bundesvera bi bila i političko angažovanje. Jer borbom protiv Islamske države nemačka vojska bi podržala i Asadovu vladu koja je godinama krajnje brutalna prema svojim protivnicima i ne štedi civilno stanovništvo.
Hjuman rajts voč u svom izveštaju za 2019. navodi da trupe sirijske vlade koriste kombinaciju „nezakonite taktike, uključujući zabranjeno oružje, neselektivne napade i ograničenja humanitarne pomoći“. Time one pokušavaju da navedu na kapitulaciju anti-vladine grupe, a to je okolnost koja je dovela do masovnih progona. „Anti-vladine naoružane grupe su nasumično napadale susedna područja pod kontrolom vlade i ograničavale sposobnost civilnog stanovništva da izbegne neprijateljstva.“
Natezanje oko ustavne reforme u Siriji
Sirijska vlada se, uz rusku podršku, trenutno bori protiv poslednjeg pobunjeničkog uporišta u pokrajini Idlib. U žestokim bombardovanjima pogađani su i civilni ciljevi.
UN upozorava na još jednu humanitarnu katastrofu: na ovom području u severozapadnoj Siriji zvanično živi tri miliona ljudi.
Proširena misija Bundesvera neizbežno bi postavila pitanje odnosa Nemačke odnosno Evrope sa Asadovom vladom.
Evropljani se trenutno zalažu za ustavnu reformu u Siriji, kojoj se pak vlada Sirije protivi. To bi takođe trebalo da se uključi u diskusiju o modalitetima moguće misije u Siriji.