Sredinom jula je i najvećim optimistima u Nemačkoj postalo jasno da zemlju u zimskom polugodištu čeka ozbiljna energetska kriza. Zato ne treba da čudi da i tri stranke koje sačinjavaju takozvanu „semaforsku“ koaliciju (SPD, Zeleni, FDP) razmišljaju o tome da se produži rad preostale tri nemačke nuklearne elektrane. Čak je i kategorično odbijanje takvog scenarija kod Zelenih u međuvremenu postalo „možda“. Partija je nastala iz pokreta koji je odbijao korišćenje atomske energije, ali je prevelik strah od besa građana ako predstojeće zime u hladnim stanovima još nestane i svetla.

Nemački liberali (FDP) su sve ofanzivniji, zahtevaju da se rad atomskih postrojenja ne produži samo do leta 2023, već sve do proleća 2024. Nadaju se da će do tada nemačka privreda prebroditi odvikavanje „na suvo“ od ruskog gasa.

Opozicija i liberali u ofanzivi

Konzervativni demohrišćani (CDU/CSU), koji su na poslednjim izborima izgubili vlast, sada kao opozicionari zagovaraju korišćenje atomske energije kako bi se nadoknadio manjak energije. Njihov šef, Fridrih Merc, rekao je u intervjuu za Drugi program nemačke televizije (ZDF): „Predviđam da ćemo na kraju godine videti produženje vremena rada za atomske elektrane“.

Opoziciona desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD), kao i Slobodni birači koji su u Bavarskoj koalicioni partneri bavarskih demohrišćana (CSU), još su konkretniji – osim produženja rada tri elektrane oni žele da se ponovo pokrenu još tri, odnosno one koje su isključene krajem prošle godine.

Tri elektrane koje su još uvek aktivne (Nekervesthajm, Emsland i Izar) morale bi prema postojećoj pravnoj regulativi da obustave rad 31. decembra. One ove godine proizvode šest odsto ukupne električne energije u zemlji, dok se na bazi gasa proizvodi oko deset odsto. Ministar privrede Robert Habek (Zeleni), opominje da će se nestašica pre svega odnosi na gas i grejanje za industriju, a ne na električnu energiju, pa produženje rada atomskih centrala neće doneti ništa.

Taj argument je „nepodnošljivo pogrešan“

Profesorka za energetiku u zgradama na Univerzitetu Zigen, Lamija Mesari-Beker, ne slaže se s tim: „Izjava koju stalno slušamo, kako imamo problem sa toplotnom, ali ne i sa električnom energijom, nepodnošljivo je netačna“. Ona objašnjava da će veliki broj ljudi preći na upotrebu električne energije za grejanje, što će imati „dramatične posledice za potrošnju struje“.

Trenutno se brojni zeleni i socijaldemokratski političari pozivaju na rezultate stres-testa koji će biti objavljeni za nekoliko nedelja, a tiču se sigurnosti snabdevanja električnom energijom. Portparol kancelara Šolca je rekao da će produženje rada aktuelnih nuklearnih elektrana za period posle nove godine biti ispitano u postupku sa otvorenim ishodom.

A ministarstvo za ekologije, koje je u rukama Zelenih, još uvek insistira na dogovorenom roku za isključenje nuklearnih elektrana. Portparol ministarstva Štefi Lemke tim povodom je izjavio: „Trenutno polazimo od toga da Nemačka odustaje od upotrebe nuklearne energije.“ Dodao je i da su zahtevi koji se moraju ispuniti ako se želi produžiti rad nuklearnih elektrana veoma visoki, a odlučujuća su pitanja bezbednosti. Stručnjaci međutim kažu da su bezbednosna i pravna pitanja rešiva, ako politika za tako nešto da jasne smernice.

Terminološke borbe

Da bi se izbegla formulacija „produženje vremena rada“ koja je neprijatna za delove zelenog i socijaldemokratskog političkog miljea, sve se više upotrebljava sintagma „razvučeni pogon“.

Ministarstvo privrede i životne sredine je, na osnovu jedne provere, došlo do zaključka da je moguće produžiti rad postojećih nuklearnih elektrana samo ako se prethodno smanji količina proizvedene električne energije u njima. Otud preporuka da se ne produžava rad. Društvo za bezbednost postrojenja i reaktora (GRS) smatra da je produžavanje rada tri elektrane moguće za najmanje 80 dana.

Izar 2 – produženje bez ograničenja?

Prema podacima Saveznog udruženja proizvođača atomske energije to ne važi za Izar 2, koji je među pet najvećih nuklearnih elektrana na svetu. On sa raspoloživim nuklearnim gorivom može da radi do leta 2023. Ministar privrede pokrajine Bavarske Hubert Ajvanger, političar Slobodnih birača, rekao je u intervjuu za radio Dojčlandfunk da bi čak i nuklearna elektrana Gundremingen C, koja je isključena krajem prošle godine, mogla da se uključi i proizvodi struju do avgusta 2023.

Promena načina razmišljanja

Čak i pioniri zelenog energetskog preokreta, poput Torstena Lenka, sada priznaju da snabdevanje električnom energijom ove zime svakako nije sigurno: „Prema našim dosadašnjim analizama, svakako je moguće da naredne zime nekoliko sati energija može da bude knap“.

Lenka je novi šef trusta mozgova Agora energetski preokret, a njihov glas se pažljivo sluša. Njegov prethodnik Patrik Grajhen u međuvremenu je postao državni sekretar nadležan za klimatsku politiku u ministarstvu privrede Roberta Habeka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.