1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka: nervoza zbog budžeta

12. avgust 2024.

U letnjem intervjuu za javni servis ARD potpredsednik nemačkih Socijaldemokrata Lars Klingbajl poziva na hitan dogovor o budžetu za 2025. i kritiikuje stil komunikacije vladajuće koalicije.

Lars Klingbeil Ehegattensplitting
Potpredsednik SPD Lars KlingbajlFoto: Bernd Elmenthaler/Geisler-Fotopress/picture alliance

Potpredsednik nemačke Socijaldemokratske stranke (SPD) Lars Klingbajl oštro je kritikovao ponovni sukob u vladajućoj koaliciji - u kojoj su najveća stranka baš njegove socijaldemokrate - oko budžeta za 2025. godinu. „Cela ova predstava koju smo videli prošle nedelje bila je potpuno nepotrebna, suvišna i dodatno je uznemirila zemlju," rekao je Klingbeil u ljetnom intervjuu za prvi program nemačke televizije ARD.

On je pozvao vladu, koju osim socijaldemokrata čine i strankaZelenih te Stranka slobodnih demokrata (FDP), da brzo reši spor. Naglasio je da je zadatak vlade da preda budžetparlamentu. „To se mora dogoditi sledeće nedelje." Otvorena pitanja smatra rešivima i veruje da su "svi shvatili o čemu se radi."

„Stil i komunikacija nisu dobri"

Klingbajl je posebno kritikovao javno prepucavanje o pojedinim tačkama pregovora. Na primer, on kaže da za njega nije „zamisliv budžet koji bi uključivao smanjenje penzija", i da o tome treba pregovarati. Ali je „važno kako se komunicira i na koji način se vode pregovori, što prošle nedelje nije bilo dobro". Javnu zbrku i uzbuđenje zbog izjava ministra finansija Kristijana Lindnera „trebalo je izbeći".

Nakon što su se pre mesec dana koalicioni načelno dogovorili o budžetu Nemačke za 2025. godinu, jedna naučna ekspertiza je dovela u pitanje usklađenost budžeta s Osnovnim zakonom, pre svega s obzirom na zakonsku odredbu o tzv. dužničkoj kočnici. Prema toj odredbi, država ne sme da troši više novca nego što ubire od poreza, što znači da ne sme da finansira velike rashode novim dugovima. Prema nalazima studije postoji budžetski deficit od 17 milijardi evra i za njega treba naći rešenje.

Kristijan Lindner (FDP), ministar finansija, Olaf Šolc (SPD) šef vlade i Robert Habek (Zeleni), ministar privrede, na pres-konferenciji o budžetu za 2025.Foto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Na studiju je savezni ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) reagoveo stavom da bi, po njegovom mišljenju trebalo štedeti „na polju potrošnje", posebno u socijalnom sektoru, na stavkama kao što su socijalna pomoć i penzije.

U intervjuu potpredsednik SPD Klingbajl naglašava da unutar koalicije ne bi trebalo da rade „jedni protiv drugih, već zajedno, da se rešavaju problemi i izazovi koji postoje i da se uvek stavlja uj središte dobrobit građana".

On smatra da treba „sprovoditi politiku na drukčiji način nego što se to trenutno radi u vladi" i uveren je da bi tada i ankete za tri vladajuće stranke bile bolje. „Stranke u vladi ne mogu da profitiraju jedna nauštrb druge."

„Ne postoji zakonsko pravo na plaćenu lenjost"

Klingbajl je takođe branio planiranu reformu socijalne pomoći. Mnogi u Nemačkoj smatraju socijalnu pomoć delimično nepravednom ima onih „koji odbijaju da sarađuju s državom, iskorišćavaju solidarnost države, naprosto se zavale u ležaljku i kažu Ne moram ništa da radim." Prema aktuelnim podacima reč je o 16.000 ljudi. Njima, napominje Klingbeil, treba jasno reći da „niko nema nema zakonsko pravo na plaćenu lenjost."

Lars Klingbajl i Olaf ŠolcFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Zbog toga je koalicija pooštrila uslove za primanje socijalne pomoći i uvela sankcije za one koji odbijaju da rade ili su uhvaćeni u radu na crno, a primaju socijalnu pomoć.

Klingbajl je istovremeno izrazio zabrinutost zbog načina na koji se trenutno govori o socijalnoj državi. Ponosan je na socijalnu državu koja pomaže ljudima koji se nađu u teškoj situaciji i pruža solidarnost.

Veće plate - a ne manja socijalna pomoć

U Nemačkojraste osećanje nepravde zbog toga što je razlika između socijalne pomoći i niskih plata vrlo mala. Međutim, postoji i egzistencijalni minimum koji je utvrđen presudom Saveznog ustavnog suda.

Rešenje problema, prema mišljenju Klingbajla, leži u većim platama. „Onaj ko radi, ko se trudi, mora da od toga može pristojno da živi." On se zato zalagao za povećanje minimalne satnice – od 1. januara ona iznosi 12,41 evra.

Osim toga, zakon o poštovanju kolektivnih ugovora, planiran još u ovom mandatu, trebalo bi da obezbedi da se javni konkursi dodeljuju samo preduzećima koja plaćaju prema kolektivnim ugovorima, čime bi se smanjio problem niskih ili damping-plata.

Šolc je naš kancelar - i ostaje naš kancelar"

Uprkos svim razlikama unutar koalicije i lošim rezultatima njegove stranke u anketama Klingbajl je stao iza kancelara koji je često na meti kritika. Olaf Šolc „je naš kancelar, on ostaje kancelar i učinićemo sve da ponovo bude naš kancelar nakon sledećih izbora za Bundestag".

Šolc će u 13 meseci do izbora „koračati napred, boriće se, a cela stranka će biti uz njega kako bi povratila poverenje", najavljuje potpredsednik SPD.

Predizborna kampanja još nije počela, ali „počinje za nekoliko meseci i za nju će SPD biti dobro pripremljena", uveren je Klingbajl.

No najpre je važno sada voditi zemlju i sprovoditi projekte koji su bitni za SPD, zaključio je Lars Klingbajl.

(za/ard)