Svetkovina nije od juče: Valpurgijska noć vuče poreklo još iz paganskih prolećnih svetkovina. Turistička zajednica Harca u Nemačkoj navodi da su stanovnici tog kraja još pre hiljadu godina slavili praznik kojim su dočekivali proleće uz prinošenje različitih žrtava.

Geteov „Faust“ proslavio svetkovinu

Kasnije je Crkva ustanovila 30. april kao rođendan Svete Valpurge, zaštitnice od sujeverja i zlih duhova. Za tu benediktinsku opaticu, rođenu u Engleskoj 710. godine, kaže se da je lečila bolesne i da je kanonizovana 1. maja.

Književne temelje za svetkovine kakve znamo danas postavio je Johan Volfgang fon Gete. Nakon što se 1777. popeo na Broken, najviši vrh Harca, ovekovečio je to jezivo veselje u svojoj drami „Faust“.

Prema starom narodnom predanju, veštice se okupljaju na Brokenu, poznatom i kao Bloksberg, u noći 30. aprila da igraju i slave sa đavolom. One tako ujedno i teraju zimu uz mnogo buke.

Ples oko „veštičje lomače“

Valpurgijska noć postala je jedna od najvećih turističkih atrakcija u Harcu. Prema tamošnjem turističkom udruženju, ona se slavi u više od 20 gradića i sela u tom regionu, između ostalog u Bad Grundu, Braunlageu, Hanenkleu, Sankt Andreasbergu, Širkeu i Taleu.

U nekim mestima postoje posebna mesta za te zabave. U Taleu, na primer, one se održavaju na Heksentancplacu (Veštičjem plesnom podijumu).

Festival se slavi i u drugim delovima Nemačke i Evrope. U Švarcvaldu, prema tamošnjem turističkom udruženju, ljudi će ovog četvrtka plesati oko „veštičje lomače“. Kada padne mrak, lomače će biti zapaljene i u Saksoniji i Tiringiji.

Zašto veštice treba izostaviti?

Istoričar Kaj Leman nije međutim ljubitelj te svečanosti, s obzirom na istoriju lova na veštice. „ne bih da kvarim zabavu, ali veštice treba izostaviti iz Valpurgijske noći“, kaže taj direktor Muzeja zamka Vilhelmsburg u Šmalkaldenu, u južnoj Tiringiji.

Nemačka ima kulturu sećanja na različita poglavlja svoje istorije, „ali smo podbacili kada je u pitanju lov na veštice“, kaže Leman.

Ono što se događalo u mnogim mestima u 16. i 17. veku „više je nego problematično“, kaže. Samo na području današnje Nemačke bilo je 35.000 žrtava.

Na području današnje pokrajine Hesen, između 1580. i 1680. godine bilo je približno 1.800 suđenja vešticama, od kojih je većina završena osuđujućom presudom, kaže Matijas Lothamer, koji organizuje turističke ture u Darmštatu na teme koje uključuju i veštičarenje.

Verovanje u veštice opstaje do danas – u Južnom Pacifiku, Južnoj Americi i Africi.