Letovi dronova iznad kasarni Bundesvera, ruski pokušaji špijuniranja prilikom obuke ukrajinskih vojnika i, naravno, internet: pred nemačkom Vojnom kontraobavještajnom službom (MAD) sve više je izazova.

„Državne obaveštajne agencije koriste sva sredstva koja su im na raspolaganju za dobijanje informacija, vršenje uticaja i unapređenje interesa svoje zemlje", upozorila je predsednica MAD-a Martina Rozenberg. na p

Rosenberg je na toj funkciji od oktobra 2020. Sprovela je reformski program čiji je deklarisani cilj intenziviranje borbe protiv desničarskih ekstremista u nemačkim oružanim snagama. Međutim, s ruskim napadom na Ukrajinu i promenjenom sigurnosnom situacijom u Evropi, odbrana od špijunaže sada ponovo dobija na značaju.

Dronovi i sumnjiva vozila kod baza

Nedavno su registrovani letovi dronova iznad vojnih objekata Bundesvera i centara za obuku ukrajinskih vojnika, čija pozadina nije razjašnjena.

Savezno ministarstvo odbrane objavilo je da su u noći sa 30. septembra na 1. oktobar bespilotne letelice više puta nadletale područje vojnog poligona u Vildflekenu u Bavarskoj.

A krajem avgusta, prema ranijim izveštajima, ruske tajne službe pokušale su da špijuniraju obuku ukrajinskih vojnika za rukovanje zapadnim sistemima naoružanja u Nemačkoj. Zaposleni MAD-a uočili su i sumnjiva vozila u blizini vojnih baza u Idar-Oberštajnu i Grafenveru.

Pojačane špijunske aktivnost i pre napada Rusije na Ukrajinu

Stručnjaci kažu da se intenzitet špijunskih aktivnosti znatno povećao i da je još češći nego u vreme Hladnog rata, i zbog toga što se pojavljuju nove mete napada na internetu i društvenim mrežama.

Prema rečima šefice MAD-a, aktivnosti stranih obaveštajnih službi usmerene ka Bundesveru bile su na „visokom nivou" i pre 24. februara 2022. Cilj rada vojne kontraobavještajne službe je zato „da u ranoj fazi otkrije sve moguće špijunske aktivnosti, posebno ruske i kineske obaveštajne službe, te da se efikasno od njih odbrani u saradnji sa nacionalnim i međunarodnim partnerskim službama", pojasnila je Rosenberg.

Objava rata demokratskom Zapadu

Vojna kontraobavještajna služba je treća savezna obaveštajna služba u Nemačkoj, uz Saveznu službu za zaštitu ustavnog poretka, odnosno unutrađnju bezbednost (BfV) i Saveznu obaveštajnu službu (BND) za spoljnu bezbednost. MAD ima skoro 1400 zaposlenih, a sedište službe je u kasarni Konrad-Adenauer u Kelnu.

Sredinom oktobra, na javnoj sednici parlamentarnog kontrolnog tela Bundestaga nadležnog za tajne službe, čelnici tri službe ukazali su na ukupnu dimenziju pretnje. Prema BND-u, agresija ruskog predsednika Vladimira Putina nije prvenstveno vezana za teritoriju Ukrajine. To je bila „objava rata" celom zapadnom demokratskom svetu, rekao je šef BND Bruno Kal.

fs/dr/ARD

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.