Kada nemačka vojska završi svoje operacije u Maliju u maju 2024. godine, Nemačka planira da proširi ekonomsku pomoć i programe partnerstva u regionu Sahela. Kako je navedeno u dokumentu koji je u sredu objavilo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), plan se „orijentiše na potrebe ljudi“ u regionu i cilj mu je da dovede više partnera na širem području. „Uspešniji smo kada delujemo zajedno sa međunarodnim partnerima nego svako za sebe“, rekla je Svenja Šulce, koja je na čelu Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

-pročitajte još: Nemačka – izgubljeni u savani

Nemačka je već dugo značajan činilac u naporima za stabilizaciju i razvoj u pretežno frankofonom Sahelu. Uz povećani angažman, Nemačka se nada da će postati lider meke moći u regionu važnom za evropsku bezbednost. Nemačko Ministarstvo kaže da će ministarka Šulce preuzeti mesto predsedavajuće Sahelske alijanse, organizacije za saradnju sahelskih i zapadnih zemalja. Alijansa je do sada podržala skoro 1.200 projekata ukupne vrednosti od 26,5 milijardi evra. Sledećeg meseca u Mauricijusu biće izabran predsedavajući alijanse.

Trupe odlaze, pomoć ostaje

Ovo saopštenje „Plus“ je signal nemačke vlade da ostaje posvećena regionu i nakon okončanja učešća nemačkih trupa u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Maliju. Ujedinjene nacije su poslale međunarodne snage u region 2013. sa ciljem da se obezbedi mirna i demokratska tranzicija.

Uprkos prisustvu više od 12.000 vojnika i odvojenoj francuskoj vojnoj misiji, džihadističko nasilje se proširilo. Državni udar 2021. doveo je na vlast lidere koji se protive mandatu UN. Oni su se okrenuli Rusiji i u zemlju pozvali paravojnu grupu Vagner. Zapadne zemlje su optužile pripadnike Vagnerove paravojske za podrivanje bezbednosti i ubijanje tamošnjih civila. Zvaničnici Malija i Rusije tvrde da vagnerovci pružaju istu pomoć kao i mirovne snage UN.

Nesuglasice su se pojavile posle haotičnog i naglog povlačenja Amerikanaca iz Avganistana 2021. Nemačka je počela da preispituje svoj vojni angažman u inostranstvu.

Prosperitet tamo, bezbednost ovde

Povlačenjem svog kontingenta od čak 1.100 vojnika, Nemačka skoro da vojno odustaje od Malija, zadržavajući bezbednosno prisustvo u susednom Nigeru. Za razliku od Malija, zvaničnici su rekli da vlada Nigera ostaje otvorena za saradnju sa nemačkim i drugim međunarodnim akterima. U aprilu su ministar odbrane Boris Pistorijus i ministarka razvoja Šulce zajedno posetili region.

Sahel spada u najsiromašnije, a po proseku godina u najmlađe regione Afrike. Prema podacima UN-a, dve trećine stanovništva je mlađe od 25 godina. Pozivajući se na izveštaje UN, nemački zvaničnici su rekli da ekstremističke grupe popunjavaju vakuum koji je nastao zbog odsustva ekonomskih mogućnosti. Mladi, a posebno mladići, uvučeni su u nasilje ne toliko iz ideoloških koliko iz praktičnih razloga. Tako zarađuju za život.

„Nemačko Ministarstvo za saradnju i pomoć u razvoju jača ekonomsku perspektivu i otpornost na krize novim mogućnostima zapošljavanja, na primer u preradi poljoprivrednih proizvoda, zaštiti useva, stolarskim radovima ili radovima na infrastrukturi kao što je ugrađivanje pumpi za vodu.“

Dvostruka pretnja

Gledajući na ekstremizam i njegove ekonomske uzroke kao na regionalnu pretnju, inicijativa „Plus“ nastoji da ga predupredi svojim merama. Regionalna saradnja, a ne saradnja između zemalja, odgovara dugogodišnjim zahtevima tamošnjih zvaničnika.

„Kriza u regionu Sahela stiže i u primorske zemlje“, rekao je Robert Dusi, ministar spoljnih poslova Toga na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru. Tada je do njega na bini bila ministarka Šulce. On je dodao da bi bila greška koju bi platili svi, ako bi region bio prepušten sam sebi.

Mnogi ljudi su pobegli od fizičke i ekonomske nesigurnosti. Agencija UN za izbeglice izbrojala je skoro tri miliona prisilno raseljenih lica 2022. i očekuje slične broj i ove godine „s obzirom na složenu interakciju između sukoba, klimatskih promena, prehrambene nesigurnosti i široko rasprostranjenog nedostatka socioekonomskih mogućnosti“.

Ta interakcija takođe povezuje Sahel s Nemačkom i Evropom u širem smislu. Dok većina raseljenih ostaje negde u regionu, jedan broj njih se odvaži na opasno putovanje kroz severnu Afriku, preko Sredozemnog mora do Evrope. Samo u 2022. godini, više od 2.400 ljudi je umrlo na moru – taj broj bi u stvarnosti mogao biti i znatno veći.

Terorizam i izbeglice vrše pritisak na domaću politiku i podstiču nativističke reakcije. Inicijativa „Plus“ je nastojanje da se suzbije i jedno i drugo, u nadi da poboljšanje života tamo može da spreči političke tenzije ovde.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.