U okviru svoje „inicijative za rast" nemačka vlada planira da uvede odredbu prema kojoj bi novodoseljeni stručnjaci u prve tri godine mogli da imaju 30, 20 i 10 odsto bruto-plate oslobođeno poreza. Za ovu olakšicu biće definisana donja i gornja granica za bruto-platu. Nakon pet godina bi trebalo da se oceni delotvornost te mere. U Nemačkoj se inače u pravilu primenjuje progresivni porez na dohodak u visini od 14 do maksimalno 45 posto.

Dok zagovornici ove mere žele da stranim radnicima učine nemačko tržište rada privlačnijim i pozdravljaju planove, žestoko im se suprotstavljaju predstavnici sindikata. Oni strahuju od „dvostrukog sistema oporezivanja".

Savezni ministar privrede Robert Habek ističe da stručnjaci zbog boljih poreskih uslova radije odlaze u druge zemlje, na primer u Skandinaviju, te smatra da „vredi pokušati da se isproba ova mera i ljudi dovedu u Nemačku na ovaj način.“

Savezni ministar finansija Kristijan Lindner upućuje na slična pravila koja postoje u brojnim evropskim zemljama.

Evo kako to izgleda u nekima od njih:

Portugalija

Južnoevropske zemlje posebno se trude da privuku stručnjake poreskim podsticajima. List Zidojče cajtung je to istražio na primeru Portugalije. Tamo se osobe s visokim prihodima i slobodnjaci koji mogu da rade iz bilo kog dela sveta, privlače jedinstvenom stopom poreza na dohodak od 20 odsto koja vredi deset godina. Normalno zaposleni plaćaju progresivni porez od 14,5 do 48 posto.

Uslov za primenu stope od 20 odsto je da radnici provode više od pola godine u Portugaliji i tamo rade. Na penzije, kao i prihode od kapitala ili dividendi, ovo pravilo se ne primenjuje. To je izazvalo nezadovoljstvo zemalja EU s visokim porezima na kapital, jer su bogati penzioneri počeli da se sele u Portugaliju.

To je samo jedna od nekoliko desetina reformskih mera kojima Portugalija želi da podstakne svoju privredu. Tako, na primer, i iznos poreza na dobit treba da se postupno smanji s 21 na 15 odsto.

Prema podacima agencije Rojters, 2022. godine je ukupno 74.000 ljudi koristilo povlašćenu poresku stopu. Pravilo od 20 dosto postoji u izmenjenom obliku od 2009. godine i bilo je zamišljeno kao jedna od mnogih mera za povećanje produktivnosti zemlje pod uticajem finansijske krize.

Španija

U susednoj Španiji takođe postoji snižena poreska stopa za radnike druge nacionalnosti. Ova „poreska stopa za strance" je viša nego u Portugaliji. Ovde se primenjuje pravilo prema kojem stručnjaci mogu da očekuju jedinstvenu poresku stopu od oko 24 odsto.

Italija    

Pravila u Italiji su vrlo komplikovana i zavise od mnogih detalja: koliko dugo ste već u zemlji, koliko zarađujete te od broja i starosti dece u domaćinstvu. Prema Itaksa-blogu (servis koji objavljuje „međunarodna poreska pravila jednostavnim riječima“), moglo bi - ali samo u optimalnim uslovima i zato retko – da se i do 90 posto prihoda oslobodi poreza.

Švedska

I zemlje Severne Evrope daju poreske olakšice. Studija informacionog centra za privredu Lajbnic ocenila je ove poreske olakšice kao delotvorne, ali ipak upozorava na negativni efekat za zemlje porekla jer mogu da podstaknu odliv mozgova.

U Švedskoj je 25 odsto prihoda oslobođeno poreza. Prema navodima konsalting-firme Ernst & Young, ta zemlja je 2024. godine čak povećala poreske podsticaje. Kvalifikovani ne-švedski zaposleni s prihodom od oko 10.000 evra mesečno sada moraju sedam, umesto pet, godina da oporezuju samo 75 posto prihoda.

Danska

U Danskoj posebno visokokvalifikovani stručnjaci, na primer naučnici, sedam godina plaćaju samo 27 odsto poreza na dohodak - plus socijalne doprinose. Drugi zaposleni s mesečnom platom od oko 10.000 evra plaćaju samo jedinstvenu poresku stopu od 32,84 odsto - iako je najviša poreska stopa u Danskoj - 53 odsto.

Holandija

I u Holandiji traženi stručnjaci mogu značajno da uštede na porezu. Tamo se primenjuje „pravilo od 30 odsto“ (što znači da je gotovo trećina prihoda oslobođena poreza) koje je atraktivno, ali i kontroverzno pa se stalno menja.

Pravilo je način da se postigne „poreska pravednost“, jer postoje mnoge mogućnosti individualnih poreskih prijava sa mnogo mogućnosti za odbitke.

Složena pravila pokazuju da se tu ne radi o masovnoj poresknoj olakšici - niti o namernoj „nagradi" kako bi se doseljenicima popunjavale praznine. Pravilo ima za cilj da prenese sistem neoporezivih naknada na određeno vreme na strance u Holandiji da bi im se olakšalo prilagođavanje. To je najvažnija razlika u odnosu na raspravu koja se vodi u Nemačkoj.