Nemačka vlada ima nameru da ove godine potroši 476.800.000.000 evra. Četristosedamdesetšest milijardi i osamsto miliona evra. Na to bi trebalo dodati i nove kredite od oko 39 milijardi. Ipak, čak i sa tolikom sumom Nemačka se pridržava tzv. „kočnice zaduživanja“ (Schuldenbremse), pravila koje je zapisano u Osnovnom zakonu (nemački Ustav) i za koje se čvrsto zalažu Liberali (FDP) i njihov ministar finansija Kristijan Lindner. Ipak, treba reći: tako je barem u predlogu.

Kada je reč o usvajanju tog predloga, niko ne očekuje nekakva iznenađenja, ni u poslaničkom (Bundestag), ni u pokrajinskom (Bundesrat) domu parlamenta. Sve bi trebalo da bude okončano početkom februara.

Naravno da je budžet odavno trebalo da bude dogovoren, ali veliku „rupu“ ostavila je odluka Ustavnog suda prošlog novembra po kojoj nije dozvoljeno da se ranije izdvojenih 60 milijardi evra za sanaciju posledica korone, a koje nisu bile potrošene, tek tako prebace u tekući budžet.

Svako mora i da dobije i da se odrekne

Zato je zadatak predstavnika vladajućih stranaka bio otežan. Ali je i zadovoljstvo postignutim tim veće: „Kao članovi koalicije, uprkos različitim gledištima, ali i okolnostima zbog brojnih kriza i teške početne situacije nakon odluke Ustavnog suda, ipak možemo da predstavimo jedan uravnoteženi budžet“, poručili su članovi tzv. Povereništva za budžet u sastavu: Denis Rode (SPD), Sven-Kristijan Kindler (Zeleni) i Oto Frike (FDP).

Prioriteti su oni koji su i dogovoreni u koalicionom sporazumu: socijalna pravda, podsticaji za privredu uz pomoć poreske politike, investicije u zaštitu klime, jačanje demokratije i međunarodne saradnje.

Novca, naravno, nikad dovoljno. Pogotovo kada iz računice izleti tako ozbiljna suma. Zato će se smanjivati razni oblici podrške. Doduše, dobra vest je da se može i bez 1,5 milijardi iz Zavoda za zapošljavanje, jer je vlada u Berlinu ipak i 2023. godinu uspela da okonča relativno uravnoteženo, tako da tu ima nešto dodatnog prostora.

Osim toga i planirano pooštravanje sankcija kada je reč o dodeljivanju socijalne pomoći biće ograničeno na dve godine. Vlada ujedno želi da u sledećim godinama izdvoji dodatnu milijardu za klimatski odgovarajuću stambenu novogradnju, kako bi podstakla građevinski sektor koji je u sve lošijem stanju.

„Još niste videli prave proteste“

Sad loše vesti: građani moraju da računaju na skuplje letove avionom – smanjuje se podrška za avionsko gorivo. Smanjuje se i podrška za veće izdatke za gorivo i grejanje, ukida se gornja zaštićena granica cene.

A tu je i ono što su poljoprivrednici (za sada uzaludno) tražili na nedavnim protestima: podrška, odnosno beneficije prilikom obračuna poreza za gorivo koje troše njihove mašine ipak se ukidaju. Ta vest je brzinom munje došla do predsednika Udruženja poljoprivrednika Joahima Rukvida koji već za sledeći ponedeljak najavljuje nove proteste. I to još veće. Ovo što se do sada u Nemačkoj moglo videti, bila je, kaže, „samo predigra“ za prave proteste.

Koalicioni partneri se dakle pridržavaju „kočnice dugova“, ali su ipak složili da postoji mogućnost da čitava računica bez novih zaduživanja padne u vodu. I to, kako kažu, ne zbog domaćih potreba, nego zbog međunarodne pomoći. S obzirom na izbore u SAD, može se dogoditi da će biti potrebno mnogo više pomoći za Ukrajinu, nego što Nemačka trenutno daje. U Berlinu kažu da su spremni i na tu mogućnost.

aš (ard)