Malik Junes iz Špejera u pokrajini Porajnje Palatinat naučio je nemački, uspešno završio studije prava i pronašao posao. A onda je taj rođeni Sirijac dobio ponudu iz snova: „Tamo gde radim dobio sam priliku da postanem državni službenik. Ali za to mi je bilo potrebno državljanstvo.“

Zahtev je podneo u novembru prošle godine u uredu za strance u Špejeru. No, uprkos višestrukim upitima, mesecima odatle nije dobijao nikakve informacije – a rok za prijavu kod poslodavca sve više se približavao.

„Nisam mogao da spavam, nisam mogao da se koncentrišem na zadatke. Nisam mogao ništa da radim, bio sam iscrpljen“, kaže Junes. Na kraju je angažovao advokata i tužio ured za strance u Špejeru. Ured je tek pre nekoliko nedelja reagovao na tužbu.

Čekanje i do godinu dana

Junesov slučaj samo je jedan od mnogih koji nastaju kao rezultat preopterećenosti ureda za strance. Anonimna anketa koju je javni servis SWR sproveo u više od 540 ureda za strance u Nemačkoj, pokazuje koliko je problem veliki. A i pre nego što su stigli prvi rezultati anketa, automatizovani i-mejl odgovor iz ureda za strance ukazuje na problem: „Zbog ukrajinske krize i velikog nedostatka osoblja, obrada zahteva za koje je potrebno da pravno budu pregledani traje između tri i šest meseci“, stoji u saopštenju. Kod nekih ureda to traje i do dvanaest meseci.

U istraživanju je učestvovalo 216 direktora ureda za strance iz 13 nemačkih pokrajina. On pišu sledeće: „Nedovoljno osoblja uz sve veći obim posla“, „Preopterećenost službenika“, „Velika fluktuacija i loše raspoloženje“. Ali i drastičnije: „Posao klijenata ponekad je ugrožen zbog preduge obrade, centar za zapošljavanje blokira finansijska sredstva“ i „mnogi zadaci ostaju neobavljeni, zbog čega nastaju ogromni zaostaci koji se teško mogu rešiti“.

Napadi na službenike

Oko situacije s nedostatkom kadra slažu se gotovo svi: 94 odsto učesnika ankete opisuje je kao „napetu“, većina čak kao „veoma napetu“. Kao glavni razlog za to, više od 70 odsto njih navodi nedostatak odgovarajućih kandidata, suviše malo ili sasvim nepopunjena mesta, ali i nedostatak prostora ili slabe plate. I šefovi su takođe na svojim granicama. Gotovo dve trećine njih kaže da u trenutnoj situaciji nemaju dovoljno vremena za obavljanje svoje menadžerske uloge.

Tokom proteklih pet godina, opterećenje se „povećalo“ ili čak „veoma povećalo“, kažu u svim od 216 ureda za strance koji su bili obuhvaćeni anketom. Trenutno je jedan od glavnih razloga rat u Ukrajini. Vlasti su poslednjih meseci morale da registruju hiljade izbeglica. Pre svega, a prema anketi, nove izmene zakona dovode do velikih opterećenja, izjavljuje više od 90 odsto upitanih.

Jasna većina šefova u uredima za strance izveštava takođe o povećanom pritisku na svoje službenike: 66 odsto njih navodi da su redovno (barem jednom mesečno) izloženi vređanju, 64 odsto govori o iskustvima sa „agresivnim ponašanjem“, a čak osam procenata izjavljuje da se redovno suočava sa „fizičkom agresijom“. Nedavno je tako u Vupertalu jedan 20-godišnji Sirijac nožem napao službenicu ureda za strance.

Ured za strance priznaje neuspeh

U slučaju Malika Junesa vlast otvoreno priznaje da su problemi sa nedostatkom zaposlenih doveli do kašnjenja. U izjavi za SWR se navodi: „Grad Špejer trenutno ima samo jednog službenika koji radi na zahtevima za dobijanje državljanstva, a čiji je broj u međuvremenu naglo porastao.“ Sada se, dodaju, ulažu napori da se otvori više radnih mesta.

Junes je na kraju ipak dobio državljanstvo na vreme. Nakon što je sud utvrdio propuste u uredu za strance, on ne mora da plaća ni sudske troškove koji su mu prvobitno bili nametnuti.

zi (tagesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.