Američki ministar spoljnih poslova Džon Keri posetio je u utorak (12.5.) Rusiju gde je jasno izjavio da bi sankcijama Zapada protiv Rusije u dogledno vreme mogao da biti kraj. Naravno, pretpostavka za to jeste da se održi primirje na istoku Ukrajine. U svakom slučaju, Keri, njegov ruski kolega Sergej Lavrov i ruski predsednik Vladimir Putin založili su se u Sočiju za „približavanje“ SAD i Rusije.

Samo nekoliko dana ranije, na proslavi godišnjice kraja Drugog svetskog rata u Moskvi, i nemačka kancelarka Angela Merkel založila se za rešenje problema sankcija „sa Rusijom, a ne protiv nje“. Nemački ekonomski dnevnik „Handelsblat“ u tim rečima vidi „poruku za svetski mir“ koja pruža nadu nemačkim privrednicima da bi sankcije u dogledno doba mogle da budu ublažene.

Ekard Kordes, predsednik Povereništva nemačke privrede za istok kaže da privrednici pažljivo prate te vesti iz sveta politike i da, koliko mogu, podstiču političare na pomirenja. „Poseta kancelarke Moskvi i ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera Volgogradu nekoliko dana pre toga su, iz našeg ugla, izuzetno dragocene mere u cilju izgradnje poverenja“, smatra Kordes.

6.400 nemačkih firmi u Rusiji

On ima utisak da svi ti susreti značajno doprinose ozbiljnom napretku mirovnog procesa koji je započet u Minsku i koji bi na kraju trebalo da krizu u Ukrajini reši na diplomatski način. Tome u prilog govori i podatak da su početkom maja formirane još četiri radne grupe za sprovođenje sporazuma iz Minska među kojima je i jedna za ekonomsku saradnju.

„Zahvalni smo kancelarki što se u Moskvi još jednom založila za zajednički ekonomski prostor Evropske unije i Rusije“, izjavio je Kordes. „Samo kontinuiranim razgovorom uspećemo da izađemo iz stanja trajnog političkog i ekonomskog sukobljavanja i krize koja opterećuju Nemačku, Rusiju, ali i Ukrajinu, i koja je dovela do masovnog pada trgovinske razmene.“

Mada je Rusija za nemačku privredu samo jedno u nizu svetskih tržišta, to nikako ne znači da ta zemlja nije važna. Prema podacima lista „Handelsblat“, u Rusiji je aktivno oko 6.400 nemačkih preduzeća i u mnogima od njih polako se budi optimizam. U martu je, recimo, Opel obustavio rad u svom pogonu u Sankt Peterburgu, ali o takvim merama više niko ne govori.

Kriza još nije završena...

„Rusija je bila i ostala važna za nemačku automobilsku industriju“, upozorava Karl Krauze, predsednik Upravnog odbora firme „Kiken“ koja proizvodi delove za automobilsku industriju. Slično misle i u drugim privrednim granama – mašinogradnji, prehrambenoj industriji, građevinarstvu, sve do trgovačkog koncerna „Oto“. Svi oni žele da ostanu u Rusiji i nadaju se boljim vremenima.

To takođe potvrđuju i rezultati ankete koju je provela „DZ Bank“ (financijska institucija nastala spajanjem banaka Rajfajzen i Folksbank) na uzorku od 1.500 odgovornih osoba u nemačkoj privredi. Ali još uvek se oseća i oprez. Kriza u Ukrajini, iako oružje trenutno možda ćuti, ugrožava mogućnost da u nemačkoj privredi zavlada „još bolje raspoloženje“, objašnjava Štefan Cidler, predsednik odeljenja za poslovne mušterije DZ Banke. U svakom slučaju jedno je jasno: firme ne žele da se povuku iz Rusije.

Ekonomsku saradnju nisu otežale samo sankcije, već i njihove posledice. Nagli pad ruske valute za oko 40 odsto od prošlog decembra stvorio je nemoguće uslove za poslovanje nemačkih preduzeća u Rusiji, ali od aprila se i rublja oporavila za desetak procenata. Povrh toga, stabilizovala se cena nafte što je od presudne važnosti za Rusiju kao zemlju-izvoznicu tog energenta.

„Politika na prvom mestu“

Rusija, dakle, ponovo ima mogućnost za uvoz, što se odmah odražava i na nemačke izvoznike: „Stanje ni izdaleka nije tako dramatičnim kakvo je bilo pre samo nekoliko meseci“, smatra i direktor „Bejersdorfa“ nakon što je taj proizvođač kozmetike iz Hamburga objavio poslednji kvartalni izveštaj o poslovanju. U njemu se vidi da je promet na istoku Evrope povećan za 9,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to pre svega zbog poslovanja sa Rusijom i Ukrajinom.

Ipak, pre svega u većim nemačkim firmama, oprez je još uvek veći od optimizma. Nemačka privredna komora BDI, Dojče banka i Institut za istraživanje srednjeg preduzetništva sproveli su istraživanje među 400 najvećih firmi koje je pokazalo da 67 odsto njih očekuje još veći pad prometa s Rusijom zbog sankcija protiv te zemlje. Privrednicima se to, naravno, ne dopada, ali oni razumeju da je to u određenim okolnostima neophodno, objasnila je kopredsjednica BDI Ingeborg Nojman. Ona je u saopštenju ponovila stav Komore: na prvom mestu je politika i zato sarađujemo u sprovođenju sankcija.