Opozicioni demohrišćani (CDU/CSU) saopštili su da su propali pregovori sa saveznom vladom u Berlinu oko zajedničke reforme politike prema migracijama. Predstavnici CDU/CSU i vladajuće tzv. „semafor-koalicije“ (SPD, Zeleni, FDP) na konsultacijama u Berlinu nisu uspeli da postignu dogovor, potvrdio je pregovarač Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Torsten Fraj.

Dodao je da se zbog toga razgovori u tom formatu neće nastaviti. „To je sada nepotrebno“, naglasio je Fraj. Pregovori su prekinuti bez usvajanja konkretnih mera.

Predsednik CDU Fridrih Merc, nakon okončanja sastanka, oštro je kritikovao kabinet Olafa Šolca: „Savezna vlada je očito interno beznadežno posvađana i ne može da se dogovori oko delotvornih mera“, rekao je on za tabloid „Bild“. „Semafor kapitulira pred izazovom nelegalnih migracija“, napisao je on nakon toga na platformi Iks. Još je dodao da je „savezna vlada nesposobna za delovanje i bez vođe“.

Šta sad vlada planira?

Demohrišćani su pre početka samita u Berlinu kao preduslov za učešće na sastanku naveli da se na njemu mora razgovarati i o sveobuhvatnom odvraćanju na granicama.

Nakon sastanka, nemačka vlada je saopštila da je sa žaljenjem prihvatila odluku CDU/CSU o prekidu konsultacija o zajedničkim merama. „Mi smo spremni da nastavimo razgovore“, izjavio je savezni ministar pravde Marko Bušman (FDP).

Što se tiče mera s ciljem smanjenja nelegalnih migracija, savezna vlada je spremna da uradi sve što je moguće u okvirima nacionalnog i evropskog prava – ali zahtev stranaka CDU/CSU po pitanju paušalnog odvraćanja ljudi na samoj granici nije u tim okvirima, rekao je ministar: „Ne može se od savezne vlade zahtevati da deluje u suprotnosti sa pravom“, naglasio je.

Savezna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni), koja je takođe učestvovala na samitu, rekla je da demohrišćani nisu hteli „dalje da razgovaraju“.

Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) u međuvremenu je predstavila katalog mera kojima savezna vlada želi da ograniči migracije u Nemačku.

Plan za smanjenje nelegalnih migracija

Fezer je predstavila detalje postupka koji bi ubuduće trebalo da se praktikuje na području uz nemačke granice. Osnovni cilj tih mera jeste odvraćanje migranata od ulaska u Nemačku, odnosno brzo vraćanja tih ljudi u nadležnu članicu EU – u slučaju potrebe i uz primenu prisilnih mera poput hapšenja. To bi bilo u skladu s važećim nacionalnim zakonodavstvom, ocenila je Fezer.

Kako bi dakle taj postupak funkcionisao u praksi? Savezna policija bi ubuduće, u slučaju da neka osoba na granici izrazi želju za podnošenjem zahteva za dodeljivanjem azila u Nemačkoj, trebalo da proveri da li je za postupak provere prava na azil nadležna neka druga članica EU? Osobe koje žele da podnesu zahtev za dobijanje azila bi trebalo da budu ispitane na licu mesta, a u identifikaciji osobe bi trebalo da pomogne i Eurodac, evropska baza podataka za identifikovanje ljudi.

Na kraju bi nemačka Savezna policija kod nadležnog suda mogla da zatraži izdavanje naloga za hapšenje, pod uslovom da ima dovoljno kapaciteta za smeštaj uhapšenih osoba. Tako bi trebalo da se spreči da se ta osoba „izgubi“.

Nemački Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF) mogao bi da pokrene ubrzani „Dablinski postupak“, s ciljem da se osoba s tog mesta prebaci nazad u onu državu EU koja je nadležna za postupak azila. Boravak u nekoj „ustanovi“ bi trebalo da omogući da se u svako vreme ima „pristup“ dotičnoj osobi, tvrdi se.

Potreban „stvarni zaokret“ u migrantskoj politici

Taj model bi bio kompatibilan s nacionalnim zakonodavstvom, ocenila je ministarka Fezer. Predlozi savezne vlade po pitanju vraćanja tražilaca azila na nemačkim granicama nisu dovoljni, rekao je pregovarač demohrišćana Fraj. Ono što je stavljeno na sto ne odgovara očekivanjima demohrišćana, dodao je. Ministar policije pokrajine Hesec Roman Pozek (CDU) dodao je da je neophodan „stvarni zaokret u migrantskoj politici“. Prema njegovom mišljenju, „semafor-koalicija“ na to nije spremna.

U Nemačkoj se diskusija oko politike azila i migracija zahuktala nakon nedavnog islamistički motivisanog napada u Zolingenu. Opozicioni demohrišćani od vlade kancelara Olafa Šolca u više navrata su zahtevali rigoroznije mere s ciljem smanjenja nelegalnih migracija, odnosno mere koje bi uticale na povećanje bezbednosti u zemlji. Za napad u Zolingenu, u kojem je ubijeno troje ljudi, osumnjičen je jedan Sirijac, koji je još prošle godine trebalo da napusti Nemačku. Međutim, deportacija u Bugarsku, u kojoj je prvi put stupio na tlo EU, je propala.

dw/sm (dpa/rtr/tagesschau/heute/ap