Cilj kritičara nemačke korona-politike bio je optimističan: 30 odsto glasova nameravale su da osvoje pristalice nove stranke „Die Basis" („Baza") na saveznim parlamentarnim izborima. Njihov program ukratko: dosta je obaveznog nošenja maski, ukinuti sve korona-restrikcije, protivljenje vakcinisanju protiv korone. 

Na kraju su osvojili 1,4 odsto glasova. Skroman rezultat je u krugovima bliskim toj stranci „rasplamsao" širenje teorije zavere o – izbornoj prevari, tvrdi berlinski institut Cemas, koji na društvenim medijima prati i analizira širenje teorija zavere odnosno antisemitizma. 

"U okviru ankete na Telegramu do sada je učestvavalo 65.000 ljudi, od toga je njih 95 odsto glasalo za tu teoriju”, navodi berlinski institut na svom Tviter kanalu. U istraživanju Cemasa se navodi da nema dokaza za tvrdnje o izbornoj manipulaciji, odnosno da se radi o istoj šemi kao i nakon izbornog poraza bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. 

700.000 evra od države 

Stranka "Baza" nije uspela da uđe u Bundestag, ona tako ostaje politički irelevantna. Ali na izborima je ipak ostvarila uspeh: za svaki osvojeni glas na saveznim izborima, ta stranka će od države dobiti po jedan evro „subvencije”, radi se ukupno o 700 hiljada evra. Tako je to regulisano Zakonom o finansiranju stranaka u Nemačkoj. 

To je novac koji odlazi u sve opasnije vode, tvrde brojni posmatrači. Iz redova samoproglašenih Kverdenkera (Querdenker - onaj koji razmišlja drugačije) proteklih meseci bilo je sve više opasnih napada. 

Tragični vrhunac je bila smrt jednog radnika na benzinskoj stanici u pokrajini Porajnje-Palatinat. On je upozorio mušteriju da stavi zaštitnu masku, i taj čovek je mladog radnika kasnije ubio iz vatrenog oružja. Počinitelj je kasnije policiji rekao da odbacuje mere uvedene kako bi se suzbio korona-virus. 

Napadi na novinare 

Taj slučaj je samo vrhunac čitave serije nasilnih incidenata tokom proteklih meseci. Nekoliko centara za vakcinisanje i institut Robert Koh, koji je u Nemačkoj zadužen za nadzor pandemije, bili su cilj napada – podmetanjem vatre ili uz pomoć eksplozivnih sprava. Znatno se povećao i broj napada na službena lica Nemačke železnice, koji u vozovima kontrolišu da li putnici nose zaštitne maske ili ne. 

„Sasvim nove dimenzije" 2020. godine je doseglo i nasilje prema novinarima, tvrde Reporteri bez granica. Većina napada se dogodila tokom protesta protiv korona-mera. 

Direktorka Cemasa Pija Lamberti kaže da je baš i ne iznenađuje eskalacija. U intervjuu za list "Tagesšpigel" je istakla: "Ideolozi te scene kontinuirano forsiraju dehumanizaciju. A to znači da se tobožnjim neprijateljima negira ljudskost.” Baš kao i drugi stručnjaci, i ona upozorava na mogućnost dalje eskalacije nasilja. 

 Društvene mreže 

Mržnja i huškanje se šire prvenstveno na društvenim medijima. Pogotovo na platformi Telegram, koji je postao velika bina za one koji negiraju koronu, za njihovu antisemitsku propagandu, lažne informacije i maštanja o sprovođenju nasilja. Naučnici sa Univerziteta Pasau su detaljnije istražili tu scenu. Analizirali su 1.800 postova uticajnih korona-kritičara u Nemačkoj. „Bacili smo pogled u duboki ponor”, tim mračnim rečima voditelj studije Ralf Holfeld opisuje projekat. 

Pogotovo na Telegramu su, kaže Holfeld, brojne objave „brutalna mešavina prekrajanja istorije, ponižavanja, huškanja, pozivanja na pobunu i antisemitizma." Ono što je posebno alarmantno: kod svakog trećeg slučaja istraživači su pronašli konkretne pozive na preduzimanje određenih radnji – uglavnom protiv državnih mera. 

Milje ideologa zavere je pritom prilično šarolik. Sociolog Oliver Nahtvaj je u okviru korona protesta vodio 1.150 intervjua sa učesnicima tih okupljanja. On kaže da se kod protesta radi o pokretu koji je „delom levičarski, ali naginje prema desno.” 

Ograničenje umesto dijaloga 

Kako bi se sprečila dodatna eskalacija huškanja i mržnje, stručnjaci od nemačke politike zahtevaju jasnije distanciranje od ideologa teorija zavere. Pija Lamberti recimo smatra da je pogrešno to što je rekao Armin Lašet, kancelarski kandidat demohrišćana (CDU/CSU) – on smatra da sa takozvanim „Kverdenkerima” mora da se razgovara". 

U jednom intervjuu za bavarski javni servis BR ona je rekla: "Ono što nam je potrebno je brzo procesuiranje kaznenih dela." U prošlosti su se naime pre svega novinarke i novinari često žalili na činjenicu da policija baš i ne shvata preterano ozbiljno napade na njih tokom korona-protesta. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu