Radi se o egzistencijalnim brigama. Mnoge Jevrejke i Jevreji u Nemačkoj pitaju se „da li će u budućnosti u Nemačkoj biti moguć slobodan i bezbedan život za Jevreje“, kaže Danijel Botman, generalni direktor Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj.

Centralni savet, kako dodaje, na osnovu anketa sprovedenih u jevrejskim zajednicama, zna da mnogi njihovi članovi danas žive u strahu da ih na ulici, u javnom prostoru, „prepoznaju“ kao Jevreje. I zato manje ljudi nego ranije učestvuje na priredbama jevrejske zajednice, kaže.

Podaci iz Godišnjeg izveštaja Saveznog udruženja za istraživanje i informisanje o antisemitizmu (RIAS) za 2023. godinu jasno pokazuju dimenzije mržnje prema Jevrejima. Stručnjaci su naime registrovali porast broja antisemitskih incidenata u prošloj godini – za više od 80 odsto, odnosno ukupno 4.782. RIAS je osnovan 2018. i ovo je rekordan broj antisemitskih incidenata koje je to udruženje zabeležilo do sada. „Antiizraelski aktivizam“ je mnogo češće nego do sada uzrok, odnosno motiv antisemitskih incidenata – on se učetvorostručio (sa 157, na 595).

Samo između 7. oktobra 2023. (prvog dana Hamasovog terorističkog napada na Izrael) i kraja prošle godine, RIAS registrovao više incidenata nego u kompletnoj 2022. godini – 2.787, odnosno 32 antisemitski motivisana incidenta dnevno. Većinom su se oni, bez obzira da li se radi o konkretnim pretnjama ili samo o išaranim zidovima, dogodili na ulici, odnosno na internetu.

Rigoroznije kazne?

S obzirom na znatan porast broja antisemitskih napada, poverenik savezne nemačke vlade za borbu protiv antisemitizma, Feliks Klajn, insistira na konkretizaciji sankcija u krivičnom pravu. Zakonodavac bi, kaže, morao da sankcioniše pozive na uništavanje drugih država, odnosno da čak i „kodirani“ (prikriveni) antisemitizam tretira kao huškanje naroda. Klajn se izričito zalaže za još jedan konkretan politički potez, koji nema mnogo veze s krivičnim pravom: on naime smatra „hitno potrebnim da se u škole uvede obavezan predmet ’odnos prema medijima i medijska kompetencija’“.

Slično u razgovoru za DW navodi i predsednik Sindikata nemačke policije Johen Kopelke. Razvoj situacije po pitanju antisemitizma je „izuzetno zabrinjavajući“, kaže on i upozorava da je stepen ugroženosti za Jevreje i Jevrejke u Nemačkoj nakon 7. oktobra „veći nego ikada pre“.

Kopelke se zalaže za to da se antisemitski motivisano izražavanje simpatija „ponovo kažnjava“, odnosno da se ojača „kompletna struktura pravne države“. Slično kao i Klajn, i Kopelke naglašava značaj obrazovanja. Ta važnost se u borbi protiv antisemitizma „ne može dovoljno jasno naglasiti“. Obrazovanje je podjednako važno kao i prevencija, smatra Kopelke.

Dan ranije, Savez protiv antiislamskog i antimuslimanskog raspoloženja (Claim) predstavio je izveštaj u kojem stoji da se broj antimuslimanskih napada, pretnji i slučajeva diskriminacije u 2023. više nego udvostručio u odnosu na višegodišnji prosek. Broj napada je, tvrdi se, porastao sa oko 900 (2022.) na 1.926 (2023.) Antimuslimanski rasizam „postao je salonski, više nego ikada ranije“, a on stiže „zaista iz samog centra društva“, kaže Rima Hanano, direktorka Saveza.

Alarmantne brojke objavila je i poverenica savezne vlade za borbu protiv diskriminacije Ferda Ataman. Njezinoj kancelariji se, kako kaže, prošle godine javilo 10.772 ljudi zbog slučajeva rasizma ili diskriminacije – što je oko 20 odsto više nego u 2022.

Rasizam u centru društva

Na sva tri događaja se spomenuo pojam „centar društva“. U samom centru društva danas, za razliku od pre nekoliko godina, egzistira antisemitizam, egzistira antimuslimanska diskriminacija, ali i otvoreni rasizam, tvrdi se. Klajn, koji je već šest godina poverenik nemačke vlade za borbu protiv antisemitizma, kaže da „borba protiv jedne vrste diskriminacije“ ne smije biti važnija „od borbe protiv neke druge vrste“. I dodaje: „Mi moramo da gradimo saveze.“

Sličnim rečima, ali ipak mnogo jasnije Ataman je opisala društveno i političko raspoloženje u Nemačkoj, odnosno jačanje desnog ekstremizma. Porast podrške desno-ekstremnim strankama „očigledno je intenzivirao i diskriminaciju u zemlji“, smatra ona. Takva vrsta isključivanja se događa „otvorenije, direktnije i intenzivnije, i izgleda da se to sve slobodnije manifestuje, da kočnice popuštaju“. Njeno objašnjenje za takav razvoj: milioni ljudi u Nemačkoj „upravo osećaju strah po pitanju svoje budućnosti“. I te brige se moraju ozbiljno shvatiti, napominje Ataman.

Pritom je Ataman, koja je u svom radu nezavisna od savezne vlade Nemačke, u taj aspekt izričito uključila i strahove na jevrejskoj strani. Ta nekadašnja novinarka požalila se da se savezna nemačka vlada nije uhvatila u koštac s temeljitim „remontom“ Zakona o borbi protiv diskriminacije iz 2006, što je cilj koji je zapravo bio definisan koalicionim sporazumom aktuelne „semaforske koalicije“ (SPD, Zeleni, Liberali). Još uvek se, kaže Ataman, ljudi u Nemačkoj mogu diskriminisati samo zato što je ta osoba – np. Izraelac. I to ona želi da promeni. Državljanstvo ne sme, upozorava Ataman, da bude kriterijum za diskriminaciju.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku