Generalni sekretar NATO Mark Rute bio je pun reči hvale nakon što je kao gost prisustvovao sednici savezne nemačke vlade: „Nemačka predvodi i Nemačka ispunjava očekivanja“, rekao je novinarima u Bendlerbloku, sedištu Ministarstva odbrane u Berlinu. Vlada se obično sastaje u sedištu kancelara, Kancleramtu, ali je sednicu ove srede održala tamo. To je bilo prikladno mesto s obzirom na temu: pripreme za samit NATO u Ankari 7. i 8. jula.

Rute je istakao podršku Nemačke Ukrajini i pohvalio posvećenost Bundesvera zaštiti baltičkih zemalja od potencijalne ruske agresije. Naravno, diskusija se vodila i oko finansiranja. Rute je plan nemačke vlade da do 2029. poveća izdatke za odbranu na 3,5 odsto BDP opisao kao „izvanredno dostignuće“ koje zahteva političku hrabrost i odlučnost.

Zaista, nemački vojni budžet raste do neviđenih razmera (vidi grafiku ispod) – raste na preko 108 milijardi evra ove godine, a do 2029. dostići će oko 152 milijarde evra. „Nemačka će dostići cilj od 3,5 odsto dogovoren u Hagu prošle godine već 2029. – mnogo godina pre vremenskog roka koji je dogovorio NATO u celini“, naglasio je kancelar Fridrih Merc (CDU) nakon sednice vlade.

Na samitu u Hagu, NATO je postavio 2035. kao ciljnu godinu. Do tada se očekuje da sve države članice troše pet odsto svog nacionalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu – i to 3,5 odsto direktno na oružane snage, a 1,5 odsto na infrastrukturu vezanu za odbranu. Da bi se postigao taj cilj, nemačka vlada mora u značajnoj meri da se zaduži i ujedno da smanji potrošnju u drugim oblastima.

Katalizator svega toga bio je zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da Evropljani preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost – umesto da se udobno oslanjaju na SAD, članicu NATO s najmoćnijom vojskom. Otada se ispostavilo da SAD nameravaju značajno da smanje svoj vojni doprinos NATO. To se tiče ključnih kapaciteta kao što su tankeri za dopunu gorivom u vazduhu, borbeni avioni i ratni brodovi. Time SAD dodatno povećavaju pritisak na Evropljane da preuzmu veći deo tereta unutar Alijanse.

Kancelar Merc: Saradnja s Amerikancima na ravnopravnoj osnovi

Podela tereta između Evrope i SAD biće ključna tema na samitu NATO u Ankari. „NATO jeste i ostaće transatlantski savez, ali tu nam je potrebna i ravnoteža“, naglasio je Rute u Berlinu. Kancelar Merc je poručio: „U sledeću nedelju ulazimo sa samopouzdanjem, govoreći Amerikancima: Vi zavisite od nas, a mi zavisimo od vas.“ Cilj je, po Mercu, da se s američkom administracijom sarađuje na ravnopravnoj osnovi.

Očekivanja od Evropljana – a posebno od Nemačke – zato su velika. Ipak, sam novac nije dovoljan: Bundesveru i dalje nedostaje osoblje potrebno za ispunjavanje zahteva NATO. Postoje i nedostaci u vojnoj infrastrukturi. Shodno tome, tokom sastanka u Ministarstvu odbrane u Berlinu, vlada je usvojila nekoliko zakona osmišljenih da ojačaju Bundesver. Te mere imaju za cilj ubrzanje izgradnje vojne infrastrukture, uključujući dodatne kasarne, poligone za obuku jedinica i skladišta municije.

Novi zakon: Vežbe rezervista postaju obavezne

Takođe se prilagođava i razvoj rezervnih snaga: cilj je da do 2035. godine bude dostupno 200.000 rezervista spremnih za borbu. To je ambiciozan cilj – od 2025. godine samo nešto više od 60.000 rezervista je „raspoređeno“ – odnosno dobili su tačan raspored za određene dužnosti u rezervi. Potencijal je, međutim, daleko veći: stotine hiljada vojnika služilo je u Bundesveru tokom poslednjih nekoliko decenija – to je period do 2011. tokom kojeg je bila na snazi obavezna vojna služba za muškarce. U budućnosti će ponovo biti moguće obavezati rezerviste da učestvuju u vojnim vežbama; a poslodavci bi tada bili obavezni da im u tu svrhu odobre odsustvo.

Broj aktivnih vojnika takođe će porasti: sa trenutnih oko 185.000, na najmanje 260.000 do sredine 2030-ih. Za sada se Bundesver oslanja na intenzivne napore za regrutovanje, kako bi pronašao dovoljno dobrovoljaca. Ministarstvo odbrane do sada je u ovoj godini prijavilo oko 11.000 novih regruta svih rodova, što je povećanje od 13 procenata u poređenju s istim mesecom prošle godine. Ukoliko se ne pronađe dovoljan broj dobrovoljaca, očekuje se da će već 2027. godine biti doneta odluka o povratku na obaveznu vojnu službu.

Verovatno neće biti pomorske misije u Ormuskom moreuzu

Rat sa Iranom takođe je bio tema na konferenciji za novinare u Berlinu – jer to utiče i na Bundesver. Nemačka mornarica pristala je da pod određenim uslovima pomogne u čišćenju mina u Ormuskom moreuzu. U tom cilju, dva plovila Bundesvera – brod za traženje mina i brod za snabdevanje –iz predostrožnosti su raspoređena u luku Džibuti na Rogu Afrike. Trenutno su tamo, „ali neće čekati unedogled“, objasnio je ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD).

Kaže da u ovom trenutku ne vidi da će se dogovor brzo postići, što bi „nam omogućilo da uđemo u Ormuski moreuz radi čišćenja mina“. Iran je u utorak jasno odbio Francusku u vezi s takvom misijom. „Prema tome, to uopšte nije na vidiku“, objašnjava nemački ministar.

On će, kaže, doneti odluku „na vreme“ ovog leta i napominje da bi, ako dođe do krajnjih granica, „naši vojnici radije proveli leto na 40 stepeni u Berlinu, nego u Džibutiju, na temperaturama od skoro 50 stepeni Celzijusa“, rekao je Pistorijus, aludirajući na toplotni talas koji je poslednjih dana zahvatio Nemačku.