1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka se boji Hezbolahovih „usamljenih vukova“

Julijan Feldman NDR
11. decembar 2024.

Libanska teroristička milicija Hezbolah sve je aktivnija u Nemačkoj, pokazuje istraživanje nemačkih novinara. Ured za zaštitu ustavnog poretka upozorava na opasnost koju predstavljaju radikalizovani pojedinci.

Plava džamija u Islamističkom centru Hamburg, koji je zabranjen jer je, između ostalog, podržavao Hezbolah
Plava džamija u Islamističkom centru Hamburg, koji je zabranjen jer je, između ostalog, podržavao HezbolahFoto: Daniel Bockwoldt/dpa/picture alliance

Simpatizeri libanske terorističke organizacije Hezbolah u Nemačkoj mogli bi da počine teška krivična dela nasilja, upozorava Torge Keler, šef Ureda za zaštitu ustavnog poretka u Bremenu, u intervjuu za politički magazin „Panorama 3“, nemačkog javnog servisa NDR.

On ističe da rat na Bliskom istoku izaziva „emocionalizaciju“ pristalica Hezbolaha. Ona bi mogla da dovede do radikalizacije pojedinaca koji bi, za razliku od ranije prakse, mogli da pomisle da bi trebalo i da deluju u Nemačkoj ili u nekim drugim evropskim zemljama, strahuje Keler. To su tzv. „usamljeni vukovi“ čije je ponašanje teško predvideti i još teže kontrolisati.

Prema Kelerovim rečima, Ured za zaštitu ustavnog poretka uočio je da su se neki simpatizeri Hezbolaha, nakon smrti dugogodišnjeg vođe Hasana Nasralaha krajem septembra, otvoreno identifikovali s njim. Do sada su se pristalice Hezbolaha, koji je u Nemačkoj klasifikovan kao teroristička organizacija, uglavnom krili, napominje Keler.

S obzirom na eskalaciju na Bliskom istoku, ne može se isključiti mogućnost nasilnih napada na izraelske i jevrejske ciljeve u Evropi, posebno od strane pojedinaca ili malih grupa, saopštio je Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka na upit NDR-a.

Okupljanje u Libanu povodom smrti vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha, koji je ubijen u izraelskom vazdušnom napaduFoto: Mohammed Zaatari/AP/picture alliance

Državni terorizam u ime Irana

Ured za zaštitu ustavnog poretka takođe smatra mogućim i dela državnog terorizma u ime Irana. Zbog eskalacije na Bliskom istoku „ozbiljno moramo da računamo s tim da Iran neće oklevati da koristi sve aktere koji su mu dostupni“, navodi Keler. Među takvim akterima, osim pristalica Hezbolaha, nalaze se i pripadnici organizovanog kriminala. „Tamo važi pravilo: cilj opravdava sredstvo“, podseća Keler. Šiitsko-islamistička organizacija Hezbolah osnovana je 1982. godine uz podršku Irana i sve do danas uživa njegovu podršku.

Pokušaji napada i nabavka dronova

Još pre dve godine navodni simpatizer Hezbolaha pokušao je da počini antisemitski motivisani napad u ime Irana. Nemačko-iranski državljanin osuđen je jer je u novembru 2022. planirao da podmetne požar u sinagogi u Bohumu. Prema informacijama NDR-a, istražitelji su na njegovom računaru pronašli fotografije s Hezbolahovim simbolima i sliku Nasralaha. Osuđeni je pred sudom negirao antisemitske motive. Prema zaključcima Višeg zemaljskog suda u Diseldorfu, pokušaj napada bio je naručen od strane iranskih državnih institucija.

Nemačku je Hezbolah dugo smatrao samo mestom za povlačenje na sigurno, ali to se sada promenilo. Prema Saveznom uredu za zaštitu ustavnog poretka, Hezbolah sada koristi Nemačku kao „operativni prostor“ za „strateške i logističke svrhe“, uključujući i prikupljanje donacija i nabavku vojno relevantnih sredstava.

Bivši šef zabranjenog Islamističkog centra Hamburg Mohamad Hadi Mofateh morao je da napusti NemačkuFoto: Christian Charisius/dpa/pciture alliance

U jednom takvom slučaju u Donjoj Saksoniji, sredinom jula, Savezni kriminalistički ured uhapsio je Libanca Fadela Z. u Zalcgiteru. On je, prema navodima, za Hezbolah nabavljao delove za dronove, a trebalo je da oni budu izvezeni u Libanon. Fadel Z. je u istražnom zatvoru, a njegov advokat nije želeo da komentariše optužbe.

Fadel Z. je navodno delovao u mreži s drugim simpatizerima Hezbolaha u Evropi. Istovremeno s njegovim hapšenjem španska policija uhapsila je i trojicu drugih osumnjičenih i zaplenila delove za stotine vojnih dronova.

Hezbolahove mreže u Nemačkoj

Pristalice Hezbolaha okupljaju se u kulturnim udruženjima libanskih migranata i šiitsko-islamističkim džamijama. Prema istraživanju novinara emisije „Panorama 3“, nemačke službe bezbednosti identifikovale su više od 30 udruženja širom zemlje kao „bliske Hezbolahu“. Vlasti procenjuju da u Nemačkoj postoji više od 1.300 pristalica Hezbolaha, a najviše u Severnoj Rajni-Vestfaliji, Donjoj Saksoniji, Hamburgu i Berlinu.

Zabrana šiitsko-islamističkog „Islamskog centra Hamburg“ (IZH) u julu ove godine bila je opravdana činjenicom da je IZH finansijski i organizaciono podržavao Hezbolah, saopštilo je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova. „Različite aktivnosti IZH pokazale su da podržava vojno-političku dimenziju takozvane ’osovine otpora’, a posebno savez s terorističkim Hezbolahom“, izjavio je portparol Ministarstva.

Racija u džamiji Al Iršad u Berlinu zbog sumnje na saradnju s HezbolahomFoto: Christoph Soeder/dpa/picture alliance

Istrage u Hanoveru

U regionu Hanovera Savezno državno tužilaštvo istražuje mrežu navodnih članova Hezbolaha. Pet osoba osumnjičeno je za članstvo u toj libanskoj terorističkoj organizaciji. Prema istraživanjima novinara „Panorame 3“, istrage su usmerene na vodeće osobe iz udruženja Salman-Farsi džamije u Langenhagenu i udruženja „Bratska zajednica“ u Hanoveru.

Prošle nedelje uhapšen je jedan od osumnjičenih, Fadel R, za kojeg se sumnja da je u Libanu bio obučen kao visoki kadar Hezbolaha. U jednom periodu bio je član uprave Salman-Farsi džamije.

U junu je prvi put jedan nemački sud osudio pristalice Hezbolaha zbog članstva u stranoj terorističkoj organizaciji. Viši zemaljski sud u Hamburgu osudio je bivšeg predsednika sada zabranjene „Al-Mustafa zajednice“ u Bremenu, Abdula V. i propovednika Hasana M. na višegodišnje kazne zatvora. Presuda protiv Abdula V. je pravosnažna, dok je Hasan M. uložio žalbu.