Popis stanovništva koji se u Nemačkoj sprovodi ove godine je nešto poput „popisa u supermarketu“, kaže Štefan Ditrih u razgovoru za DW. On je tehnički rukovodilac projekta za popis stanovništva 2022. u Saveznom zavodu za statistiku. On i njegov tim od 50 ljudi su kreatori modela za poduhvat koji počinje ove nedelje (15. maj).

Prikupljeni podaci namenjeni su otkrivanju ekonomske, demografske i socijalne strukture društva u i pružanju informacija o tome gde postoji potreba za političkim delovanjem.

Poslednji popis stanovništva 2011. godine otkrio je neke iznenađujuće činjenice. Tako se recimo pokazalo da u Nemačkoj živi oko 1,5 miliona ljudi manje nego što se pretpostavljalo. Popis je potom trebalo da se održi prošle godine, u redovnom desetogodišnjem ciklusu, ali je odložen za ovu godinu zbog pandemije.

Popis za demokratiju

„Treba da znamo tačan broj stanovnika, na primer za formiranje izbornih jedinica i određivanje raspodela glasova u Saveznom veću, Bundesratu“, kaže Ditrih. Broj mesta koje neka pokrajina dobija u tom gornjem domu nemačkog parlamenta zavisi od broju stanovnika u njoj.

Popis počiva na evropskom zakonodavstvu. Stoga su mnoga pitanja unapred definisana. O ostalima odluku donosi nemački parlament Bundestag, a ne statističari, objašnjava Ditrih.

Takvo je recimo pitanje o životnim uslovima. U Nemačkoj ne postoji jedinstveni registar koji beleži ukupan broj stanova i zgrada. Zato statističari – u ime politike – žele na tom području dobiti detaljnije podatke. Jer odavno je jasno: u Nemačkoj nedostaje stanova.

Novost je da se po prvi put ispituju i visina kirije ili zašto je neki stan prazan, kao i vrsta grejanja. „Svima je jasno da je ovo pitanje vrlo aktuelno i da će pomoći u boljem planiranju“, kaže Ditrih.

Ko se intervjuiše?

Ovo nije potpuni popis svih 83 miliona ljudi koji žive u Nemačkoj. To nije potrebno jer statističari veliki deo podataka imaju na raspolaganju u postojećim registrima, recimo registru o prijavi boravka. Tamo je zabeleženo ko gde živi.

Detaljnije će biti anketirano oko 10,3 miliona ljudi, a na prikupljanju podataka će biti angažovano oko 100.000 anketara. Zavod za statistiku pokušava da anketiranje na licu mesta svede na najmanju moguću meru, objašnjava Ditrih. Puno podataka ispitanici mogu poslati elektronskim putem. Ali učešće u popisu je zakonski obavezujuće: ko odbije, plaća kaznu od 300 evra.

Pri tom se ne moraju davati podaci recimo o ​​stanju na bankovnom računu ili o tome koji televizijski kanali se gledaju u kući. Ali traže se podaci kao što su pol, bračno stanje i datum rođenja. Tu su i detaljniji upiti o zanimanju, stepenu obrazovanja, nacionalnosti i stambenoj situaciji. Osim toga, svih oko 23 miliona vlasnika nekretnina trebalo bi da daju podatke o stanovima i zgradama.

Skandinavci to rade bolje

Ali čemu uopšte obilazak ljudi u stanovima i kucanje na vrata u doba digitalizacije i sveobuhvatnog prikupljanja podataka? Razlog je u činjenici što se u Nemačkoj ne prikupljaju svi važni podaci putem postojećih registara. Time je Nemačka – na međunarodnom planu – u sredini.

Najnaprednije u tom smislu su skandinavske zemlje. Tamo postoji jedinstveni matični broj: „To znači da gde god dođete u kontakt s državom – na fakultetu, u matičnom uredu ili prilikom registracije automobila – dajete svoj lični identifikacioni broj“, objašnjava ekonomista Ditrih iz Saveznog zavoda za statistiku. Tako tamo, jednako kao i u Austriji i Estoniji, statističari samo treba da uporede različite izvore registra.

Nemačka, pak, ima „mešoviti model“: uz korišćenje podataka prikupljenih u nekim registrima, potreban je obilazak anketara.

Nemci ne vole popisivanja

Još osamdesetih je opšti popis stanovništva koji je planirala tadašnja vlada doveo je do nasilnih protesta. S jedne strane, to je bilo zbog činjenice da je tada planirani popis stanovništva podsetio mnoge na sistematsko prikupljanje podataka – poput verske pripadnosti – iz vremena nacista.

S druge strane nije bila dovoljno osigurana zaštita podataka. U to je vreme popularna protestna parola bila: „Samo ovce dopuštaju da ih neko broji!“

Protest je bio uspešan: Ustavni sud je 1983. zaustavio projekat. Pre te presude je na primer bilo moguće lične podatke prikupljene u popisu poslati opštinama. To sada više nije dopušteno. Opšti popis je održan tek 1987. prema novom zakonu, mada je i tada bilo velikih demonstracija.

Danas više nema većeg otpora. To je verojatno i zbog činjenice da se drastično promenio način na koji se Gugle, Amazon, Fejsbuk i druge firme bave podacima. Suzdržanost u vezi s prikupljanjem podataka je znatno manja.

„Pogotovo kada uporedite ono što otkrivate o sebi kada kupujete putem interneta, pitanja koja mi postavljamo u sklopu popisa su prilično suzdržana“, kaže Štefan Ditrih.

Popis stanovništva ove godine koštaće oko 1,5 milijardu evra, a rezultati će biti poznati krajem sledeće godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.