Početkom decembra Društvo za nemački jezik proglasilo je izraz „krizni režim" (Kriesenmodus) za reč godine. Time se istovremeno dobro opisuje stanje nemačke spoljne politike.

Rat na Bliskom istoku: nemačko balansiranje

Rat između Hamasa i Izraela samo je najnovija ozbiljna kriza, ali trenutno najdramatičnija, jer bi mogla da se proširi - sa potencijalno katastrofalnim posledicama. Da bi to sprečila, Nemačka pokušava da balansira.

I kancelar Olaf Šolc ističe da je bezbednost Izraela „državni razlog", odnosno nacionalni interes Nemačke. On smatra da ova obaveza proizilazi iz nemačke nacionalsocijalističke prošlosti.

Ali to ne sprečava ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok da kritikuje Izrael u njegovoj borbi protiv Hamasa. U ekskluzivnom intervjuu sa DW u novembru, Berbok se, na primer, žalila na nasilje jevrejskih doseljenika nad Palestincima na Zapadnoj obali: „Izraelski premijer (Netanjahu) mora da osudi ovo nasilje doseljenika, ono mora biti krivično gonjeno, to je u i interesu bezbednosti Izraela".

Nemačka takođe učestvuje u raspravi o budućnosti Bliskog istoka nakon završetka rata. Što se tiče budućnosti pojasa Gaze, Berbok u intervjuu za DW savetuje: „Kada se radi o bezbednosti, potrebna je međunarodna odgovornost".

Nemačka, kao i EU i SAD, čvrsto stoji iza rešenja dve države, po kome bi pored izraelske trebalo da postoji i palestinska država. Stručnjak za Bliski istok Hans-Jakob Šindler iz međunarodne Organizacije za borbu protiv ekstremizma, za DW kaže:

„Jasno je da je rešenje dve države trenutno veoma daleko, da je veoma nejasan cilj, zbog aktuelnih dešavanja i onoga što se događalo poslednjih 20 godina. Ali koje drugo rešenje uopšte postoji, osim rešenja dve države?" On savetuje nemačku vladu da nastavi da sledi taj cilj.

Ruski agresorski rat protiv Ukrajine: pregovori ili vojno rešenje?

Verovatno nijedan spoljnopolitički događaj u proteklim decenijama nije bio toliki izazov za Nemačku i Evropu kao ruska agresija na Ukrajinu u februaru 2022. Nemačka pruža veliku vojnu pomoć, kao i druge zapadne zemlje. Uprkos tome, skoro dve godine kasnije, Ukrajina nije mnogo napredovala u povratku teritorija koje su okupirali Rusi.

U međuvremenu, spremnost zapadnih zemalja da vojno pomognu Ukrajini se smanjuje, čak i u SAD. Ako 2024. Donald Tramp bude ponovo izabran za predsednika SAD, Vašington bi mogao značajno da smanji pomoć Ukrajini.

Zamor od rata koji se širi na Zapadu navodi političare da razmisle o okončanju rata za pregovaračkim stolom.

Politikolog Johanes Varvik sa Univerziteta u Haleu to ionako smatra neizbežnim. „Verujem da bi na stolu morali da budu primirje, a zatim i teški diplomatski pregovori o teritorijalnim promenama u Ukrajini, o neutralnosti Ukrajine,", rekao je on za DW.

Ali Roman Gončarenko iz ukrajinske redakcije DW ističe da formula „teritorija za mir" neće biti prihvaćena u Ukrajini: „Previše toga se dogodilo, patnje su prevelike. To bi bila nagrada za Rusiju".

Roderih Kizeveter, stručnjak za bezbednost CDU priče o rešenju sukoba pregovorima smatra opasnim i uveren je u mogućnost ukrajinske pobede: „Oslobodilačku ofanzivu ometa sam Zapad time što šalje premalo i prekasno." Po njegovom mišljenju, strategija bi trebalo da bude: „Isporučiti svo (oružje) što je pre moguće".

Analena Berbok je na sastanku NATO krajem novembra gotovo očajnički ponovila da, po njenom mišljenju, daljoj podršci nema alternative, ma koliko se „situacija činila teškom, napornom, bezizglednom"

Kina se sve više smatra pretnjom

Mnogo toga se promenilo u kinesko-nemačkim odnosima od kraja mandata (2005. do 2021.)Angele Merkel kao kancelarke. Merkel se prema kineskoj vladi odnosila obazrivo, dok sadašnja nemačka vladajuća koalicija, koju čine SPD, Zeleni i FDP u svom strateškom dokumentu usvojenom letos navodi da je Kina za Nemačku i EU. istovremeno „partner, konkurent i sistematski rival". Berlin sve više ističe - rivalstvo.

Nemačka vlada sa zebnjom posmatra kinesko zveckanje oružjem oko Tajvana, koji Kina smatra svojom provincijom, i bliske odnose Kine sa Rusijom, uprkos njenoj invaziji na Ukrajinu. Posledica svega toga je da se Kina u Berlinu sve više doživljava kao neko ko unosi nemire i remeti svetski politički poredak.

Ali - Kina je od 2016. najvažniji trgovinski partner Nemačke. Zato glavna strategija nemačke vlade prema Kini nije razdvajanje ekonomija, koje bi previše štetilo samoj Nemačkoj, već nastojanje da se smanji jednostrana ekonomska zavisnost Nemačke od Kine.

U slučaju Kine, posebno su jasno vidljive granice spoljne politike definisane vrednostima, koju pre svega predstavlja zelena ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Na njenu opasku u aprilu u Pekingu da treba više poštovati ljudska prava, tadašnji kineski kolega je odgovorio: „Ono što Kini najmanje treba su učitelji sa Zapada.

Urednik uglednog Frankfurter algemajne cajtunga, Morten Frajdel, napisao je u onlajn izdanju tog lista 30.11.2023:

„U svetu u kome se liberalni Zapad našao pod pritiskom, stalnim pozivanjem na vrednosti, brzo se stvaraju neprijatelji. To ne znači da su vrednosti nepotrebne, već samo da ih ne treba stalno isticati u prvi plan." On savetuje da bi bilo bolje da Nemačka „preciznije formuliše svoje interese".

Nasuprot tome, Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku pozitivnije ocenjuje politiku nemačke vlade. On je za DW rekao da je vlada „prevazišla navodnu kontradikciju tako što je jasno stavila do znanja da se uvek radi i o vrednostima i o interesima. Ako se vrednosti potpuno ignorišu, kao što smo radili u odnosu sa Rusijom, onda to ima katastrofalne posledice, a to vidimo u Ukrajini".

Potraga nemačke vlade za saveznicima

Rat u Ukrajini doneo je nemačkoj vladi gorko iskustvo: tražeći širom sveta saveznike koji su spremni da podrže sankcije Rusiji, mnoge zemlje su je odbile i hoće i dalje da održavaju poslovne odnose sa Moskvom.

Zemlje koje bi se zapravo mogle smatrati zapadnim, poput Indije i Brazila, „otkrile su novi manevarski prostor u ovom svetskom poretku koji se manja, tako što se smatraju slobodnim da ne zauzimaju stranu", objašnjava Hof. On ističe da nemačka vlada ipak traži ravnopravnu dijalog sa ovim zemljama. Ovo je „aktivna ekspanzija aktuelne nemačke spoljne politike i mislim da je Berlin u suštini na dobrom putu", rekao je Hof.

Nemci su umorni od intervencija

Nemačka vlada traži odgovore na spoljnopolitičke događaje kao što su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku ili spor sa Kinom. Odgovaralo to Nemačkoj ili ne, ne samo EU i SAD očekuju aktivniju ulogu najjače evropske i četvrte svetske ekonomske sile.

Ali to očigledno nije naišlo na veliko oduševljenje kod većine Nemaca. 

U istraživanju javnog mnjenja koje je u septembru sprovela Fondacija Kerber, 54 odsto ispitanika reklo je da bi kod međunarodnih kriza - Nemačka trebalo da bude uzdržanija. Samo 38 odsto njih hoće veći angažamna svoje zemlje – što je najmanje od 2017.  od početka ove vrste ankete kada je to želelo 52 odsto ispitanika. Pored toga, velika većina od 71 odsto ispitanika se protivi ulozi Nemačke kao vojnog lidera u Evropi.

Čini se da Nemci pre svega žele jedno: da se odmore od oluja svetske politike. Ali, to je želja čije je ispunjenje krajnje upitno.
 

Ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom.