Izraz „spoljna politika zasnovana na vrednostima“ postoji i u samom koalicionom sporazumu vladajućih (SPD, Zeleni, FDP) u Berlinu. Iako se tu pominju i „interesi“ i „vrednosti“ kojima bi spoljna politikatrebalo da se rukovodi, zelena šefica diplomatije ističe pre svega vrednosti: demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava.

Kada putuje po svetu, Berbok na sva zvona hvali „vrednosne partnere“, zemlje koje dele vrednosti Zapada i Nemačke. Tako je na primer bilo nedavno u Južnoj Koreji. S druge strane, spremna je da otvoreno osudi zemlje koje ne dele te vrednosti, uključujući i moćnu Kinu – ponekad s teškim posledicama. Njen kineski kolega Ćin Gang rekao je na konferenciji za novinare sa Berbokovom: „Ono što Kini najmanje treba jeste učitelj sa Zapada.“

Neki upozoravaju da je Kina suviše važna za Nemačku da bi se tako odnosilo prema njoj. Filozof Rihard David Preht nedavno je tako ocenio da je spoljna politika Analene Berbok zasnovana na vrednostima „u stvarnosti spoljna politika zasnovana na konfrontaciji“.

Drugi pak misle da se Berbok ne zalaže dovoljno za vrednosti. Primer Irana: nakon što je potvrđena smrtna presuda nemačkom Irancu Džamšidu Šarmahdu, njegova ćerka se u intervjuu za list „Noje osnabriker cajtung“ zapitala: „Gde su sad te ozbiljne posledice o kojima je govorila gospođa Berbok, sada kada je kidnapovan nemački državljanin i u montiranom sudskom procesu osuđen na smrt?“

-pročitajte još: Feministička spoljna politika: želja ili realnost?

Stvar odmeravanja

Šta je dakle važnije u spoljnoj politici: vrednosti ili interesi? „To se ne može jasno razgraničiti“, kaže za DW Karolin Ajkhof, ekspertkinja za Afriku iz Berlinske Fondacije za nauku i politiku. „To često postaje relevantno onda kada se spoljnopolitičke odluke moraju odmeriti u odnosu na vrednosnu orijentaciju i sopstvene interese“, kaže Ajkof.

Johanes Varvik, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Haleu kritikuje koncept vrednosno orijentisane spoljne politike, jer, kaže, „to oduzima mnogo manevarskog prostora za kompromise, a i čini malo“.

U izjavi za DW Varvik naglašava: „Međunarodna politika je naporan posao balansiranja interesa. To ne znači da treba ignorisati kršenja ljudskih prava i apsolutno se orijentisati na osnovu privrednih interesa, ali ona zahteva kompetentnost i empatiju za procenu i razumevanje drugih zemalja na osnovu njihovog sopstvenog istorijskog i društveno-političkog razvoja.“

Kina i Rusija se ne mešaju

Ideja spoljne politike orijentisane na vrednosti nije ni nova, a ni vezana samo za Nemačku. Evropska unija u suštini sledi istu politiku kada „dobro upravljanje“ postavlja kao kriterijumom za uspostavljanje razvojne saradnje. Drugim rečima, pomoć EU zavisi od toga u kojoj meri neka država preduzima mere protiv korupcije, zalaže se za prava žena i manjina ili ulaže u zaštitu životne sredine i klime.

Autokratske države poput Kine i Rusije imaju potpuno drugačiji pristup. Rusija, na primer, snabdeva zemlje u Africi oružjem, dok Kina tamo gradi železničke pruge, luke i komunikacione mreže, a zauzvrat sebi obezbeđuje sirovine. One ne postavljaju pitanja o demokratiji i ljudskim pravima. Takvim pristupom, Kina je u značajnoj meri izgradila svoju poziciju moći u Africi i tako delimično istisnula Evropljane.

-pročitajte još: Afrika - Kina gradi puteve, EU broji insekte

Afrikanci danas sa više kritika gledaju na Kinu

U analizi pod naslovom „Sukob sistema: afričke percepcije o angažmanu Evropske unije i Kine“, koju je naručila Fondacija Fridrih Nauman bliska nemačkim liberalima (FDP), navodi se sledeće: „Uverenje EU u superiornost njenih vrednosti, posebno liberalnih, i njenog demokratskog modela, očigledno je pod pritiskom kineskog modela“.

Autori te studije koji su iz Afrike pišu da se, između ostalog, u Africi ceni kinesko „nemešanje u unutrašnje stvari“. Afrikanci su skloni da Kinu doživljavaju kao ravnopravnog partnera, dok Evropljane, s njihovim izvozom vrednosti, vide kao „autoritarne“.

Karolin Ajkhof takođe ukazuje na to da u Africi uočavaju dvostruke standarde EU: „Posvećenost Evrope ljudskim pravima u saradnji s afričkim državama redovno se dovodi u pitanje odlukama EU o politici prema migracijama.“

Ipak, nije sasvim jasno koji je koncept dugoročno uspešniji. Najnoviji „Afrobarometar“ pokazuje da se u nekim afričkim zemljama na uticaj Kine gleda sa mnogo više kritika nego do pre četiri godine.

I Zapad je izgleda razumeo – kao reakcija na sve manji uticaj na globalnom jugu, sedam najvažnijih demokratija u okviru grupe G7 žele da više dopru do tih zemalja. Žele da se „daju ponude za saradnju na ravnopravnim osnovama, umesto da se oslanja na eksploataciju sirovina i robovlasničke ugovore“, rekla je Berbok na sastanku ministara G7 u Japanu, očigledno misleći pritom na Kinu.

-pročitajte još: BRIKS protiv G7

Teška potraga za saveznicima protiv Rusije

Ideja o zajednici vrednosti je pod pritiskom, posebno u vezi s ratom u Ukrajini. Ruska invazija na susednu zemlju eklatantan je primer nepoštovanja univerzalnih vrednosti, kao što su suverenitet država i nepovredivost njihovih granica.

Uprkos tome, mnoge zemlje koje se tradicionalno povezuju sa Zapadom, poput Brazila i Indije, bile su uzdržane prilikom glasanja o osudi Rusije u Ujedinjenim nacijama.

Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Brazilu nije mogla da promeni ništa. Štaviše, predsednik Luis Lula da Silva nedavno je u Pekingu poručio da SAD moraju da „prestanu da promovišu rat i počnu da govore o miru“, a i da EU mora da „počne da govori o miru“. Ni traga od bilo kakvog pozicioniranja protiv Rusije, a kamoli o isporukama oružja Ukrajini. Čak ni tokom posete Indiji, Šolc nije uspeo da pronađe „vrednosnog partnera“ za savez protiv Rusije.

Johanes Varvik time nije iznenađen, jer, kaže, „te države brinu o svojim interesima i žale se na dvostruke standarde. Malo ko želi da bude uvučen u novi globalni sukob između demokratije i autokratije koji podstiču SAD“. A to nema nikakve veze sa simpatijama prema ruskom pristupu.

Nedavno se činilo da odustaje čak i najbliži saveznik Nemačke – Francuska. Posle posete Kini povodom tajvanskog pitanja, predsednik Emanuel Makron preporučio je Evropljanima da izbegavaju krize „koje nisu naše“. Evropa mora da pazi da ne postane „vazal“, rekao je. U Berlinu je to bilo shvaćeno kao povlađivanje Kini.

Ključno: kredibilitet

Vrednosti i interesi – te dve stvari uvek su igrale ulogu u nemačkoj spoljnoj politici. Ne postoji spoljna politika zasnovana isključivo na vrednostima ili isključivo na interesima. Međutim, kada se to dve stvari odmeravaju, Johanes Varvik savetuje da se ima svest o „jasno definisanim nacionalnim interesima“. U suprotnom, kaže, sa „suviše jakom vrednosnom orijentacijom i moralizatorskom retorikom“, a ponekad i sa „sklonošću ka političkom ’krstaštvu’“, postoji rizik od „prenaprezanja snaga i mogućnosti“.

Što se tiče suočavanja sa Afrikom, Karolin Ajkhof veruje da bi tu moglo da pomogne „ako se sopstvena vrednosna orijentacija istakne onda kada ta vrednosna orijentacija postoji i u toj zemlji“. Ona smatra da je tu kredibilitet ključan: „Vrednosno orijentisanu spoljnu politiku karakteriše činjenica da postavlja visoke standarde za sopstveno ponašanje, a ne da samo postavlja zahteve partnerskim zemljama da promene svoje ponašanje.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.