Na nemačkom tržištu rada sve bolje napreduje integracija doseljenika koji smeju da radi u toj zemlji. To je glavni zaključak aktuelnog Izveštaja o migracijama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2022. godinu.

Stopa zaposlenosti je među doseljeničkom populacijom krajem prošle godine porasla za 1,5 odsto u odnosu na godinu dana ranije – i iznosila je 69,8 procenata. Prema navodima jednog od autora studije Tomasa Libiga, to je najbolja vrednost ikada zabeležena u poslednjih dvadesetak godina, otkako se prikupljaju i analiziraju odgovarajući podaci. Stopa zaposlenosti kod osoba koje su rođene u Nemačkoj, prema podacima OECD-a, iznosi 78,9 odsto.

-pročitajte još: Integracija na nemačko tržište rada polako napreduje

Trend porasta stope zaposlenosti među migrantima OECD nije registrovao samo u Nemačkoj. U svih 36 zemalja-članica te organizacija (s izuzetkom Poljske) porastao je broj radno aktivnih doseljenika.

Nestašica radne snage

Kao razlog za napredak po pitanju integracije, OECD navodi pre svega činjenicu da na tržištima rada brojnih zemalja-članica vlada napeta situacija, odnosno postoji nedostatak radne snage. Upravo zbog velike nestašice radne snage, odnosno stručnjaka, brojne države pokušavaju da raznim merama poboljšaju integraciju doseljenika na tržištu rada. U Nemačkoj je radna migracija još uvek od relativno malog značaja: naime, prema navodima OECD-a samo 14 odsto ljudi koji su ciljano došli u Nemačku, došli su kako bi tamo i radili.

Stručnjakinje i stručnjaci OECD-a su mišljenja da postoji veliki prostor za napredak situacije po pitanju bolje radne integracije doseljenica, pogotovo onih žena koje imaju i decu. Stopa zaposlenosti doseljenica koje su i majke u Nemačkoj iznosi 42 odsto, što je za 31 procenat manje od majki koje su rođene u Nemačkoj. Kao razlog za takvu situaciju, studija OECD-a između ostaloga navodi činjenicu da migrantkinje po pravilu ranije postaju majke, što im onda otežava pristup tržištu rada u zemlji u kojoj žive.

Jedan od autora studije Tomas Libig upravo u tom segmentu uočava „ogroman potencijal“ za tržište rada. Kada bi se smanjio taj „Gender Gap“, kako ga nazivaju stručnjaci, to bi značilo da bi oko pola miliona novih osoba bilo aktivno na nemačkom tržištu rada, tvrdi on. Migracija i posebno integracija se zato mora „intenzivnije posmatrati upravo iz perspektive porodica“, naglašava Libig.

-pročitajte još: Kako nemačka provincija privlači radnu snagu

Polovina doseljenika građani EU

Autori studije su u zemljama OECD-a u 2022. zabeležili više od šest miliona tzv. trajnih doseljenika, dakle ljudi koji su se trajno preselili u neku drugu državu. To je, navodi se, dosadašnji rekord za zemlje OECD-a. Osim toga, oni podsećaju i na znatan broj izbeglica iz Ukrajine – do sredine 2023. u članicama OECD-a zabeleženo je oko 4,7 miliona izbeglih iz te zemlje.

Što se tiče Nemačke, OECD ukazuje da je u tu zemlju u 2022. stiglo 641.000 migranata. U tu statistiku nisu uključene izbeglice iz Ukrajine. Nemačka je od 2021. prihvatila više od milion ukrajinskih izbeglica.

Većina trajnih doseljenika je u 2021. stigla iz članica Evropske unije: Rumunije, Poljske i Bugarske, navodi OECD. Nakon njih slede Sirija, Turska i Avganistan. I u 2022. je dominirala migracija na osnovu slobode kretanja unutar Evropske unije – polovina trajnih doseljenika je dakle stigla upravo iz drugih članica EU, potvrđuje OECD.

Druga po veličini grupa doseljenika spada u kategoriju „humanitarne migracije“, precizirao je OECD. To su recimo ljudi koji beže od ratova, poput onog u Ukrajini.

ms (ard/dpa/oecd)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.