Nemačka se kandidovala za jedno od dva mesta u najmoćnijem telu Ujedinjenih Nacija – Savetu bezbednosti.  Međutim, izbor je daleko od toga da bude formalnost – čak i za jednog od glavnih finansijskih donatora UN.

Sasvim je moguće da će odluka 193 države članice Ujedinjenih nacija u sredu (3. juna) o tome da li će Nemačka po sedmi put ući u Savet bezbednosti UN biti veoma neizvesna.

Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) od petka je u Njujorku i u brojnim razgovorima pokušava da ubedi još neodlučne države da daju svoj glas Nemačkoj.

„Kada se govori o globalnim krizama, Nemačka želi da unese svoju težinu. To priliči trećoj najvećoj ekonomiji sveta“, rekao je Vadeful. Nije isključeno da bi narednih dana u prvi plan mogla doći i spoljnopolitička pregovaračka sposobnost kancelara Fridriha Merca.

Na kraju krajeva, reč je o mestu u najmoćnijem telu svetske organizacije: Savet bezbednosti može da uvodi sankcije, donosi odluke o embargu na oružje, šalje mirovne misije (tzv. plave šlemove) ili odobrava vojne operacije.

Kako izgleda izborna kampanja?

U nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova pažljivo se prati koje bi države još mogle biti ubeđene da glasaju za Nemačku. Posebna pažnja posvećuje se zemljama koje su nedavno promenile vladu – gde se možda više i ne drže dogovora prethodne administracije.

Kupovina glasova se, kako tvrde, ne praktikuje. Ipak, priznaje se da postoje međusobni dogovori – po principu: podrži mene za Savet bezbednosti, a mi ćemo podržati tebe za neku drugu važnu funkciju.

Problem je u tome što je glasanje tajno, pa se ne može proveriti da li su zemlje održale obećanja. Prema procenama eksperata UN, od 10 do 15 odsto takvih obećanja na kraju se ne ispuni.

Kako izgleda izbor za Savet bezbednosti?

Nemačka se kandiduje u regionalnoj grupi „Zapadna Evropa i ostali“ za jedno od dva mesta koja se oslobađaju za period 2027/2028. Po tradiciji, Nemačka se kandiduje svakih osam godina. Savezna Republika Nemačka je do sada šest puta bila članica, poslednji put 2019. i 2020. Prema diplomatama, Nemačka nikada do sada nije izgubila na izborima.

Za izbor u Generalnoj skupštini UN potrebna je dvotrećinska većina od 193 države članice. Pošto Avganistan i Venecuela trenutno nemaju pravo glasa, potrebna većina iznosi 128 glasova.

Kakve su šanse Nemačke?

Po mišljenju stručnjaka, očekuje se tesna trka. Nemačka se takmiči protiv Portugala i Austrije. Problem za nemačku vladu predstavlja to što je Austrijasvoju kandidaturu najavila još 2011, a Portugal 2013. godine, dok je Berlin to učinio tek 2020.

U prilog Nemačkoj ide činjenica da je članica EU i NATO (Austrija nije) i da važi za pouzdanog partnera. Njena uloga kao donatora dodatno je porasla nakon povlačenja SAD iz mnogih organizacija UN. S druge strane, prednosti protivkandidata mogle bi joj otežati posao: Portugal je takođe član EU i NATO-a i ima jake istorijske i kulturne veze sa Afrikom i Latinskom Amerikom.

Za Austriju bi prednost mogla biti njena neutralnost – Rusija i Kina bi u njoj mogle videti prihvatljivijeg partnera. Takođe se pretpostavlja da neke zemlje zbog nemačkog stava prema Izraelu u ratu u Gazi ne žele da vide Nemačku u Savetu bezbednosti.

Šta ako Nemačka izgubi?

U slučaju neuspeha, u Nemačkoj, posebno iz opozicije mogla bi se otvoriti i tema odgovornosti kancelara Fridriha Merca. Čak su i unutar njegove stranke postojale kritike što prošlog septembra nije učestvovao na generalnoj debati UN u Njujorku, gde je, prema tim ocenama, mogao da promoviše nemačku kandidaturu.

Teorijski, Nemačka bi mogla ponovo da se kandiduje za naredni mandat 2028/2029. Međutim, zbog dugog procesa kandidature, za to mesto već postoje drugi kandidati koji godinama vode kampanju i koji bi mogli biti nezadovoljni ako se Nemačka ponovo uključi.