Šest advokata potpisalo je tužbu u kojoj sirijskog vlastodržca Bašara al Asada optužuju za „ratne zločine i zločine protiv čovečnosti“. U tužbi na 37 stranica, koja je adresirana na vrhovnog državnog tužioca u Karlsrueu, navodi se da je u delovima Alepa koji su pod kontrolom pobunjenika, sirijska vlada ciljano bombardovala stambena područja, bolnice i objekte u kojima su smeštene organizacije za pružanje humanitarne pomoći. Pored toga, navodi se da su vladine trupe, prilikom „neselektivnog bombardovanja“ civila u Alepu, koristile kasetne i napalm-bombe, kao i hemijsko oružje.

Civilno stanovništvo je opkoljeno, a svi putevi za bekstvo i snabdevanje su blokirani. „Svedoci smo genocida u Alepu“, rekao je berlinski advokat Mehmet Dajmaguler predstavljajući tužbu u Berlinu. „Odbijam da prihvatim da mi kao građani i advokati ne možemo ništa da preduzmemo.“

Tužioci navode ukupno 41 „nemilosrdni i nesrazmerni napad na civilno stanovništvo“ u Alepu u periodu od 26. aprila do 11. novembra ove godine. Oni su – to je važno za tužbu – svi čvrsto dokumentovani, bilo da su to uradile Ujedinjene nacije ili humanitarne organizacije. Posebno drastičan primer prestavlja napad na humanitarni konvoj sirijsko-arapskog Crvenog polumeseca 19. septembra 2016. godine. Kamion koji je bio natovaren prehrambenim namirnicama i drugim potrepštinama namenjenim civilnom stanovništvu u Alepu, uništen je u paljbi, a vozač je ubijen.

Nadležnost nemačkog pravosuđa?

Zašto bi se državno tužilaštvo u Karlsrueu bavilo ratnim zločinima u Siriji? Ni počinilac, ni žrtve nisu nemački državljani i veoma je malo verojatno da će Bašar al-Asad stupiti na nemačko tlo. Tužioci se pozivaju na nemački Zakon o međunarodnom krivičnom pravu iz 2002. godine. Na osnovu tog Zakona, takvi zločini podležu nemačkom krivičnom pravu. Tu, međutim, postoji i začkoljica: taj zakon daje nacionalnim – dakle sirijskim – i međunarodnim sudovima, prioritet pri krivičnom gonjenju.

Nemački pravnici tu međutim iznose argumente koji glase da trenutno ni sirijski sudovi, a ni Međunarodni krivični sud u Hagu u ovom slučaju ne mogu da bude aktivan. Sirija nije potpisnica ugovora o Međunarodnom krivičnom sudu, zbog čega bi morao da interveniše Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Savet bi, kako navode nemački pravnici, morao da slučaj prebaci Sudu u Hagu, ali to Rusija i Kina, zemlje s pravom veta, odbijaju. Nadležnost državnog tužilaštva dakle postoji, smatraju podnosioci tužbe. „Dogodila su se najteža krivična dela i ona moraju da budu pravno procesuirana“, naglašava advokat Dajmalguler. On je optimista i veruje da će nemačko Savezno državno tužilaštvo podnetu krivičnu prijavu „vrlo ozbiljno da razmotri“.

„Nemačka je sebe uvek sagledavala kao nekog ko radi na unapređenju međunarodnog prava“, podvlači bonski advokat Jens Dikman, jedan od tužilaca. Ono što se dešava u Alepu, ne dešava se u nekakvom vakuumu, kaže Dikman i podseća da je stotine hiljada Sirijaca izbeglo u Nemačku upravo zbog zločina koji su pobrojani u optužnici. Ovde u Nemačkoj, kaže Dikman, njih su ispitivale nemačke vlasti o njihovim saznanjima o ratnim zločinima u Siriji. Ako dođe do postupka u Nemačkoj, među sirijskim izbeglicama postoji mnogo potencijalnih svedoka kao i sporednih podnosilaca tužbe, kaže Dajmaguler. „Oni bi trebalo da dobiju prostor da ono što su preživeli prerade“, zahteva advokat.

Obezbediti dokaze

Za podnosioce tužbe, postupak bi bio pravna investicija u budućnost: mogli bi da se ustanove i obezbede dokazi ratnih zločina sirijskih vladinih trupa. Jedan takav dokazni materijal kasnije bi po potrebi mogao da bude predat nekom međunarodnom sudu. Ili bi mogla da bude raspisana međunarodna poternica za Asadom.

Tužioci naglašavaju da nije reč o tome da se zločini drugih strana u ratu u Siriji zanemare, ali međunarodno-pravno gledano, oni ne mogu da budu usmereni jedni protiv drugih, već moraju da budu posmatrani odvojeno. Istražni postupak protiv Bašara al-Asada u Nemačkoj bi imao efekta i u Damasku, ubeđen je Dajmaguler. „To bi bio snažan signal koji mi ne bi trebalo da potcenjujemo.“