Diani B. je muž više puta pretio smrću. Godinama ju je tukao, davio i na kraju teško povredio. Njeno pravo ime i mesto boravka poznati su redakciji DW.

Diana B. je pre eskalacije nasilja verovala da će se razvodom osloboditi nasilja. Da bi dobila njegov pristanak za razvod, povukla je prijavu koju je protiv njega podnela kod policije.

Ostala je da živi sama sa decom, ali opasnost nije nestala. Muž se iznenada pojavio na detetovom rođendanu. Povukao ju je za kosu u podrum, pretio da će je ubiti i snažno je davio. Njihova ćerka ih je pratila, moleći: „Molim te, tata, pusti mamu, pusti, molim te!" Kada ju je muž pustio, Diana je uspela da se popne na sprat, sredila se i nastavila da vodi proslavu rođendana za sina. Bolove je, kaže, osetila tek kasnije.

Diana B. je imala sreću u nesreći. Nakon poslednjeg brutalnog napada uspela je, teško krvareći, da pobegne u obližnju prodavnicu, gde su je drugi muškarci zaštitili. Nakon operacije zbog preloma kostiju lica i boravka u bolnici, dobila je smeštaj u sigurnoj kući sa decom.

Zbog toga što ranije nije podnosila prijave protiv muža, sud ga je tretirao kao da mu je to prvi put, pa je dobio samo uslovnu kaznu. Porodični sud mu je zabranio svaki kontakt s njom. Ali Diana se nada da je neće pronaći.

„Nikada više ne želim da vidim svog muža", kaže Diana, pokazujući fotografiju svog lica posle povrede. „Bila je greška ostati s njim zbog dece. Ako meni nije dobro, ni njima neće biti."

Ona je preživela – stotine žena nisu.

Prošle godine ubijeno 360 žena

Svakog dana u Nemačkojjedan muškarac pokušava da ubije svoju (bivšu) partnerku, a često u tome uspe.

Prema poslednjem izveštaju Savezne kriminalističke službe (BKA) u Nemačkoj je prošle godine ubijeno 360 žena - od toga su skoro polovinu njih, 155 žena ubili njihovi (bivši) životni partneri. 

U Nemačkoj femicid nije zasebno krivično delo; počinioci mogu biti osuđeni za ubistvo ili ubistvo iz nehata. U velikom broju slučajeva, ubistvima prethodi porodično nasilje.

U porastu je svaki oblik nasilja nad ženama.

Neke žene pozivaju policiju, dok druge dolaze same sa decom i prtljagom, u strahu od svojih partnera, objašnjava Gabrijela Slabenig iz policije u Koblencu, zadužena za slučajeve porodičnog nasilja.

„Postoji realna pretnja u takvim situacijama. Moramo reagovati."

Reč je o ženama koje su u velikoj opasnosti. Razvod, pretnje smrću, davljenje – sve ovo ukazuje na visok rizik od smrtnog ishoda, objašnjava Gabrijela Slabenig. Dodaje da i određeni tipovi ponašanja predstavljaju upozorenje: „Muškarci koji su ekstremno agresivni, impulsivni, kontrolisani, dominantni i ljubomorni."

Ona godišnje obrađuje između 150 i 200 slučajeva nasilja nad ženama i nadgleda visokorizične situacije.

„Sve je više žena koje govore: Potreban mi je siguran smeštaj, ne mogu da se vratim kući, prebijena sam, prete mi smrću."

Mesta u sigurnim kućama su retka i često nisu dostupna u blizini. Policija iz Koblenca vozi neke žene 200 do 300 kilometara do sledeće sigurne kuće. Stručnjaci pregledaju njihove telefone kako bi uklonili špijunski softver i aplikacije za praćenje.

Sigurne kuće: premalo mesta 

Prema Istanbulskoj konvenciji Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja, Nemačkoj nedostaje oko 14.000 mesta za žene i decu u sigurnim kućama.

Studije su pokazale da se u ovu oblast ulaže mnogo manje od potrebnog – samo 300 miliona evra godišnje, dok se preporučuje ulaganje od 1,6 milijardi evra za prevenciju i zaštitu od nasilja.

Pokrajina i lokalna uprava samostalno odlučuju o finansiranju, što Aleksandra Nejzijus oštro kritikuje. Ona vodi sigurnu kuću u Koblencu. Grad sa 115.000 stanovnika trebalo bi da ima 11 do 12 sigurnih prostora, ali ih je svega sedam. Mnoge žene moraju da odbiju „Kada na portalu ‘Pretraga sigurnih kuća' prijavim slobodno mesto, ono bude zauzeto za jedan do dva sata", kaže Nejzijus.

Ona apeluje na žene koje ostaju s nasilnim partnerima zbog dece: „Molim vas, otiđite zbog dece."

„Deca koja moraju da prisustvuju nasilju nad majkom, to je isto kao da nasilje trpe sama", upozorava advokatkinja za porodično pravo Veran-Ičert. Postoji i opasnost od imitiranja: „Ili sin počne da se ponaša nasilno ili mačo-stilom kao otac, ili ćerka postane žrtva."

Nada da će nasilni muž promeniti svoje ponašanje nije pravi put, potvrđuje Nejzijus, direktorka sigurne kuće: „To se neće samo od sebe zaustaviti."

U sigurnim kućama deci se prenose vrednosti nenasilja i drugačiji obrasci ponašanja. Za dečake je angažovan socijalni pedagog koji radi s njima.

Nasilje nad ženama prisutno je u svim društvenim grupama. Međutim, u sigurnim kućama broj žena migrantkinja je veći, jer im je potrebna dodatna podrška, objašnjava Aleksandra Nejzijus:

„Često nemaju porodicu ovde koja bi im pomogla, ne govore dobro jezik i ne poznaju pravne propise."

Ako ne primaju socijalnu pomoć - žene samo plaćaju sigurnu kuću

Nejzijus takođe kritikuje činjenicu da žene moraju same da plate boravak u sigurnim kućama - ako nemaju pravo na socijalnu pomoć. Uz podršku jednog udruženja, ona pokušava da ugroženim ženama pomogne donacijama.

Prema nacionalnoj statistici o sigurnim kućama, upravo one žene koje same plaćaju boravak često se vraćaju nasilnim situacijama.

Nacrt zakona o pomoći žrtvama nasilja, koji je DW imao na uvid, predviđa pravno zagarantovano „pravo na zaštitu i pravni savet" – besplatno za sve ugrožene. Ovaj zakon bi obavezao Nemačku da obezbedi dovoljno mesta u sigurnim kućama i njihovo odgovarajuće finansiranje.

Sprečavanje femicida: političarke apeluju, zakon spreman

Ministarka za porodicu, Liza Paus (Zeleni), još pre nekoliko meseci je istakla:

„Nije nam neophodan samo bezbednosni paket protiv terorističkih napada nožem, već i za prevenciju i zaštitu žena od nasilja."

Ona je pripremila taj zakon o pomoći ženama žrtvama nasilja, ali se proces zaustavio u kolaciji koja se sada raspala. „Ženama koje su ugrožene, prebijene i strahuju za svoj život potpuno je nebitno ko je na vlasti." Apelovala je na sve demokratske poslanike Bundestaga da glasaju za pripremljeni zakon. „Zakon o pomoći ženama žrtvama nasilja će spasiti živote", naglašava ona, pozivajući na proširenje savetodavnih i zaštitnih usluga.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) kaže „Gotovo svakog dana svedočimo femicidu u Nemačkoj. Svaka tri minuta žena ili devojčica doživi porodično nasilje. Žene postaju žrtve samo zato što su žene. To je neprihvatljivo i zahteva odlučno delovanje."

„Moramo biti stroži prema počiniocima, potrebno je i više pažnje i pomoći za žrtve. Pored strogih kazni, neophodni su obavezni treninzi protiv nasilja i elektronske nanogice kako bi se promenilo ponašanje počinilaca i kako se oni više ne bi neprimetno približavali ženama koje su ugrozili", dodaje Fezer.

Mnoge žene se već dugo bore za sve to. Okupljaju se širom sveta kroz pokret „One-Billion-Rising" (14. februar), protestuju u okviru UN kampanje „Orange the World" od Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama (25. novembar) do Dana ljudskih prava (10. decembar).