Borba protiv ilegalne imigracije i promocija ciljane imigracije. Bolje suprotstavljanje kibernetičkim napadima, jačanje vladavine prava i demokratije, kako protiv neprijatelja iznutra, isto tako i onih spolja. To su zadaci s kojima će se nova savezna vlada Nemačke suočiti na planu unutrašnje politike tokom 2025. godine, bez obzira na to ko je bude vodio nakon izbora u februaru.

Međutim, ako pitate one u Bundestagu koji su za politiku bili zaduženi poslednjih godina, svi ti izazovi zasenjeni su dubokom krizom u kojoj se nalazi privreda zemlje. Velike industrijske kompanije poput Folksvagena najavljuju zatvaranje fabrika, ljudi su zabrinuti za svoja radna mesta i pate pod teretom visoke inflacije.

Visoke cene energenata i nedostatak kvalifikovanih radnika

Marko Vandervic (CDU) bio je 20 2021. komesar savezne vlade za istočnonemačke pokrajine. Taj političar iz Saksonije za DW kaže: „Najveći problem koji imamo u našoj zemlji jeste to što privreda posustaje. A to zaista udara u srž i buduću održivost. Veliki je problem to što gubimo poverenje u politiku onih koji kreiraju privredu.“

Razlog: previsoke cene energije, visok nivo nemačkih plata, dotrajala infrastruktura, ogromna konkurencija iz Kine. Ali i nedostatak kvalifikovanih radnika i sve veća birokratija.

Prema rečima Omida Nuripura, bivšeg lidera stranke Zelenih, ova poslednja tačka pre svega pokazuje neuspehe spore digitalizacije: „Imamo dvostruku krizu – i ekonomsku i strukturnu. To se vidi u činjenici da su faks mašine i dalje vrhunsko sredstvo komunikacije u zdravstvu. To se vidi i po zaostatku investicija u ovoj zemlji“, kaže Nuripur u intervjuu za DW.

Osim toga, tu su, kaže, i napadi spolja, često iz Rusije – na infrastrukturu, recimo na elektro-mreže. „Najvažnije je zaštititi kritičnu infrastrukturu. Previše smo ranjivi u toj oblasti i previše je aktera koji napadaju kritičnu infrastrukturu“, upozorava političar Zelenih. Zbog toga su, kaže, smanjenje birokratije i jačanje policije i tajnih službi važni zadaci za 2025. godinu.

Vrlo je verovatan stroži kurs u imigraciji

Druga dva pitanja biće još veći izazov za buduću vladu na unutrašnjem planu nego ranije: nerešena pitanja u vezi s imigracijom i pitanje kako zemlja treba da se nosi sa sve većim populizmom i desničarskim ekstremizmom. Kada je reč o imigraciji, procenjuje se da su u poslednje vreme opali i broj zahteva za dobijanje azila i broj ilegalnih imigracija.

Ali, evropska agencija za granice, Fronteks, navodi da je u prvih devet meseci prošle godine oko 166.000 ljudi pokušalo neregularno da uđe u Evropsku uniju.

Nemačka je ponovo uvela kontrole na svim kopnenim granicama sa svojim susedima. Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja sudeći po anketama ima dobre šanse da predvodi vladu posle novih izbora 23. februara, čak se zalaže za vraćanje izbeglica već na samim granicama.

Opštine preplavljene izbeglicama?

U samoj zemlji, mnoge opštine navode da su dostigle svoj limit kada je u pitanju prihvatanje i zbrinjavanje izbeglica. To primećuje i predstavnik manjina Frizijaca i Danaca na severu zemlje Štefan Zajdler iz „Udruženja birača Južnog Šlezviga“ (SSW). On za kaže DW: „Ono što sada mogu da kažem iz svoje perspektive jeste da se opštine trenutno suočavaju s ogromnim zadatkom s kojim teško mogu da se nose. Ono što nam je potrebno jeste podrška savezne vlade.“

Marko Vandervic iz CDU-a – koji se inače na ovim izborima za Bundestag neće ponovo kandidovati – to vidi drugačije. On veruje da se imigracija može kontrolisati, ali kaže i da je svestan koliko to pitanje može emocionalno da polarizuje. „S jedne strane, brojke su pale, a s druge strane smatram da je to pitanje ionako preuveličano. Ja zapravo poznajem samo lokalne političare koji kažu da je situacija mnogo manje loše nego 2014. ili 2015. godine“, rekao je on za DW. „A ipak, svi su nekako podigli belu zastavu.“

Predstavnik Zelenih Omid Nuripur ističe da bi brojke mogle ponovo da porastu u narednih nekoliko godina. „Znamo da bi situacija u Ukrajini mogla da dovede do većeg broja izbeglica i vidimo da jedan ili dva sukoba na Bliskom istoku mogu još više da eskaliraju.“

O zaštiti Saveznog ustavnog suda već je odlučeno

Predstavnik Manjina Štefan Zajdler ističe da će desničarsko-ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD) sigurno biti jača u novom Bundestagu nego što je bila u dosadašnjem. „Trenutno doživljavamo ogroman pritisak s krajnje desnice. Doživljavamo to da u Nemačkoj postoje snage koje misle da većina uvek sama odlučuje i ima pravo da tumači stvari. A ja kao manjinski političar mogu samo jasno i glasno da kažem: dobra demokratija pazi i svoje manjine.“

Iz tog razloga, Zajdler je u decembru u Bundestagu podržao predlog Demohrišćana (CDU/CSU), Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP) za jačanje prava Saveznog ustavnog suda protiv napada desničarskih ekstremista. Reforma predviđa da će u budućim promenama strukture suda biti potrebna izmena i dopuna Ustava Nemačke za koju je potrebna dvotrećinska većina.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku