1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Nemačka: U zatvor za negiranje Holokausta

10. jul 2019.

Za negiranje Holokausta u Nemačkoj je od 1994. uvedena kazna zatvora do pet godina. Od tada, oni koji negiraju genocid nad Jevrejima, dobro paze da ne kažu nešto zbog čega bi mogli da završe na sudu.

Natpis na ulazu u koncentracioni logor Aušvic
Foto: picture-alliance/dpa/J. Woitas

Negiranje Holokausta je odbacivanje istorijskih činjenica ili umanjivanje nacističkog genocida nad evropskim Jevrejima. Oni koji opovrgavaju Holokaust koristili su izraz „Auschwitzlüge", u prevodu „laž o Aušvicu", što je sinonim za negiranje postojanja tog koncentracionog logora. Pri tom se Aušvic, kao najveći koncentracioni logor, koristi kao sinonim za sve zločine Holokausta.

Od 1994. godine u Nemačkoj je negiranje Holokausta krivično delo. Ono je kažnjivo i svako ko negira Holokaust, može da bude osuđen na kaznu zatvora do pet godina. I ranije su onima koji su negirali Holokaust mogli zbog toga da budu osuđeni, ali nakon promene krivičnog zakona oni su počeli da izbegavaju formulacije čije bi korišćenje predstavljalo kršenje zakona i zbog kojih bi mogli krivično da odgovaraju i da budu osuđeni.

-pročitajte još: Negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca

Falsifikovanje, fabrikovanje i revizija istorije

Oni koji opovrgavaju Holokaust, bez obzira na sve istorijske činjenice, tvrde da se planirano i sistematski izvedeno ubijanje šest miliona Jevreja, koje je imalo za cilj da se oni potpuno iskorene, nije dogodilo. U najgorem slučaju, prema njihovoj tvrdnji, tokom Drugog svetskog rata stradalo je nekoliko stotina hiljada Jevreja, ali zato što su u ratu bili neprijatelji.

Oni koji negiraju Holokaust stalno ponavljaju da gasne komore u koncentracionim logorima nisu bile u funkciji. Oni takođe negiraju da je korišćen otrovni gas za ubijanje ljudi. Negira se i da je postojala namera nacista da planiraju genocid nad Jevrejima.

Negiranje Holokausta je od 1945. sastavni deo ekstremno-desničarske ideologije i čvrsto je povezano s antisemitizmom. Iza toga se krije pokušaj falsifikovanja, fabrikovanja i izvrtanja istorijskih činjenica, odnosno pokušaj revizije istorije.

-pročitajte: Da li je sporan spomenik žrtvama Holokausta u Zagrebu?

Prvi pokušaji negiranja Holokausta dogodili su se neposredno nakon sloma nacističkog režima. Karakter tvrdnji kojima se opovrgavaju zločini i genocid nad Jevrejima nije se menjao decenijama. U repertoar laži spada i proizvoljno ignorisanje činjeničnog stanja ili pogrešna interpretacija, manipulacija citata i falsifikovanje dokumenata.

Broj onih koji negiraju genocid u poslednje vreme bitno se smanjio.

jr/dw

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi