Dalja militarizacija svakodnevnog života biće nešto s čim će građani Nemačke i sledeće godine morati da žive. I moraće to da prihvate, uvereni su stručnjaci za pitanja bezbednosti. Pitanja rata i odbrane određivaće sve više političkih odluka. Razlog je u sve realnijoj opasnosti od ruskog napada na teritoriju NATO, dve godine nakon velike ruske invazije na Ukrajinu.

Izgradnja puteva jedan je od mnogih primera, kaže za DW politikolog Kristijan Meling: „Verovatno moramo da obnavljamo puteve, moramo da obnavljamo mostove.“ Mnogi putevi i mostovi u Nemačkoj nisu projektovani da izdrže teret tenkova i druge vojne opreme.

Meling je na čelu Centra za bezbednost i odbranu pri Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP). Nedavno je uzbunio politički Berlin analizom da je zapadnoj vojnoj alijansi u najgorem slučaju potrebno pet godina za ponovno naoružavanje. Ukoliko se to ne postigne, odvraćanje uz pomoć vojne nadmoći nad Rusijom ne bi postojalo.

Nova epoha zbog ruskog agresorskog rata

Nemačka doživljava brzu, epohalnu promenu: Nemci su tri decenije – od pada Gvozdene zavese – bili uvereni da je kraj Hladnog rata isključio opasnost od „vrućeg rata“, poput ruskog napada na Ukrajinu. Ali, to se pokazalo kao iluzija.

A to znači da su se političke rasprave, koje od kraja Hladnog rata nisu postojale, vratile u svakodnevni život Nemaca. „Celovita odbrana podrazumeva i jačanje civilne infrastrukture i društva, kako bi mogli da izdrže za slučaj rata“, objašnjava Meling. To znači da je planiranje recimo novog mosta u nekoj opštini sada potencijalno i vojno relevantno. Naime, svaki most bi mogao da igra i stratešku ulogu u slučaju potrebe odbrane od vojne agresije.

Meling smatra da je to i šansa: da bi obnovila odbrambenu sposobnost zemlje, Nemačka mora da „ukine neke propise na određeno vreme – što smo u analizi opisali kao: više ulaganja, manje propisa.“

-pročitajte još: Nemačka razmatra ponovno uvođenje vojnog roka

Prelomni trenutak: Nemcima je teško

Ljudi u Nemačkoj teško se nose s novom realnošću. Prošle su gotovo dve godine otkako je nemački kancelar Olaf Šolc proglasio „prekretnicu“ u svom istorijskom govoru koji je krajem februara 2022. održao u nemačkom parlamentu, Bundestagu. Koristeći pojam „prekretnica“, Šolc je želeo da jasno stavi do znanja da su nemačka vojska i odbrambene sposobnosti zemlje ponovo prioritet, kao što je to bilo pre pada Berlinskog zida.

Većina nemačkih stručnjaka za bezbednost i odbranu, kao i analitičar DGAP Meling, smatraju da Ukrajina brani slobodu čitave Evrope. Štaviše, oni su uvereni da će, ako Ukrajina izgubi od Rusije, ruski predsednik Putin nastaviti da ratuje i da će na kraju da napadne NATO.

Ali, na pitanje gde bi Nemačka trebalo da štedi novac, kad ga više i nema dovoljno i kada je kasa prazna, 54 odsto ispitanih u Nemačkoj nedavno je ukazalo na – pomoć Ukrajini. To su rezultati istraživanja „Nemački trend“ prvog programa javnog servisa ARD. Međutim u jednom drugom istraživanju, koje je sproveo Drugi program javnog servisa ZDF, dobrih 70 odsto ispitanih reklo je da bi trebalo nastaviti sa snabdevanje Ukrajine oružjem ili joj čak slati i više vojne opreme.

Analitičar DGAP Kristijan Meling tu kontradikciju koja postoji među stanovništvom uočava i u nemačkoj politici. „Mnogi u Nemačkoj nisu razumeli da se, kada je u pitanju oružje, ne može samo pritisnuti neko dugme, pa da onda već sledećeg dana tenkovi počni da silaze sa proizvodnih traka“, kaže nemački politikolog za DW. „Potrebno je veoma mnogo vremena da se izgrade takvi proizvodni kapaciteti. Ono što se može zameriti nemačkoj vladi, ali i svim vladama u Evropi, jeste da još uvek nisu prepoznale znakove vremena i počeli da proizvode znatno više“, kaže Meling. I to, „ne zato što je to potrebno Ukrajini, nego zato što je to potrebno i nama“.

Pripreme za novog američkog predsednika Trampa

To će još više da važi ukoliko Donald Tramp, koji je još u svom prvom mandatu dovodio u pitanje budućnost NATO, bude uspeo da se vrati na mesto predsednika SAD. „Mi već sada moramo da se pripremimo za taj scenario, a ne da čekamo izbore“, kaže šef Instituta za svetsku ekonomiju (IfW) Moric Šularik. Njegov institut iz Kila objavljuje tzv. „Ukraine Support Tracker“ – pregled međunarodne vojne i finansijske pomoći Ukrajini. Nedavno je ta tabela ažurirana i Nemačka je sada drugi najvažniji dobavljač oružja Ukrajini, nakon SAD.

Ali, nemačka proizvodnja oružja još uvek nije značajnije porasla, kritikuje analitičar DGAP Kristijan Meling. „Trenutno samo krpimo rupe, ne počinjemo da gradimo nove proizvodne kapacitete koji bi nam omogućili da budemo na vreme spremni, s obzirom na rokove koje su realno pred nama“, upozorava nemački analitičar.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.