Presuda Saveznog ustavnog suda Nemačke sa sedištem u Karlsueu je vrlo važna zato što se tiče velikog broja sličnih slučajeva u Nemačkoj. Proces je inicirao otac jednog deteta, čija je partnerka, neposredno posle rođenja njihovog sina, raskinula vezu i započela jednu novu vezu. A taj novi partner je, uz majčinu saglasnost, i u pravnom smislu preuzeo očinstvo za dete.

Preuzimanje formalno-pravnog očinstva je povezano s nizom važnih odluka o samom detetu. Između ostalog, zakonom je definisano da pravo starteljstva za neko dete ima samo osoba koja je i otac deteta – u pravnom (ne nužno biološkom) smislu.

Roditeljska odgovornost

Biološki otac tog deteta pokušao je i ranije da pred sudom ospori očinstvo drugog muškarca. Pritom je argumentovao da se na početku intenzivno brinuo oko svog sina.

No, svi ti njegovi pokušaji su bili neuspešni. Paragraf 1600 BGB-a (Građansko pravo) kaže da biološki otac nema pravo osporavanja u slučaju kada između osobe koja ima pravni status oca deteta i samog deteta postoji „društveno-familijarna veza", odnosno kada je između njih stvorena tesna veza.

Ako je to slučaj, pravno očinstvose ne može dovesti u pitanje. Od tog pravila nema izuzetaka.

Šta je odlučio Ustavni sud?

I upravo je to Savezni ustavni sud revidirao – odnosno proglasio neustavnom važeći propis Građanskog prava - jer on krši osnovno roditeljsko pravo zagarantovano članom 6. Osnovnog zakona (Ustav).

Stefan Harbart, predsednik Saveznog ustavnog suda kaže: „Roditelji, onako kako su definisani članom 6, odlomak 2, stav 1 Osnovnog zakona moraju načelno imati mogućnost da preuzmu roditeljsku odgovornost za svoju decu, odnosno da tu odgovornost i praktikuju." A to važi i za biološkog oca.

U svojoj presudi sud posebno ističe da bliska veza tužitelja i njegovog sina do sada - pravno - uopšte nije igrala nikakvu ulogu, i to zato što aktuelno zakonodavstvo to ne dopušta. To je ustavno-pravno gledajući neprihvatljivo, tvrdi predsednik Suda Harbart.

Izmena zakona - do polovine 2025.

Ustavni sud je aktuelnom odlukom obavezao zakonodavca da najkasnije do kraja juna 2025. usvoji novu verziju zakona.

Do tada, aktuelno protivustavno pravilo sme ostati na snazi, kako bi se biološkim očevma i dalje omogućilo da osporavaju pravno definiranog statusa očinstva. Procesi koji su u ovom trenutku u toku mogu se i obustaviti, kaže Ustavni sud. I sačekati promenu zakona.

A upravo će tu mogućnost vrlo verovatno i iskoristiti inicijator ove promene zakona, kaže njegova advokatica. Međutim, on je na odluku Ustavnog suda reagovao rezervisano. Nije baš bio srećan, jer je potpuno nejasno da li će on na kraju svega zaista imati pravnu mogućnost da ospori očinstvo novog partnera svoje bivše partnerke.

Savezni ministar pravosuđa Marko Bušman (FDP) namerava da ojača prava bioloških očeva. Ubuduće bi sudovi morali da u svakom pojedinačom slučaju donesu odluku u korist deteta. U slučaju da to nije sasvim jasno, i dalje bi, kako je najavljeno, trebalo da prevlada „interes za očuvanjem funkcionirale porodice".

Šta to konkretno znači? Bušman očigledno želi da se i ubuduće pravno zaštiti novonastala porodica, posle raskida neke veze u kojoj dotadašnji partneri imaju zajedničku decu. To bi mogla biti loša vest za brojne biološke očeve koji su se možda nameravali da se pred sudom bore za pravni status očinstva. 

Troje roditelja?

Savezni ustavni sud je svojom odlukom ipak ostavio zakonodavcu određeni manevarski prostor po ovog pitanju.

Sud je pritom čak u određenoj meri korigovao svoju dosadašnju praksu: do sada je argumentovao da je u interesu dece da pravno može imati samo dvoje roditelja. Po novoj presudi zakonodavac bi mogao dozvoliti da status očinstva u pravnom smislu dobije i biološki otac, ali i muškarac koji je novi partner detetove majke. A to znači da bi, s majkom, dijete u pravnom smislu imalo – troje roditelja.

No, ministar pravosuđa Bušman, koji je pozdravio odluku Ustavnog suda, napomenuo je da vladajuća koalicija u Berlinu ne planira takvu promenu. Deca u Nemačkoj i ubuduće po zakonu imati samo dvoje roditelja.

(sm,kmSWR)