Presuda je jasna – to što građani u matičnim uredima i zvaničnim dokumentima moraju da budu vođeni li kao muškarci ili kao žene predstavlja diskriminaciju interseksualnih osoba. To je saopštio nemački Savezni ustavni sud u sredu. Do sada su pod rubrikom „pol“ nuđene samo dve opcije.

Odluka je doneta zbog žalbe Vanje, interseksualne (međupolne) osobe koja se od 2014. pravnim putem bori da više zvanično ne bude vođena kao „žena“ već pod „inter/divers“.  Međupolne osobe su genetski, hormonski i anatomski između dva pola. Prema procenama, u Nemačkoj živi oko 80.000 interseksualnih osoba. Neki podaci govore o tome da jedna od 1.500 beba dođe na svet sa nejasnim polnim karakteristikama.

Život nije (uvek) dvopolan

Presuda je odjeknula poput bombe pre svega jer su ranije i Sud u Hanoveru i Vrhovni sud o istom pitanju doneli drugačiju odluku. Međutim, nemački Etički savet koji imenuje Bundestag je pre nekoliko godina došao do zaključka da nema utemeljenih opravdanja za takvu birokratsku diskriminaciju interseksualnih osoba.

„Sa etičkog aspekta je interseksualnost životno uslovljena, neuobičajena varijanta uobičajene dvopolnosti ljudskog života i puteva njegovog seksualnog razvitka“, rekao je za DW teolog morala Andreas Lob-Hidepol, član Etičkog saveta. „Međupolne osobe kao takve zavređuju puno priznanje i poštovanje“, dodao je on za DW.

Savezna ministarka za porodicu Katarina Barli (SPD) takođe je pozdravila odluku. Prava ljudi koji nisu ni muškog ni ženskog pola se povređuju ukoliko oni moraju rubriku „pol“ da ostave praznom, rekla je ona. Podršku je iskazala i političarka Levice Petra Zite.

No odluku će nekako morati da sprovede buduća vladajuća koalicija kojoj će, ako se pregovori okončaju uspešno, pripadati demohrišćani, liberali i Zeleni. Za sada se izjasnio jedan portparol demohrišćanskog ministra unutrašnjih poslova Tomasa Demezijera – njegovo ministarstvo je zaduženo i za matične urede. „Ovo je još uvek sveža odluka. Još ne želim da je ocenjujem, ali naravno da poštujemo presudu“, rekao je portparol.

Posebni toaleti?

Savezno povereništvo za borbu protiv diskriminacije je ocenilo da je reč o istorijskoj odluci kojom još više na značaju dobija „brak za sve“, izglasan u parlamentu tokom leta. „Presuda je sa stanovišta ljudskih prava veliki korak, a sada mora da usledi jasni zakonodavni okvir“, rekla je u prvoj reakciji za DW Lusi Fajt iz udruženja „Interseksualni ljudi“.

Presuda otvara niz zanimljivih pitanja – recimo da li će postojati posebni toaleti za interseksualne osobe ili kako će zakonski biti definisano roditeljstvo, sada kada ne postoje više samo majke i očevi.

I šta će biti sa sportskim takmičenjima? Interseksualne osobe prosečno imaju više testosterona od žena, a manje od muškaraca što ih u odnosu na žene stavlja u povlašćenu, a u odnosu na muškarce u podređenu poziciju kada se radi o fizičkoj izdržljivosti, snazi, brzini…

U mnogim svetskim zemljama postoji opcija da se pol ne unosi u dokumente, ali samo u nekoliko njih postoji takozvani treći pol. Neke od njih su Australija, Novi Zeland, Indija, Pakistan, Bangladeš, Nepal…

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android